Po povratku u Beograd, nakon što je evakuisan iz Potočara, premijer Aleksandar Vučić je zakazao hitnu sednicu Vlade Srbije, a potom se obratio i novinarima. Doček u Potočarima od strane porodica žrtava opisao je kao srdačan, napad na njega kao organizovan, a kao inicijatore označio pripadnike jedne navijačke grupe iz Srbije i dve iz Bosne i Hercegovine.
"U jednom trenutku sam pogođen kamenom u usnu, ništa strašno, naočare su mi pale i slomljene su", opisao je šta se događalo u minutima incidenta.
"Želim samo nekoliko stvari sada da kažem: još jednom izražavam žal što se ovako nešto dogodilo, žao mi je što neki ljudi nisu prepoznali moju iskrenu nameru da gradimo prijateljstvo između Srba i Bošnjaka. Bez obzira na to što sam video mržnju koju nikada nigde nisam video moja ruka prema bošnjačkom narodu ostaje ispružena i ja ću nastaviti sa tom politkom", izjavio je Vučić.
Još dok je Vučić putovao oglasio se ministar inostranih poslova Ivica Dačić oštrom osudom incidenta u Potočarima.
"Ovo je još jedna negativna posledica politizacije ove teme koja je dovela do novih podela i mržnje umesto pomirenja. To je napad ne samo na Vučića, nego i na celu Srbiju i njenu politiku mira i regionalne saradnje", navodi se u izjavi šefa srpske diplomatije.
"Napad na predsednika Vlade Srbije je osmišljen čin ponižavanja Srbije, jer Srbija i premijer Vučić sve vreme rade na pomirenju i uspostavljanju mira u regionu", navela je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović ocenio je da je reč o "pokušaju ubistva".
"Svakako je jasno da BiH nije ispunila ni minumum onoga što je bila dužna da ostvari za bezbednost premijera Srbije", rekao je Stefanović.
Na ocene o pokušaju atentata Vučić je kasnije ovako odgovorio: "Nemam nikakve sumnje da nije bio pokušaj da me vode ni na ručak ni na večeru, nikakve sumnje nemam."
Potvrdio je da ga je nakon incidenta telefonom zvao član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, ali da nije hteo da mu odgovori na poziv.
Ćamil Duraković
"Nisam mu se javio, pozvao me je. Zahvalan sam Ćamilu Durakoviću, pokazao je da je čovek, a Bakiru Izetbegoviću se nisam javio. Čelao sam da budem iskren, javljao sam se svaki put, ugrizao sam se za jezik, i čekao da prođe sat ili dva, javiću mu se sutra ili prekosutra. Kada budem mogao potpuno mirno, trpeljivo da razgovaram pozvaću ga telefonom", objasnio je premijer Vučić.
Vučić je obećao da Izetbegoviću da će kada dođe u Srbiju biti potpuno bezbedan dodao je da se dugo nije osećao tako loše.
"Meni je žao porodica žrtava što na današnji dan se više govori o budalama koje su htele da organizuju nečiji linč nego što se govori o nevino stradalim ljudima. To je moja poruka", naglasio je Vučić.
No, šta se dogodilo na samoj komemoraciji za građane Srbije u trenutku zbivanja bila je potpuna nepoznanica, s obzirom da niti jedan srpski medij nije prenosio zbivanja u Potočarima. Za istoričarku i profesorku Fakulteta političkih nauka Ljubinku Trgovčević nema dileme zbog čega.
Ljubinka Trgovčević
"Mislim da je to politička odluka. Sa druge strane moguće da je u pitanju i samokontrola glavnih urednika koji se dodvoravaju toliko da iz straha to ne smeju da urade. Tako da moguće da ima autocenzure, ali pre mislim da je u pitanju politička odluka. I sramotno je što nije bilo prenosa. Takođe treba pomenuti, ukoliko i Republika Srpska obeležava ovaj dan, onda ne vidim zbog čega i Srbija, upravo zato što je čitavo vreme podržavala one koji su činili zločine u tom ratu, a posebno vlast čiji su predstavnici nekada podržavali i širili mržnju protiv muslimana, sada ne bi pokazala saosećanje. Baš ova vlast zbog uloge koju je nekada imala. Zbog pokazivanja saosećanja tome je trebalo da bude prilagođen ovaj dan, televizijski programi, pa i da se pripreme edukativni programi koji bi ljude uputili u ono što se dogodilo", kaže Trgovčević.
Ka tome usmereni pokušaji, poput planirane akcije "#sedamhiljada", zabranjeni su sa svim ostalim skupovima uoči same godišnjice. Organizatori te akcije umesto ispred Skupštine Srbije dan su proveli u Medija centru. Inicijator akcije u kojoj je sedam hiljada ljudi trebalo da legne ispred zgrade Parlamenta i tako oda poštu žrtvama Srebrenice Dušan Mašić kaže da se dogodilo poslednje što je očekivao.
"Da ću biti danas u Medija centru, da će policija biti ispred Medija centra, da se neće moći prići Skupštini Srbije. Jednostavno želeli smo da odamo poštu nastradalima u Srebrenici, ispostavilo se da samo jedan čovek ima pravo da to uradi u naše ime. I to je tragedija sa kojom se Srbija suočava 2015. godine, to je najstrašnija slika i najgora po meni slika koju smo mogli da pošaljemo iz Beograda na današnji dan, a želja je bila nešto sasvim drugo", rekao je Mašić.
Zabrana "#sedamhiljada" je jasna poruka da jednostavno to nije tema koja će da zanima političku elitu u budućnosti, izjavila je Anita Mitić iz Iinicijative mladih za ljudska prava.
"O ovoj temi se govori samo par dana godišnje kada se obeležavaju neki ovako veliki zločini, ali generalno postalo je potpuno jasno da društvo u Srbiji i dalje puno gorčine i mržnje govori o ratu 90-ih. To je jedan deo društva, ali ono što je najstrašnije drugi deo društva koji apsolutno nikakvo znanje nema o tome šta se dogodilo 90- na prostoru bivše Jugoslavije", rekla je Mitić.
Oslanjajući se, kako sami pominju, na gerilski otpor, predstavnici civilnog društva palili su sveće na odštampane brojeve svake žrtve ispred zgrade u kojoj je kabinet predsednika Tomislava Nikolića u centru Beograda, u noći pred godišnjicu. Policijski kordoni su ih u tom trenutku odvajali od radikala Vojislava Šešelja, koji je i na dan godišnjice stajao oko sat vremena ispred Skupštine Srbije i ponovo uz maksimalno prisustvo policije u centru glavnog grada Srbije izrazio zadovoljstvo što je zabranjen skup "7000".
Mirjana Karanović
Poslednji događaji pokazuju, rekla nam je poznata glumica i aktivistkinja Mirjana Karanović, ne samo nesposobnost Srbije da se suoči sa odgovornošću i istinom nego i sa samom sobom.
"U mnogim stvarima mi mislimo da će se stvari rešiti same od sebe ukoliko ih guramo pod tepih, da nekako sve ostane tamo i da ne gledamo iza sebe na ono što se dogodilo, da se pretvaramo da zapravo o tome ništa ne znamo. Ali, ja zaista verujem da su ovo među poslednjim žestokim trzajima da se srpsko društvo i država ne suoči sa sopstvenom prošlošću", kaže Karanović.
Zbog toga naša sagovornica pozdravlja to što je Aleksandar Vučić otišao u Potočare, te izražava žaljenje zbog incidenta koji se dogodio. Taj događaj, pak, istoričarku Ljubinku Trgovčević ne iznenađuje.
"Nisam iznenađena zato što su se sve vreme čuli glasovi onih koji su govorili da Vučić tamo nije dobrodošao, a što razumem s obzirom na reči i sve što je govorio u vreme rata. Treba reći da su njegova partija i on sam bili urzočnici mržnje među narodima. Prema tome i ako se on lično izvini, ljudi koji su nekoga izgubili to ne mogu da zaborave. Uostalom ni mi drugi ne zaboravljamo da je odgovoran za ono što je činio. Dakle, reči takođe ubijaju, a njegove reči su bile te koje su izazivale veliku mržnju", navodi Trgovčević.