U Srbiji je službeno nezaposleno oko 730 hiljada ljudi ali se procenjuje da je milion ljudi bez stalnih primanja.
Nakon vladine odluke da poslodavcima plaća doprinose i poreze za novozaposlene mlađe od 30 i starije od 45 godina, i to baš u tajmingu predizbornih operacija, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović najavljuje projekte za zapošljavanje za oko 6000 ljudi u 114 opština.
„Projekti zapošljavanja mladih, gde će biti realizovano 516 miliona dinara. Drugi po vrednosti projekat je subvencija poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta. Treća mera je podsticaj za samozapošljavanje, razvoj preduzetništva. Od ponedeljka će širom Srbije krenuti javni pozivi za zapošljavanje na transparentan način”, kaže Jovanović.
Vladinu stimulaciju odnosno "opraštanje " poreza i doprinosa za nova zapošljavanja kritikuju u Uniji malih i srednjih preduzeća. Tvrde da ukida osnovni princip jednakopravnosti na tržištu i uvodi nelojalnu konkurenciju.
Poslodavci koji budu zapošljavali nove radnike po subvencijama imaće mnogostruko jeftinjiju radnu snagu, žali se Milan Knežević iz Unije malih i srednih preduzeća i vlasnik preduzeća „Monus”.
„Ja kojim sam godinama plaćao sve sada ću biti u goroj situaciji u odnosu na onoga ko je godinama tajio poreze i doprinose, a koji će sada zaposliti nekoga na godinu dana sa subvencionisanim iznosima.To je zaista loše i nevidim nijedan racionlno pravni razlog”, žali se Milan Knežević.
U sivoj zoni 600.000 radnika
Naš sagovornik procenjuje da se novim kratkoročnim merama gubi suštinska uloga tržišta rada gde se zapošljava kada je povećan obim poslovanja a otpušta kada je manji.
Procenjuje se da u sivoj zoni radi oko 600.000 radnika. Upitali smo sugrađane koji duže vreme obilaze Zavod za zapošljavanje da li veruju da će vladinim merama uspeti pronaći posao.
“Sigurno će prihvatiti mnogi da rade, i mladi i stari”, kaže čovek srednjih godina sa radnom knjižicom u ruci.
„Ne znam nemam veru u to stvarno. Upravo sam izgubila posao, kao tehnološki višak”, kaže devojka.
„Kakva vlada? Znate koliko je ljudi otpušteno.Dok država ne reši pitanje otvaranje fabrika, od toga nema ništa”, sumnjičav je čovek srednjih godina.
„Ne očekujem ništa niti bilo šta znam o njima”, kaže nezaposlena žena, dodajući da u biro rada dolazi isključivo zbog povlastica.
Radnici kao roba
Ekonomisti su skeptični u realizaciju nove vladine mere. Zapošljavanje može da se podstakne jedino novim investicijama, stvaranjem boljeg poslovnog okruženja i smanjenjem birokratije. Sve druge mere su kozmetika kratkog roka, kaže Milan Kovačević.
“Ja se bojim da to neće dati neke efekte. Država mora da prihoduje i rashoduje porez ili da penzionom fondu nadomesti troškove. Nije mi jasno kako će to uraditi. U principu treba tražiti druge mere a ne da se od jednoga uzme a drugome da. Ovde država ipak ima rashode iz budžeta”, kaže Kovačević.
Pošto strane investicije ne pristižu očekivanim tempom teško je i očekivati ozbiljne mere zapošljavanja. Ovako je više nego jasno da su poreske stimulacije i olakšice čisto politički potez u predizbornoj godini.
Olakšicama država opet otvara vrata poslodavcima da radnika tretiraju kao roba, a sve zarad šačice glasova, kaže Milan Knežević, vlasnik kompanije “Monus”. Očigledno se ide na drugačiji ishod.
“Pošto se neće znati koliko se inače godišnje zapošljava u legalnoj proceduri. Po nama negde oko 30.000 radnika. Oni će najverovatnije na kraju godine ovih 30.000 zaposlenih predstaviti kao vladinu spektakularnu meru, a po nama je vladina mera potpuno minorna”, kaže Knežević.
Mnogi zameraju što država kao najveći poslodavac deli građane prema starosti jer se stimulacija odnosi na nezaposlene mlađe od 30 i starije od 45 godina.Ovaj "oprost" poreza i doprinosa zapravo predstavlja samo drugačiji način države da prizna slabost kontrole ali lošeg ekonomskog upravljanja.
“Jeste da je na neki način veća obaveza da se zapošljavaju mlađi ljudi. Sa druge strane još teže je ljudima srednjih godina, teško će naći posao. Ovakve diskriminacije ipak nisu u redu. Sa druge strane postavlja se i pitane. Koliko će ovo trajat?Ko će od ovoga „ućariti” a ko neće? Tako da jeste, to malo liči na populizam u očekivanju izbora”, zaključuje ekonomista Milan Kovačević.
Nakon vladine odluke da poslodavcima plaća doprinose i poreze za novozaposlene mlađe od 30 i starije od 45 godina, i to baš u tajmingu predizbornih operacija, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović najavljuje projekte za zapošljavanje za oko 6000 ljudi u 114 opština.
„Projekti zapošljavanja mladih, gde će biti realizovano 516 miliona dinara. Drugi po vrednosti projekat je subvencija poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta. Treća mera je podsticaj za samozapošljavanje, razvoj preduzetništva. Od ponedeljka će širom Srbije krenuti javni p
Poslodavci koji budu zapošljavali nove radnike po subvencijama imaće mnogostruko jeftinjiju radnu snagu, žali se Milan Knežević iz Unije malih i srednih preduzeća.
Vladinu stimulaciju odnosno "opraštanje " poreza i doprinosa za nova zapošljavanja kritikuju u Uniji malih i srednjih preduzeća. Tvrde da ukida osnovni princip jednakopravnosti na tržištu i uvodi nelojalnu konkurenciju.
Poslodavci koji budu zapošljavali nove radnike po subvencijama imaće mnogostruko jeftinjiju radnu snagu, žali se Milan Knežević iz Unije malih i srednih preduzeća i vlasnik preduzeća „Monus”.
„Ja kojim sam godinama plaćao sve sada ću biti u goroj situaciji u odnosu na onoga ko je godinama tajio poreze i doprinose, a koji će sada zaposliti nekoga na godinu dana sa subvencionisanim iznosima.To je zaista loše i nevidim nijedan racionlno pravni razlog”, žali se Milan Knežević.
U sivoj zoni 600.000 radnika
Naš sagovornik procenjuje da se novim kratkoročnim merama gubi suštinska uloga tržišta rada gde se zapošljava kada je povećan obim poslovanja a otpušta kada je manji.
Procenjuje se da u sivoj zoni radi oko 600.000 radnika. Upitali smo sugrađane koji duže vreme obilaze Zavod za zapošljavanje da li veruju da će vladinim merama uspeti pronaći posao.
“Sigurno će prihvatiti mnogi da rade, i mladi i stari”, kaže čovek srednjih godina sa radnom knjižicom u ruci.
„Ne znam nemam veru u to stvarno. Upravo sam izgubila posao, kao tehnološki višak”, kaže devojka.
„Kakva vlada? Znate koliko je ljudi otpušteno.Dok država ne reši pitanje otvaranje fabrika, od toga nema ništa”, sumnjičav je čovek srednjih godina.
„Ne očekujem ništa niti bilo šta znam o njima”, kaže nezaposlena žena, dodajući da u biro rada dolazi isključivo zbog povlastica.
Radnici kao roba
Ekonomisti su skeptični u realizaciju nove vladine mere. Zapošljavanje može da se podstakne jedino novim investicijama, stvaranjem boljeg poslovnog okruženja i smanjenjem birokratije. Sve druge mere su kozmetika kratkog roka, kaže Milan Kovačević.
“Ja se bojim da to neće dati neke efekte. Država mora da prihoduje i rashoduje porez ili da penzionom fondu nadomesti troškove. Nije mi jasno kako će to uraditi. U principu treba tražiti druge mere a ne da se od jednoga uzme a drugome da. Ovde država ipak ima rashode iz budžeta”, kaže Kov
"Oni će najverovatnije na kraju godine ovih 30.000 zaposlenih predstaviti kao vladinu spektakularnu meru, a po nama je vladina mera potpuno minorna”, kaže Knežević.
Pošto strane investicije ne pristižu očekivanim tempom teško je i očekivati ozbiljne mere zapošljavanja. Ovako je više nego jasno da su poreske stimulacije i olakšice čisto politički potez u predizbornoj godini.
Olakšicama država opet otvara vrata poslodavcima da radnika tretiraju kao roba, a sve zarad šačice glasova, kaže Milan Knežević, vlasnik kompanije “Monus”. Očigledno se ide na drugačiji ishod.
“Pošto se neće znati koliko se inače godišnje zapošljava u legalnoj proceduri. Po nama negde oko 30.000 radnika. Oni će najverovatnije na kraju godine ovih 30.000 zaposlenih predstaviti kao vladinu spektakularnu meru, a po nama je vladina mera potpuno minorna”, kaže Knežević.
Mnogi zameraju što država kao najveći poslodavac deli građane prema starosti jer se stimulacija odnosi na nezaposlene mlađe od 30 i starije od 45 godina.Ovaj "oprost" poreza i doprinosa zapravo predstavlja samo drugačiji način države da prizna slabost kontrole ali lošeg ekonomskog upravljanja.
“Jeste da je na neki način veća obaveza da se zapošljavaju mlađi ljudi. Sa druge strane još teže je ljudima srednjih godina, teško će naći posao. Ovakve diskriminacije ipak nisu u redu. Sa druge strane postavlja se i pitane. Koliko će ovo trajat?Ko će od ovoga „ućariti” a ko neće? Tako da jeste, to malo liči na populizam u očekivanju izbora”, zaključuje ekonomista Milan Kovačević.