Vlada Srbije usvojila je 18. juna "Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda", koja je proglašena 8. juna na "Svesrpskom saboru" u Beogradu.
Iz Vlade je saopšteno da će dokument biti upućen Skupštini Srbije, a predsednica parlamenta Ana Brnabić sazvala je za 23. jul sednicu na čijem je dnevnom redu odluka o usvajanju Deklaracije.
Deklaraciju je 2. jula usvojila i Skupština bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska.
Dokument se, kako je ranije rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poziva na Dejtonski sporazum i u njemu nema reči o razdruživanju u Bosni i Hercegovini.
Pročitajte i ovo: Da li je Deklaracija Svesrpskog sabora novi Memorandum?Šta piše u Deklaraciji?
U dokumentu od 49 tačaka, navodi se, pored ostalog, da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu.
U Deklaraciji se navodi da sabor ne podržava Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koja je krajem maja izglasana u Ujedinjenim nacijama.
U tekstu se, između ostalog, navodi i da Sabor smatra "neprimerenim" postavljanje visokog predstavnika u BiH suprotno Aneksu X Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Takođe se konstatuje da je Dejtonski mirovni sporazum "trajno i bitno narušen", te se pozivaju svi međunarodni akteri da se vrate njegovom poštovanju.
Pročitajte i ovo: Ispod površine 'svesrpske' deklaracije koja ne govori o razdruživanju u BiHKonstatuje se da je Republika Srpska zadovoljna visokim stepenom autonomije definisanim Dejtonskim mirovnim sporazumom, te da se stoga insistira na sprovođenju tog sporazuma.
U Deklaraciji se konstatuje i da srpski narod, Srbija i Republika Srpska treba da čuvaju istorijska prijateljstva sa "dokazanim prijateljima", ali i da grade nova savezništva.
Piše, između ostalog, da je Sretenje 15. februar Dan državnosti Srbije i Dan državnosti Republike Srpske koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati.
Preporučuje se harmonizacija nastavnih planova i programa u obrazovanju u Srbiji i Republici Srpskoj.
Vaš browser nepodržava HTML5
Ko je osudio Deklaraciju?
Usvajanje ovog dokumenta su osudili su, između ostalih, članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović i Željko Komšić, kao i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države.
Iz Ambasade SAD u Sarajevu saopštili su da zaključci usvojeni na "Svesrpskom saboru" koji se odnose na Dejtonski mirovni sporazum i nezavisnu državu Bosnu i Hercegovinu, "ne predstavljaju odbranu Dejtonskog mirovnog sporazuma, kako tvrde autori, već su smišljeni napad na taj sporazum i državne institucije Bosne i Hercegovine".
Stejt department pozvao je nakon "Svesrpskog sabora" u Beogradu političke lidere u regionu da "bolje iskoriste svoje sastanke kako bi promovisali regionalnu stabilnost i pomirenje".
Evropska unija poručila je da se suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni identitet Bosne i Hercegovine ne mogu narušiti i da će svaka akcija protiv ovih principa dovesti do ozbiljnih posledica.