Nuklearni otpad iz beogradskog Instituta Vinča, transportovan u 32 specijalna kontejnera, napustio je proteklog dana Srbiju i preko Mađarske otpremljen je u slovenačku luku Koper, odakle bi trebalo da nastavi put u Rusiju gde će biti trajno uskladišten.
O transportu opasnog tereta sa radioaktivnim otpadnom iz Instituta Vinča u Srbiji nema zvaničnih informacija. Bar kad su u pitanju institucije direktno zadužene za bezbednost transporta – Ministarstvo unutrašnjih poslova i Železnice Srbije.
Ipak, Vesela Laloš, naša novinarka iz Subotice, gde je bilo planirano da otpad bude pretovaren, nezvanično saznaje da je teret napustio Srbiju.
„Da je teret stigao u Suboticu, gde je trebalo da u nekadašnjoj azotari bude pretovaren, saznali su građani koji su bili onemogućeni da putuju, jer je kompletan saobraćaj bio blokiran u jutarnjim satima. Takođe, prema nezvaničnim informacijama, osim policijskog obezbeđenja, ovu operaciju su nadgledali i helikopteri. Nadležni na železnici tvrde da nije bilo nikakvih specijalnih vozova iz subotičke stanice, ali neoficijelni izvori govore da je teret otputovao.“
Predstavnici Ministarstva za nauku najavili su, još ranije, da je trasiran međunarodni put kojim će se nuklearni otpad iz Vinče prebaciti u Rusiju. Prilikom trasiranja puta, kako je rečeno, bilo je problema sa Ukrajinom i Hrvatskom, pa je dogovoreno da nuklearni otpad bude transportovan preko Mađarske i Slovenije i dalje brodom u Rusiju.
Opravdavanje troškova
O ovom događaju, koji je u uobičajenoj praksi mnogih zemalja uglavnom u sferi tajnosti, detaljno su pisali pojedini mediji u Srbiji i o tome govorio ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. A oni ministri koji su nadležni za ovu oblast i njihovi stručni saradnici, ili nisu bili dostupni, ili nisu želeli da se oglase tim povodom.
Naučni savetnik u Institutu Vinča Filip Vukajlović smatra da to ne bi trebalo da bude neka prevelika tajna, međutim, istovremeno priznaje da su zaposleni u ovoj instituciji dobili nalog da dva dana ne dolaze na posao.
„Jer će se, navodno, vršiti neka vežba snaga bezbednosti Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije“, a sve to u vezi sa odnošenjem isluženog reaktorskog goriva za Rusiju. Mogu da kažem, da je ogroman bezobrazluk da vežbu, ako je to vežba, sprovode u vreme kad radnici najvećeg srpskog instituta treba da rade, u četvrtak i petak“, navodi Vukajlović.
Vukajlović kaže da sve ovo njemu liči na “veliku simulaciju burne delatnosti”, kako bi se opravdali enormni troškovi:
“…koji se prave u Javnom preduzeću „ Nuklearni objekti Srbije“. Ono je i osnovano da bi se ovakvim i sličnim marketinškim budalaštinama prikrili razni marifetluci i pod tajnu podvele mnoge nepotrebne javne nabavke.“
Bez obzira na različita viđenja ovog događaja, evidentno je da se u javnosti polemisalo o nečemu što nije trebalo.
Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić kaže da pojedini detalji, kao što su maršruta, termini kretanja trasporta i slično, iz bezbednosnih razloga, nikako ne bi smeli da se pojave u javnosti.
“Prvo, što su to materijali koji su interesantni terorističkim i organizovanim kriminalnim grupama. Dakle, ako bi došli u posed tih materijala, samom pretnjom oni bi mogli da izazovu velike opasnosti. S druge strane, važno je da prilikom transporta nuklearnog otpada bude u potpunosti zaštićeno zdravlje ljudi ida bude zaštićena prirodna okolina. Nije gospodin Mrkonjić to prvi rekao. Neki mediji su već objavili mnogo detalja oko tog transporta, što predstavlja jedan veoma ozbiljan razlog da se proanaliziraju bezbednosne procedure koje se koriste u našoj državi i da se stvari, koje zaista moraju predstavlajti vrhunsku tajnu, zaštite na adekvatan način, a da se pri tom različite trivijalne stvari ne proglašavaju tajnom”, … kaže Dragišić, uz opasku:
“Ja verujem da će sve to proteći bez ikakvih problema, ali mislim da se mora strogo povesti računa o tome – na koji način se štite tako važne i tako poverljive informacije.”
O transportu opasnog tereta sa radioaktivnim otpadnom iz Instituta Vinča u Srbiji nema zvaničnih informacija. Bar kad su u pitanju institucije direktno zadužene za bezbednost transporta – Ministarstvo unutrašnjih poslova i Železnice Srbije.
Ipak, Vesela Laloš, naša novinarka iz Subotice, gde je bilo planirano da otpad bude pretovaren, nezvanično saznaje da je teret napustio Srbiju.
„Da je teret stigao u Suboticu, gde je trebalo da u nekadašnjoj azotari bude pretovaren, saznali su građani koji su bili onemogućeni da putuju, jer je kompletan saobraćaj bio blokiran u jutarnjim satima. Takođe, prema nezvaničnim informacijama, osim policijskog obezbeđenja, ovu operaciju su nadgledali i helikopteri. Nadležni na železnici tvrde da nije bilo nikakvih specijalnih vozova iz subotičke stanice, ali neoficijelni izvori govore da je teret otputovao.“
Predstavnici Ministarstva za nauku najavili su, još ranije, da je trasiran međunarodni put kojim će se nuklearni otpad iz Vinče prebaciti u Rusiju. Prilikom trasiranja puta, kako je rečeno, bilo je problema sa Ukrajinom i Hrvatskom, pa je dogovoreno da nuklearni otpad bude transportovan preko Mađarske i Slovenije i dalje brodom u Rusiju.
Opravdavanje troškova
O ovom događaju, koji je u uobičajenoj praksi mnogih zemalja uglavnom u sferi tajnosti, detaljno su pisali pojedini mediji u Srbiji i o tome govorio ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. A oni ministri koji su nadležni za ovu oblast i njihovi stručni saradnici, ili nisu bili dostupni, ili nisu želeli da se oglase tim povodom.
Naučni savetnik u Institutu Vinča Filip Vukajlović smatra da to ne bi trebalo da bude neka prevelika tajna, međutim, istovremeno priznaje da su zaposleni u ovoj instituciji dobili nalog da dva dana ne dolaze na posao.
„Jer će se, navodno, vršiti neka vežba snaga bezbednosti Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije“, a sve to u vezi sa odnošenjem isluženog reaktorskog goriva za Rusiju. Mogu da kažem, da je ogroman bezobrazluk da vežbu, ako je to vežba, sprovode u vreme kad radnici najvećeg srpskog instituta treba da rade, u četvrtak i petak“, navodi Vukajlović.
Vukajlović kaže da sve ovo njemu liči na “veliku simulaciju burne delatnosti”, kako bi se opravdali enormni troškovi:
“…koji se prave u Javnom preduzeću „ Nuklearni objekti Srbije“. Ono je i osnovano da bi se ovakvim i sličnim marketinškim budalaštinama prikrili razni marifetluci i pod tajnu podvele mnoge nepotrebne javne nabavke.“
Bez obzira na različita viđenja ovog događaja, evidentno je da se u javnosti polemisalo o nečemu što nije trebalo.
Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić kaže da pojedini detalji, kao što su maršruta, termini kretanja trasporta i slično, iz bezbednosnih razloga, nikako ne bi smeli da se pojave u javnosti.
“Prvo, što su to materijali koji su interesantni terorističkim i organizovanim kriminalnim grupama. Dakle, ako bi došli u posed tih materijala, samom pretnjom oni bi mogli da izazovu velike opasnosti. S druge strane, važno je da prilikom transporta nuklearnog otpada bude u potpunosti zaštićeno zdravlje ljudi ida bude zaštićena prirodna okolina. Nije gospodin Mrkonjić to prvi rekao. Neki mediji su već objavili mnogo detalja oko tog transporta, što predstavlja jedan veoma ozbiljan razlog da se proanaliziraju bezbednosne procedure koje se koriste u našoj državi i da se stvari, koje zaista moraju predstavlajti vrhunsku tajnu, zaštite na adekvatan način, a da se pri tom različite trivijalne stvari ne proglašavaju tajnom”, … kaže Dragišić, uz opasku:
“Ja verujem da će sve to proteći bez ikakvih problema, ali mislim da se mora strogo povesti računa o tome – na koji način se štite tako važne i tako poverljive informacije.”