Ministarka građevinarstva saobraćaja i infrastrukture u tehničkoj Vladi Srbije Zorana Mihajlović i direktor kompanije kineske "Čajna roud end bridž korporejšn" (CRBC) Džang Sjaojuen potpisali su u utorak, 6. oktobra, komercijalni ugovor o projektovanju i izgradnji brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma, Fruškogorskog koridora, u vrednosti od 606 miliona evra.
Potpisivanju ugovora u Predsedništvu Srbije prisustvovao je predsednik Aleksandar Vučić koji je izjavio da će Fruškogorski koridor biti otvoren za saobraćaj do 15. marta 2024. godine.
"To su rekordni rokovi za ovako tešku deonicu, mostom i dugim tunelima", kazao je on.
On je istakao da će ova saobraćajnica Novosađanima, ali i građanima iz svih delova Bačke i Srema skratiti put ka zapadu Srbije i susednim zemljama u tom pravcu.
Prema njegovim rečima, taj put dužine 48 kilometara će se nadovezivati na autoput Ruma – Šabac i nakon toga na brzu saobraćajnicu Šabac – Loznica.
Ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo istakla je nakon potpisivanja ugovora da je ovaj projekat još jedan doprinos podizanju saradnje dve države, uprkos krizi izazvanoj pandemijom korona virusa.
"CRBC je prva kineska kompanija koja se bavi infrastrukturom u Srbiji i oni uspešno završili nekoliko projekata i uverena sam da će ispuniti obaveze u ugovoru i ovaj put", rekla je ona.
Istakla je i da će kineska ambasada pomagati i dalje svim kompanijama iz Kine u daljoj saradnji sa srpskim partnerima.
Vučić: Ako EU ne prihvati, prugu Beograd – Niš gradimo sa Kinezima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija od Evropske unije (EU) tražila 50 odsto granta za izgradnju brze pruge Beograd – Niš, ali da će, u slučaju da ne dođe do dogovora taj projekat preuzeti CRBC.
“CRBC je dao izvanrednu ponudu”, rekao je Vučić.
Samo u Srbiji, kineske institucije su pozajmile oko tri milijarde dolara za projekte između 2007. i 2017, što uključuje most Mihajlo Pupin preko Dunava, brzu železnicu između Beograda i Budimpešte i kupovinu smederevske železnice.
Brza pruga Beograd – Budmipešta je deo je kineske inicijative ’Pojas i put’ i strateškog cilja te države za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom, odnosno Mađarskom kao jednom od država Evropske unije.
Međutim, rok za završetak radova na ovoj deonici, predstavnici vlasti u Beogradu pomerali su više puta – od 2018. kao godine kada će prvi putnici sesti u voz, do poslednjeg datuma, koji predviđa da modernizovana pruga bude gotova do kraja 2022. godine.
Prema podacima Delegacije EU u Srbiji, u poslednjih 11 godina Evropska unija je u Srbiji finansirala različite projekte u okviru modernizacije železnice sa više od 143 miliona evra bespovratnih sredstava.