Javnost u Srbiji sledila je još jedna strašna porodična tragedija svega dan pošto čitav region obišla informacija o višestrukom ubistvu počinjenom u nedelju na području Kanjiže, gradića na severu Srbije.
U Čačku je u ponedeljak ujutru ubijena jedna žena, a osumnjičeni počinilac – njen suprug, izvršio je samoubistvo. Tome je prethodio slučaj porodičnog nasilja u kome je proteklog vikenda, posle svadbe, mladoženjin otac ubio šest ljudi, među kojima snahu i njene roditelje. Ukupan bilans je devet stradalih, uključujući i osumnjičene koji su digli ruku na sebe.
Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurnih kuća i Savetovališta protiv nasilja u porodici objašnjava da je rast broja žrtava porodičnog nasilja posledica života u duboko traumatizovanom društvu, u kome se ništa ne preduzima na njegovom zaustavljanju. Ona posebno upozorava na crni bilans po kome je od početka godine u porodičnom nasilju stradalo čak 25 žena – koliko u čitavoj prethodnoj godini.
„S ovom tendencijom uopšte ne znam dokle ćemo stići.... Dokle ćemo se praviti da problem porodičnog nasilja ne postoji. Pitanje je šta će se dalje dešavati ako nešti ozbiljno ne preduzmemo kao država da se ovaj broj smanji“, upozorava Vesna Stanojević.
„Ne mogu da kažem zašto, mogu samo da kažem da je činjenica da reakcija države ne postoji. Uzmite slučaj u Kanjiži: ako je taj čovek tukao svoju ženu dan pre tragedije u kojoj je ubiio šest osoba i ona je to prijavila policiji. I ako je njega policija privela, pa ga oslobodila a bio je ozbiljno pijan – to vam je odgovor. Da adekvatne institucije očigledno još nemaju sluha. Jer moramo da znamo da je nasilje u porodici i nasilje nad ženama krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Kako mi možemo očekivati da se ti problemi rešavaju ako vama određene merodavne institucije u pravosuđu imaju takav odnos prema tom problemu. Mi ga generalno ne možemo rešavati bez pojedinaca. A to su oni koji naprave nekakve gafove“, smatra Vesna Stanojević.
Značajan uzrok ovakvih tragedija je višedecenijski akumulirani stres u duboko traumatizovanom društvu koji neprekidno dokazi do izražaja, kaže Vesna Stanojević.
„Ako to ne dođe do izražaja danas, doći će za tri meseca ili za tri godine. Ali je činjenica da se na tom stresu upravo nije radilo ništa. I da nemamo nikakve institucije koje rade na tome. Jer činjenica je takođe da se tim ljudima koji su u stanju da naprave ovakav jedan masakr moglo pomoći možda u nekom prethodnom momentu na adekvatan način. Ne može mi niko reći da ne možemo da prepoznamo nekoga ko živi sa nama u istoj kući da je nezadovoljan, ljut, da ima – kako se to u narodu kaže „kratak fitilj“ da je agresivan i da na njega loše deluje alkohol. Pritom je on pretio, znači pretnje i uopšte svest o proganjanju treba vrlo ozbiljno uzeti u obzir. Svi smo mi svesni da treba nešto da se menja, a pritom niko ne menja ništa. Stvari ostaju iste a mi beležimo nove žrtve,“ smatra Stanojević.
Upitana koji bi bio recept za promene, Vesna Stanojević odgovara:
„Konkretno da proganjanje u zakon uđe kao krivično delo. Da se nasilnici hapse, da kada učini krivično delo provede određeno vreme u pritvoru dok se ne vidi šta će se dalje raditi sa njim. A ne da se vrati kući, počini ubistvo ili napravi još nešto gore“, zaključuje Vesna Stanojević koordinatorka Sigurnih kuća i Savetovališta protiv nasilja u porodici.