Koštuničino ime sve češće u aferama

Depeša objavljena na sajtu Vikiliksa o Koštunici i Bulatovićui

Saznanja Vikiliksa samo su potvrdila da su bliski saradnici nekadašnjeg srpskog premijera Vojislava Koštunice znali gde se krije haški begunac Radovan Karadžić mnogo pre nego što je uhapšen. Ljudi iz Koštuničinog okruženja nisu uhapsili ni Ratka Mladića kada su ga imali u šaci, a povezani su i sa drugim aferama u zemlji.

Navodi Vikiliksa da je nekadašnji šef BIA Rade Bulatović dobio informaciju gde se nalazi haški begunac Karadžić, ali da to nije saopštio zbog ideološke bliskosti Karadžića i Koštunice su samo poslednji u nizu tragova koji vode do bivšeg premijera.

Advokat Srđa Popović, koji je podneo krivičnu prijavu zbog umešanosti u oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije i protiv Koštunice, kaže da se konačno sklapa slika o njegovoj ulozi kada su u pitanju afere u kojima je bivši premijer pominjan.
Vojislav Koštunica, 22. januar 2008.

“Vidim da se svakog dana pojavljuju nove i nove informacije, ni jedna od njih pojedinačno ne predstavlja neki ključni dokaz ali se sve sklapa u jednu dosta jasnu sliku. Tako da je to, po meni ohrabrujuće”,
misli Popović.

Hoće li se međutim, istraga pozabaviti i ovim navodima koji vode do samog Koštunice. To pitanje imali smo priliku da postavimo ministru policije Ivici Dačiću koji je bio u društvu predsednika države Borisa Tadića.

“To je stvar za pravosudne organe. Što se tiče Službe za ratne zločine, mi se bavimo otkrivanjem ratnih zločina na osnovu informacija koje daju obaveštajne službe, i policija će učiniti sve kada je reč o tome. A sve ostalo, što od nas bude traženo, uradićemo po zahtevu tužilaštva”, objašnjava Dačić.



"Slow motion"

Nije nam bio potreban Vikiliks da bismo saznali kakav je bio stav vlade Vojislava Koštunice o haškim beguncima pre svega Mladiću i Karadžiću, kaže Zoran Mijatović, nekadašnji zamenik načelnika Državne bezbednosti koji je učestvovao u izručenju Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.
Zoran Mijatović: Vojislav Koštunica je bio čovek koji je izbegavao hapšenja haških optuženika, pravio je sa njima političke dilove.

On kaže za RSE da bi svi koji su učestvovali u skrivanju haških optuženika na bilo koji način i bez obzira na mesta na kojima su se nalazili trebalo da odgovaraju za to.

“Vojislav Koštunica je bio čovek koji je izbegavao hapšenja haških optuženika, pravio je sa njima političke dilove. Čak postoji sumnja da su i ovi ljudi, koji su navodno išli u Hag svojom voljom, pravili pre svega finansijske nagodbe sa tadašnjim premijerom i šefom BIA. I ja mislim da je njihova odgovornost više nego evidentna. To što dansšnje tužilaštvo ćuti je pitanje za tužilaštvo a ne za policiju”,
kaže Mijatović.

Bivši premijer se direktno pominje i u slučaju Ratka Mladića gde postoje sumnje da su njegovi bliski saradnici, nekadašnji šef vojne bezbednosti Aco Tomić i nekadašnji načelnik Generalštaba Nebojša Pavković, skrivali bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba a da je tadašnji ministar pravde u Koštuničinom kabinetu zataškavao istragu o tome.

JSO tokom pobune 2001. godine
Sporna je i njegova uloga u pobuni JSO a njegov ministar policije se suprotno zakonu sreo sa Miloradom Ulemekom Legijom, prvooptuženim za atentat na premijera Zorana Đinđića nakon što se Legija predao policiji.

Tu nije kraj aferama koje se vezuju za Koštuničino ime. U vreme njegove vlade izvršene su neke od najspornijih privatizacija poput Luke Beograd i Večernjih novosti.

Verica Barać
, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije je prilikom podnošenja krivične prijave zbog prodaje Luke Beograd direktno prstom uprla u tadašnje nosioce vlasti.

“Toliko nezakonistosti u tome ima i toliko sinhronizovanog delovanja državnih organa na poništavanju državnog interesa,”
navela je tada ona.

Da li će nekada biti stavljena tačka na sve ove slučajeve u kojima se pominje Vojislav Koštunica. Advokat Srđa Popović uveren je da će sve isplivati.

“Mi smo `slow motion` ovde. Meni nisu verovali kada sam govorio da će sve isplivati. Sve će isplivati samo nekako to uvek ispliva u trenutku kada skoro da više nije važno”,
zaključuje Popović.