Piše: Andrej Šari (Priredila: Anamaria Ramač Furman)
Skoro 90 posto stanovnika Rusije podržava sve što radi njihov predsednik, čime je Vladimir Putin postigao novi nacionalni rekord. Prema istraživanjima Sveruskog centra za proučavanje javnog mnjenja (VCIOM), koji je blizak Kremlju, ovako visoki rejting predsednik je postigao uplitanjem u sirijski konflikt.
U anketi je učestvovalo oko 1.500 ljudi iz svih delova Ruske federacije, od kojih polovina nije znala navesti šta su bila ključna dešavanja u zemlji u toku protekle sedmice.
O razlozima tolike popularnosti predsednikove politike u intervjuu za Radio Svoboda govori moskovski politički stručnjak Dmitrij Oreškin.
“Ne treba slepo verovati podacima Centra koji se polako pretvara u pomoćnu alatku Kremlja. Drugo, ja ovde ne vidim ništa senzacionalno: gde je 85, tu je i 90 procenata, jer ne zaboravite, u julu je Putina podržavalo 89 posto ljudi. Da li Putin ima ima visoku podršku javnosti? DA! Smatra se čak da su podaci o Čaušeskuovoj popularnosti, koja je prevazilazila 90 procenata, bili ispravni i to svega nekoliko dana pre kažnjavanja rumunskog diktatora. Takvu popularnost imali su i lideri nekih drugih zemalja pred obaranje s vlasti, počev od Sadama Huseina, do Moamera Gadafija. Takav neverovatan nivo podrške znak je totalitarizacije javnog mnjenja. Što je veći problem s hlebom, to su igre značajnije.
Ljude niko ne pita o stvarima koje mogu proceniti iz ličnog iskustva – a to su prihodi, cene namirnica, povećanje ili smanjenje penzija, povećanje cena komunalija, karata za gradski prevoz, usluga i tako dalje. Nego ih se pita o svetskom imperijalizmu, o ulozi SAD, о Siriji u kojoj većina stanovnika nije bila i zbog toga im nedostaje lično iskustvo za razumevanje situacije. To lično iskustvo zamenjuje televizor, koji je snabdevač informacija, a informacija u televizoru je potpuno jednolična.
Ova situacija je potpuno razumljiva, ona veoma podseća na Sovjetski Savez i ono što se dešava, na primer, u Severnoj Koreji. Tamo nikakve alternative ne postoje, ljudi verovatno smatraju da iskreno podržavaju Kim Džong Una s obzirom da ne mogu nikog drugog da podržavaju. Isti je slučaj s Putinom. U izvesnom smislu ovo je rejting očajanja: stvari se odvijaju loše i stoga mora da se veruje u nešto dobro! Putin je svojevrstan koncentrat, koji je napravljen putem ceđenja svega što je svetlo i ispunjeno nadom – u medijima on štiti zemlju od agresije SAD, suprotstavlja se globalnom imperijalizmu i tako dalje.
Dmitrij Oreškin
Sve to u stvari znači da se radi kako o dubokoj degradaciji samog javnog mnjenja, ali i da građanstvo napušta principe racionalnog mišljenja. To je prirodno, s obzirom da je u zemlji, tako reći, formiran kult ličnosti, što je opet znak nepostojanja alternative za razvoj Rusije. Nema nikoga ko bi mogao biti konkurencija Putinu.
Ova će se priča pre ili kasnije završiti time da će se virtuelna nebesa srušiti na grešnu zemlju i mi ćemo se iznova naći goli na hladnom vetru istorije, i optuživaćemo za to, naravno, SAD i svetski imperijalizam", smatra naš sagovornik.
RSE: Da li vi verujete da devet od deset ljudi pored kojih prolazite na ulici podržavaju Vladimira Putina? Da li je narod prevaren ili je dobrovoljno doveden u zabludu? Ili je neka ruska masovna svest?
Oreškin: Ključnu ulogu svakako ima propaganda. Ruskom društvu je uskraćena mogućnost da kritički rasuđuje, i to je karakterna crta ne samo Rusije, nego u mnogim državama trećeg sveta sa sličnim tipom vlasti. U glavama ljudi formira se veoma jednostavna slika sveta, u kojoj zemlja, država, narod i lider u suštini predstavljaju jedno te isto. Pitanje “Da li vi podržavate Vladimira Putina?” transformiše se u pitanje “Da li vi podržavate Rusiju, ruski narod i rusku državu?” Jasno je da je država jedno, narod – drugo, zemlja – treće, ali društvo na taj način ne želi da misli, to je potisnuto negde u podsvest. Kada čoveka na ulici pitaju: “Podržavaš ili ne podržavaš?”, on to pitanje doživljava ovako: “Da li si ti za Rusiju ili protiv?” To je struktura koju je oblikovala televizijska slika, a ljudi su uvek za svoju zemlju.
Taj osećaj virtuelnog okupljanja za današnje javno mnjenje ima veću vrednost nego racionalno shvatanje stvarnosti. Stvarnost izgleda lošije, а u virtuelnom prostoru mi jačamo.
RSE: Vi govorite o očiglednom razilaženju virtuelne i ekonomske stvarnosti, pri tome problem posmatrate isključivo na socijalnoj, а ne na političkoj ravni. Mnogi politolozi kažu: situaciju u državi može da promeni socijalno, ali nikako političko nezadovoljstvo. Zašto je politika za veliku većinu ruskog stanovništva praktično isključena iz života?
Oreškin: To je rezultat 15-godišnjeg strpljivog rada. Vladimir Putin nije uzalud svoju vladavinu počeo upornim i doslednim gušenjem nezavisne televizije. Sada se sva sredstva masovne komunikacije u suštini nalaze pod kontrolom jedne propagandističke koncepcije. Vladimir Putin je to sebi postavio kao ključni zadatak, i bio je u pravu oko njegovog ishoda: ljudi vide svet onako kako je predstavljen na televiziji. A televizija taj svet predstavlja ovako: Putin je titan koji štiti ruske interese, ali politika sama po sebi u društvu izaziva prezir i gađenje. Što je viši Putinov rejting, to je niži rejting političkih partija u koje stanovništvo sve manje veruje, pada rejting parlamentarizma i uopšte svih političkih institucija. Ljudi političare doživljavaju kao klovnove ili kao ljude koji rešavaju svoje privatne probleme na račun budžeta.
А Vladimir Putin kao da je van politike, odnosno stiče se dojam da se realnom politikom bavi samo predsednik Rusije koji najbolje od svih sve zna i razume. Realna politika izbora, kada narod nekako može da utiče na formiranje elitnih grupa je uništena – i to je takođe u interesu Putinove nomenklature. To je veoma tužno, jer to u suštini znači da društvo ne može da utiče na političku sudbinu. Društvo je svoju sudbinu poverilo političkom lideru. To je element Putinovog političkog, ekonomskog, socijalnog i ostalih modela Rusije, koji su pozajmljeni iz Sovjetskog Saveza.
RSE: Često se može čuti da je Putin dobar taktičar, ali loš strateg. Vi govorite o rezultatima društveno-političkog razvoja Rusije tokom 15 godina. Zar ne izgleda kao da se Putinova strategija sastoji samo od jedne do druge taktičke odluke?
Oreškin: Ako bismo sistem očuvanja vlasti u rukama jedne iste grupacije, smatrali za strategiju, u tom slučaju se za takav sistem može reći da je uspešno realizovan. Ali ljudi koji racionalno razmišljaju drugačije shvataju politiku. Da li Rusija treba da ima sve veću ulogu u svetskoj ekonomiji? Da, treba. Da li Rusija treba da bude država koja ima veći uticaj? Da, treba. Аli, ovakvom politikom Rusija je zapravo regionalna država s malo manjom ekonomijom nego što je ima Španija! Umesto da Rusija bude ugledna i jaka država, čiji uticaj je baziran na pozitivnom primeru ekonomskog rasta i socijalne zaštite građanstva, serviraju se priče o političkom uticaju Rusije koji se meri vojnim potencijalom! To je takođe sovjetski sistem u kojem je izgledalo da smo veoma jaki, jer nas se svi plaše.
Taktički gledano imate niz odluka koje omogućuju da se vlast očuva u rukama jedne korporacije: veštačko umanjenje značaja opozicije, negiranje značaja izbora, formiranje unapred predviđenih sistema računanja glasova. To dovodi do pretvaranja Rusije u veliku Čečeniju, u kojoj je rejting poverenja Vladimiru Putinu koji je zabeležila izborna komisija republike Čečenije na izborima 2012. činio 99,8 odsto. Svima koji još nisu izgubili sposobnost rasuđivanja jasno je da je taj rejting izmišljen, ali on je zabeležen - političkom kontrolom Kadirova.
I takav sistem će funkcionisati sve dok u Čečeniji bude dovoljno novca iz ruskog budžeta. A novac u ruski budžet pristiže od trgovine naftom. Kada cene nafte padaju, ceo sistem se pretvara u ekonomski neodrživ, i shodno tome, težište se prenosi u virtuelni prostor u kojem Vladimir Putin čarobnim mačem pobeđuje neprijatelje.
Ali, ako izvučete glavu iz televizora, shvatićete: Putin je pretrpeo taktički poraz u Ukrajini koja se okrenula ka Evropi i nikada od Rusije nije bila dalja nego što je sada. Putin je izgubio Pridnjestrovlje koje se nalazi u ekonomskoj i saobraćajnoj blokadi; Putin je dobio Krim čije je izdržavanje sve manje isplativo. U stvarnom životu vidimo ceo niz vidljivih neuspeha koji se zamenjuju virtuelnim pobedama. Ako je ovo strategija – onda je to veoma loša strategija, jer ona vodi ka pretvaranju Rusije u produženu filijalu Severne Koreje, а u perspektivi – ka državnom krahu!