Beograd je dobio spomenik Gavrilu Principu. Za datum svečanog otkrivanja odabran je Vidovdan, a za lokaciju Finansijski park, na uglu ulica Nemanjine i Sarajevske, nedaleko od zgrade Vlade Srbije.
Otkrivanje spomenika Gavrilu Principu
Spomenik Principu su, 101 godinu nakon atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, i godinu dana nakon što je identičan spomenik podignut u Istočnom Sarajevu, u Beogradu otkrili predsednici Srbije i bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, Tomislav Nikolić i Milorad Dodik.
Spomenik, visok dva metra i težak oko 350 kilograma, poklon je Republike Srpske Srbiji. Na njegovom su otkrivanju međutim, zvaničnici Srbije i Srpske, veliki deo svojih govora posvetili predlogu rezolucije o Srebrenici.
Nikolić je rekao da je “Princip bio nosilac ideje oslobođenja od ropstva, koja je tada kružila Evropom”, a potom se osvrnuo i na Rezoluciju.
"Ako je Vinston Čerčil u svojoj knjizi "Nepoznati rat" napisao da je Princip umro u zatvoru, a spomenik koji su njegovi sunarodnici podigli slavi njegov i njihov zločin i genocid, onda ne čudi i predlog rezolucije o Srebrenici, kojim bi od danas simbol zločina bila samo Srebrenica", rekao je predsednik Srbije i dodao da su “sudove i ocene o Principu i njegovom spomeniku određivali istorijski vrtlozi i dnevne potrebe”.
Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, deo svog govora takođe je posvetio rezoluciji koju je sastavila Velika Britanija i u tom kontekstu rekao da se "moraju odbaciti svi silni napadi".
Milorad Dodik
"Britanci su kroz istoriju uvek bili na negativnoj strani naše istorije, zbog njih je neopravdano duže ostala Otomansko carstvo na našoj teritoriji, a poslali su i Pedija Ešdauna koji je pokušao od Srba da napravi Bosance. Ova rezolucija opet je stigla od Britanaca", rekao je Dodik koji je, istovremeno, izrazio zahvalnost predsedniku i premijeru Srbije Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću što, kako je rekao, „brane te pozicije“ i protive se „sramnom britanskom predlogu rezolucije“.
Zajedničko otkrivanje spomenika, osim britanske rezolucije koja je trenutno među glavnim tema zvaničnika Srbije i Srpske, prate i nešto zategnutiji odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine usled nedavnog privođenja Nasera Orića, kao i predstojeća, 20. godišnjica genocida u Srebrenici, na čije obeležavanje zvaničnici Srbije i dalje odlučuju da li će ići.
Florian Biber, direktor Centra za evropske studije Univerziteta u Gracu, kaže da bi se zajedničko oktrivanje spomenika, iako to samo po sebi nema veliki značaj za tumačenja o dodatnom približavanja odnosa Srbije i Srpske, moglo posmatrati kao približavanje njihovih politika i zajedničkog viđenja prošlosti.
Florian Bieber
Takođe, u regionu će se, dodaje, "taj čin interpretirati više negativno nego pozitivno. To je sto odsto sigurno. Ali, ja bih to video kao manje problematično nego neke druge izjave iz Republike Srpske ili ambivalentne izjave iz Srbije. Na kraju krajeva, to je spomenik jednoj istorijskoj ličnosti koja se različito tumači. U tom smislu, samo ako postoji nedostatak dobre volje to se može previše interpretirati kao uzrok za nesporazum između BiH i Srbije. Naravno, u ovom trenutku, to ni ne pomaže, ali ja bih iz perspektive BiH to ignorisao zato što, na kraju krajeva, Gavrilo Princip nema toliko veze sa sadašnjošću i sadašnjim odnosima Srbije i BiH. Tu ima mnogo bitnijih problema, pogotovu priznanje Srbije genocida u Srebrenici“, rekao je Biber.
Istoričarka Branka Prpa zajedničko otkrivanje spomenika predstavnika Srbije i Republike Srpske, ocenjuje „političkom zloupotrebom istorije“. „Ovde je očigledno na delu zloupotreba jedne istorijske ličnosti i jednog istorijskog događaja koja ide u funkciju dnevne politike. I sada se čovek pita šta je to što ta istorijska ličnost i taj istorijski događaj znače i koja je to politička metafora danas?“, pita Prpa.
Vrlo je izvesno da će se odnos Srbije prema BiH i njenih zvaničnika prema genocidu u Srebrenici, u kontekstu regionalnih odnosa naći i na dnevnom redu predstojeće posete nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji. Na to ukazuje i austrijski ekspert Florian Biber.
Građani na otkrivanju spomenika Gavrilu Principu
„Mislim da će nemačka poruka biti jasna, da Srbija mora da bude jedan pozitivan, konstruktivan akter u regionu i to, takođe, podrazumeva i ponašanje prema BiH, da bude konstruktivna i da ne podržava samo Republiku Srpsku. Do sada je vlada Srbije dosta pokušavala da gradi dobre odnose u regionu, pogotovu kada su Nemačka i druge evropske zemlje na tome insistirale. Sigruno će Nemačka imati tu poruku, ne samo kada su u pitanju pripreme za obležavanje 20 godina genocida u Srebrenici, nego takođe i za bečki samit krajem avgusta, gde bi Nemačka sigurno želela da se vidi neki znak dobrih odnosa u regionu“, rekao je Biber.
Vlade Srbije i Srpske u petak su, podsetimo, u Beogradu održale zajedničku sednicu. Zajednička poruka je, baš kao i prilikom otkrivanja spomenika Gavrilu Principu, bila da je britanska rezolucija „protiv interesa Srbije i Republike Srpske“. Podsetimo i da je u istom danu u kome se održala sednica objavljeno istraživanje agencije Faktor plus, koje je pokazalo da 64 odsto građana smatra da premijer Vučić 11. jula treba da prisustvuje komemoraciji u Srebrenici.