Pobeda republikanaca u Virdžiniji, udar za Bajdenovu agendu

Republikanac Glen Jangkin (Glenn Youngkin), novi guverner Virdžinije

Manje od godinu dana nakon što su preuzele kontrolu nad Belom kućom i Kongresom, demokrate su šokirane porazom na izborima za guvernera u Virdžiniji i neizvesnim ishodom u Nju Džerziju, dok opada popularnost predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden), a uspeh njegove domaće agende je upitan, prenosi Gardijan (Guardian).

U Virdžiniji, državi koja je tokom protekle decenije naglo skrenula ulevo i u kojoj je Bajden pobedio sa 10 odsto razlike 2020. godine, republikanac Glen Jangkin (Glenn Youngkin), politički novajlija, pobedio je demokratu Terija Mekolifa (Terry McAuliffe), bivšeg guvernera države.

U Nju Džersiju, demokratski guverner Fil Marfi (Phil Murphy) nastoji da sačuva poziciju u nadmetanju sa republikancom Džekom Čatarelijem (Jack Ciattarelli), što je neočekivani obrt u državi koja je još pouzdanija baza demokrata.

„Zajedno ćemo promeniti putanju ove zajednice i, prijatelji, započećemo tu transformaciju prvog dana. Nema vremena za gubljenje“, rekao je Jangkin, obraćajući se oduševljenim pristalicama u ranim jutarnjim satima u sredu.

Preporod republikanaca nakon pet godina žestokih poraza u ovoj državi tokom ere Donalda Trampa oštro je upozorenje za demokrate koji već brinu zbog izbora na sredini mandata sledeće godine.

Pobede republikanaca u ove dve države podsećaju na 2009. godine, kada su njihovi uspesi u Virdžiniji i Nju Džersiju nagovestile zapanjujuće preuzimanje Predstavničkog doma na izborima na sredini mandata 2010. godine.

„U ciklusu nalik ovom, nijedan demokrata nije siguran“, rekao je Tom Emer, predsednik Nacionalnog republikanskog kongresnog komiteta. U sredu je ovo telo objavilo da nakon Jangkinove pobede proširuje svoju listu ciljeva za preuzimanje pozicija koje drže demokrate na izborima 2022.

U poslednjim nedeljama izborne kampanje za guvernera u Virdžiniji dominiralo je obrazovanje, jer je Jangkin, 54-godišnji bivši izvršni direktor, pokušao da iskoristi frustraciju roditelja zbog zatvaranja škola, obaveznog nošenja maski i nastavnog programa protiv rasizma.

Koristeći kulturne ratove u SAD oko rase i obrazovanja, Jangkin je više puta obećavao da će zabraniti „kritičku teoriju rase“, akademski koncept o efektima sistemskog rasizma koji se ne uči u školama u Virdžiniji, ali je ipak osnažio konzervativce širom zemlje.

Mekolif (64) je neumorno radio na povezivanju svog protivnika sa Trampom u pokušaju da oživi zazor prema bivšem predsedniku SAD što je omogućilo uspehe demokrata poslednjih godina. Ali, njegov trud je bio uzaludan.

Izlazne ankete su pokazale da je Bajden skoro jednako nepopularan kao što je bio Tramp u Virdžiniji. Uspeh Jangkina omogućava republikancima kreiranje nove strategije za mobilizaciju Trampovih najvatrenijih pristalica dok je apelovao na umerene glasače u predgrađima koji su se osećali otuđenim od bivšeg predsednika.

Izbori u utorak bili su prvi veliki test nacionalnog raspoloženja otkako je Bajden preuzeo dužnost u januaru, a rezultati su duboko razočaravajući za predsednika i njegovu stranku dok pokušavaju da zadrže kontrolu nad tankom većinom u Kongresu, ističe Gardijan.

Demokratama nije išao u prilog pad Bajdenove popularnosti na skoro istorijski minimum nakon višemesečnih sukoba među demokratama oko njegovog plana od skoro 3 hiljade milijarde dolara, porazne evakuacije iz Avganistana i sve prisutne pretnje od koronavirusa.

„Ovi izbori su upozorenje za sve demokrate“, rekao je Gaj Sesil (Guy Cecil), predsednik demokratske političke grupe Priorities SAD.

„Dok su se demokrate iz Vašingtona nedeljama borili jedni protiv drugih, republikanci su bili fokusirani na mobilizaciju svoje baze i odvajanje birača od Bajdenove koalicije koristeći obmanjujuće taktike za širenje podela,” ističe Sesil.

Ostaje nejasno da li će poraz u Virdžiniji podstaći demokratske kongresmene na akciju u cilju smanjenja Bajdenovog plana.

U sredu je predsednica Predstavničkog doma, Nensi Pelozi (Nancy Pelosi), signalizirala da su demokrate spremne da nastave sa prvobitnim planovima. Ona je najavila da će odbor za pravila održati saslušanje o nacrtu zakona o unutrašnjoj politici i ublažavanju efekata klimatskih promena u vrednosti od 1,75 hiljade milijardi dolara, čime će se otvoriti put za glasanje o zakonu za poboljšanje infrastrukture u iznosu od hiljadu milijardi dolara.

Ali, nakon izbora u utorak, neke demokrate su izrazile novu sumnju u rešenost stranke da usvoji oba dela Bajdenove agende. Centristički kongresmeni rekli su da je poraz razlog da se brzo usvoji dvopartijski zakon o infrastrukturi, bez obzira na to šta se dešava sa planom o potrošnji, usred zabrinutosti da će to dodatno otuđiti umerene i prigradske glasače koji su bili ključni za Bajdenovu pobjedu 2020., ali su se vratili republikancima u utorak u Virdžiniji.

Međutim, progresivno krilo demokrata tvrdi da bi odustajanje od njihovih ambicioznih političkih predloga samo značilo dalju propast njihove partije, kojoj je očajnički potrebna ekonomska poruka građanima.

„Lekcija za 2022. je da demokrate treba da upotrebe vlast da urade velike stvari za radne ljude, a zatim da iskoriste ta dostignuća. Tačka“, navodi se u saopštenju Komiteta kampanje za progresivne promene.

„Demokrate neće pobediti jednostavno tako što će jednog protivnika za drugim žigosati kao Trampovog klona, a zatim se nadaju tesnoj pobedi. Kada demokrate ne uspeju da ostvare velike ideje ili ispune smela predizborna obećanja, mi obeshrabrujemo našu bazu dok dozvoljavamo republikancima da koriste kulturne ratove kako bi sakrili svoju stvarnu agendu,” navodi se u saopštenju Komiteta kampanje za progresivne promene.

Demokrate imaju samo pet glasova više u Predstavničkom domu i isti broj kao i republikanci u Senatu, oslanjajući se na odlučujući glas potpredsednice Kamale Haris. Istorijski gledano, partija na vlasti u Beloj kući skoro uvek gubi mesta u Kongresu na izborima na sredini mandata.

Uspeh kandidata iz manjinskih zajednica

Na izborima u drugim mestima širom SAD, to je bila istorijska noć u kojoj su po prvi put izabrani azijsko-američki kandidati, što je znak rastuće političke snage ove zajednice usred širenja mržnje protiv nje.

Mišel Vu (Michelle Wu) je postala prva žena i pripadnica azijske zajednice koja je izabrana za gradonačelnika Bostona u 200-godišnjoj istoriji grada.

Vu, progresivna demokratkinja koju je podržala njena bivša profesorka prava sa Harvarda, senatorka iz Masačusetsa Elizabet Voren (Elizabeth Warren), pobedila je koleginicu gradsku većnicu Anisu Esaibi Džordž (Annissa Essaibi George), koja se kandidovala kao pragmatičar uz podršku tradicionalnih moćnih igrača u gradu.

U Sinsinatiju je Aftab Pureval, sin imigranata sa Tibeta i Indije, pobedio bivšeg demokratskog kongresmena Dejvida Mana (David Mann). U Dirbornu, u državi Mičigen, birači su izabrali Abdulaha Hamuda, dosadašnjeg odbornika, za svog prvog arapskoameričkog gradonačelnika.

U Njujorku, demokrata Erik (Eric) Adams, bivši policijski kapetan, izabran je za gradonačelnika najvećeg grada u državi. On će biti drugi afroamerički gradonačelnik u istoriji grada.