Od utorka Vlada Srbije kreće sa programom “Prva šansa“ koji predviđa da se u uslovima ekonomske krize omogući zapošljavanje 10.000 pripravnika u privatnom sektoru. Mladi nezaposleni ljudi to vide kao još jednu šansu u potrazi za poslom, dok poslodavci očekuju...
Program “Prva šansa“, mladim školovanim ljudima bez radnog iskustva, omogućava da se zaposle na određeno vreme, do godinu dana, i da polože pripravnički ispit, odnosno steknu praktična znanja, konkurentna na otvorenom tržištu. Program ima za cilj da podstakne zapošljavanje u privatnom sektoru u uslovima svetske ekonomske krize, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić:
“Na ovaj program smo se usmerili zato što mladi u uslovima krize i bez podrške države nemaju šansu da lako pronađu posao. Posao se teško pronalazio i ranije, a sada je to posebno teško, imajući u vidu da su firme suočene sa problemima.“
Program je, pre svega, stimulativan za poslodavce, jer će država budućim pripravnicima davati platu i plaćati doprinose, dok je poslodavac u obavezi da plaća jedino porez na njihovu zaradu.
Nikola Egić, vlasnik kompanije za reciklažu elektronskog otpada iz Pančeva, kaže da će njegova kompanija aplicirati u potrazi za nekoliko pripravnika za ovu specifičnu radnu delatnost:
“U Srbiji je problem što ne postoji regulisan finansijski sistem, kada je u pitanju reciklaža uopšte. Trenutno je reciklaža u ozbiljnim problemima, a pogotovo elektronska koja ne može samu sebe da finansira, kao što je to slučaj sa limom, olovom, akumulatorima itd, jer je trošak sakupljanja i recikliranja znatno veći od vrednosti sirovine proizvedene od otpada. Na ovaj način smanjićemo naše troškove i povećati ljudske kapacitete.“
Svi kandidati za vladin program “Prva šansa“ moraju da budu na evidenciji nezaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, mlađi od 30 godina, a uslov je i da nemaju radno iskustvo u struci za koju se osposobljavaju, kaže direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić:
“Ovaj program pokrenuli smo sa idejom da upravo tim ljudima damo mogućnost i šansu da za 12 meseci odrade pripravnički staž i steknu radno iskustvo i operativna znanja koja savremeni poslodavci traže. Činjenica da ćemo ove godine u ovaj program uključiti najmanje 10.000 ljudi, a verovatno i veći broj ljudi, govori u prilog tome da je Vlada odlučila da izađe u susret pre svega mladim i obrazovanim ljudima bez iskustva. Dakle, biće uključene sve stručne spreme, od trećeg do sedmog stepena, a potencijalni kandidati su svi koji su u evidenciji, a njih je nešto više od 100.000.“
Šansu da među 10.000 mladih u Srbiji nađu prvi posao u vreme ekonomske krize, potražiće po svoj prilici Marija Misita iz Kragujevca, koja je pre nekoliko meseci diplomirala engleski jezik i književnost:
“Rado bih iskoristila šansu ukoliko se ukaže mogućnost za tako nešto, jer to otvara mogućnost da usavršim ono što sam učila, dakle, smatram da to može biti višestruko korisno za obe strane koje učestvuju u toj priči.“
Mada je poslodavac bez obaveze zadržavanja pripravnika nakon isteka jednogodišnjeg roka, u Vladi veruju da će ova mera imati dugoročniji efekat u smanjenju nezaposlenosti, dok kritičari zameraju da se na ovakav način novcem poreskih obveznika pomaže privatni sektor. Zbog ekonomske krize, u Srbiji oko 2.500 ljudi mesečno ostaje bez posla.
“Na ovaj program smo se usmerili zato što mladi u uslovima krize i bez podrške države nemaju šansu da lako pronađu posao. Posao se teško pronalazio i ranije, a sada je to posebno teško, imajući u vidu da su firme suočene sa problemima.“
Program je, pre svega, stimulativan za poslodavce, jer će država budućim pripravnicima davati platu i plaćati doprinose, dok je poslodavac u obavezi da plaća jedino porez na njihovu zaradu.
Nikola Egić, vlasnik kompanije za reciklažu elektronskog otpada iz Pančeva, kaže da će njegova kompanija aplicirati u potrazi za nekoliko pripravnika za ovu specifičnu radnu delatnost:
“U Srbiji je problem što ne postoji regulisan finansijski sistem, kada je u pitanju reciklaža uopšte. Trenutno je reciklaža u ozbiljnim problemima, a pogotovo elektronska koja ne može samu sebe da finansira, kao što je to slučaj sa limom, olovom, akumulatorima itd, jer je trošak sakupljanja i recikliranja znatno veći od vrednosti sirovine proizvedene od otpada. Na ovaj način smanjićemo naše troškove i povećati ljudske kapacitete.“
Svi kandidati za vladin program “Prva šansa“ moraju da budu na evidenciji nezaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, mlađi od 30 godina, a uslov je i da nemaju radno iskustvo u struci za koju se osposobljavaju, kaže direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić:
“Ovaj program pokrenuli smo sa idejom da upravo tim ljudima damo mogućnost i šansu da za 12 meseci odrade pripravnički staž i steknu radno iskustvo i operativna znanja koja savremeni poslodavci traže. Činjenica da ćemo ove godine u ovaj program uključiti najmanje 10.000 ljudi, a verovatno i veći broj ljudi, govori u prilog tome da je Vlada odlučila da izađe u susret pre svega mladim i obrazovanim ljudima bez iskustva. Dakle, biće uključene sve stručne spreme, od trećeg do sedmog stepena, a potencijalni kandidati su svi koji su u evidenciji, a njih je nešto više od 100.000.“
Šansu da među 10.000 mladih u Srbiji nađu prvi posao u vreme ekonomske krize, potražiće po svoj prilici Marija Misita iz Kragujevca, koja je pre nekoliko meseci diplomirala engleski jezik i književnost:
“Rado bih iskoristila šansu ukoliko se ukaže mogućnost za tako nešto, jer to otvara mogućnost da usavršim ono što sam učila, dakle, smatram da to može biti višestruko korisno za obe strane koje učestvuju u toj priči.“
Mada je poslodavac bez obaveze zadržavanja pripravnika nakon isteka jednogodišnjeg roka, u Vladi veruju da će ova mera imati dugoročniji efekat u smanjenju nezaposlenosti, dok kritičari zameraju da se na ovakav način novcem poreskih obveznika pomaže privatni sektor. Zbog ekonomske krize, u Srbiji oko 2.500 ljudi mesečno ostaje bez posla.