U Sarajevu se održava 5. međunarodna gasna konferencija regiona jugoistočne Evrope pod nazivom "Prirodni gas u svjetlu novih intencija na energetskom tržištu".
Predviđanja su da će potrošnja ovog energenta u Evropi rasti narednih godina, jer ne zagađuje okolinu i lako se skladišti. Od zemalja u regionu, BiH ima najmanje razvijenu gasnu mrežu, a kasni i u usvajanju regulative. No, u nizu planiranih međunarodnih projekata i BiH može pronaći svoje mjesto.
BiH je malo tržište gasa. Tek oko pet posto stanovništva koristi gas, za razliku od Njemačke u kojoj je pokrivenost ovim energentom 98 posto, kaže Hajdina Škufca, iz Istraživačko razvojnog centra BH gasa.
„Kanton Sarajevo je najveći potrošač prirodnog gasa u BiH, djelomično u Zenici se koristi, koristi se u gradu Visoko koji ima svog distributera. U RS ima Istočno Sarajevo, Zvornik i u toku je gasifikacija grada Bijeljine. Kolege u BH gasu zaista mnogo rade na razvojnim projektima, tako da je već urađeno niz studija i izvedbenih projekata kada je u pitanju širenje gasne mreže u BiH. Sada je možda najinteresantniji Srednjebosanski kanton, gdje su trenutno u toku određeni tenderi za početak gradnje gasovoda“, kazao je Škufca.
Mala potrošnja znatno utiče i na cijenu, koja je izuzetno visoka. Ministar energetike, industrije i rudarstva u FBiH Erdal Trhulj kaže kako bi masovnija upotreba gasa znatno uticala i na cijenu.
S druge strane Bosni i Hercegovini predstoji usvajanje niz zakonskih akata u skladu sa standardima EU koji bi olakšali i gasifikaciju drugih područja BiH, ali i industrijskih zona.
„Sada u sektoru gasa pristupamo zakonu o gasu u Federaciji, koji na isti način treba da uredi tržište gasa u Federaciji, ali i da stvori preduslove za harmonizaciju tih propisa na državnom nivou. Jedino tako možemo postići sigurnost gasnog sektora u snabdijevanju, ali i minimalnu cijenu krajnjim potrošačima“, rekao je Trhulj.
Stručnjaci navode niz prednosti korištenja ovog energenata.
„Jedan od razloga je dobra ekologija gasa. On nije zagađivač. Druga stvar, on ima mogućnost da se skladišti i da u najpotrebnije vreme može da se izvadi iz skladišta i koristi u tim ekstremnim situacijama koje se dešavaju s vremena na vreme. Uz to, problemi sa nuklearnom energijom su takvi da se sve zemlje na neki način distanciraju od prozvođača nuklearne energije i praktično se nuklearke zatvaraju“, kazao je Miroslav Malobabić iz Srbija Gasa.
Uveliko se radi na novim tehnologijama
Šanse za razvoj gasne mreže u BiH postoje, a u pripremi je i nekoliko važnih projekata, kaže Slavo Krajišnik iz razvojnog odjela Sarajevogasa. No, BiH je za sada najveći problem što je upućena na samo jedan izvor gasa iz Ruske Federacije preko Srbije, ali i to bi se uskoro moglo promijeniti, kaže Krajišnik.
„Ovih dana se priprema početak realizacije projekta uvezivanja sa regionalnim sistemima iz Hrvatske, mada je to isti gas, ali će imati dvostruko snabdijevanje – to je, dakle, dolazak gasa preko Slavonskog Broda prema Zenici. To je projekat koji je davno bio započet i nadamo se da će početi da se realizira. Regionalni razvojni, globalni, oni megaprojekti koji se rade zaobilaze nas zbog tržišta, zato što smo malo tržište i zato što nema neke akcije sa naše strane koja bi mogla taj sistem komunikacije sa velikim kompanijama. Projektat koji neće zaobilaziti BiH je projekat Trans Adriatic Pipeline za Italiju (TAP) i odatle se pravi novi cjevovod, odakle će se zatvarati jedan prsten preko dalmatinske obale do Hrvatske. To je naša šansa da kroz Hercegovinu dovedemo i drugi pravac snabdijevanja gasom do Sarajeva, a samim tim i granjanje po BiH“, rekao je Krajišnik.
Zoran Novaković iz njemačke firme Elster kaže kako se u Evropi uveliko radi i na novim tehnologijama.
„To je biogas energija koja je danas jako popularna, pogotovo u Njemačkoj, jer se puno skreće uopće u tom pravcu da bi se i taj sektor pojačao, ne samo standardno naš prirodni gas nego i taj dio biogasa, koji je jako, jako popularan. Druge energije koje su trenutno još važne je skretanje proizvodnje u neke dijelove - to se zove danas plinovi koji će se koristiti u budućnosti iz zemlje. Skupa je proizvodnja, ali i taj trend će doći“, ocjenjuje Novaković.
I BiH i zemlje regiona imaju vrsne stručnjake u ovoj oblasti, kaže Novaković, tako da ovaj region može brzo napredovati u ovom segmentu ukoliko prevaziđe političke uticaje i struci da prednost.
Predviđanja su da će potrošnja ovog energenta u Evropi rasti narednih godina, jer ne zagađuje okolinu i lako se skladišti. Od zemalja u regionu, BiH ima najmanje razvijenu gasnu mrežu, a kasni i u usvajanju regulative. No, u nizu planiranih međunarodnih projekata i BiH može pronaći svoje mjesto.
BiH je malo tržište gasa. Tek oko pet posto stanovništva koristi gas, za razliku od Njemačke u kojoj je pokrivenost ovim energentom 98 posto, kaže Hajdina Škufca, iz Istraživačko razvojnog centra BH gasa.
„Kanton Sarajevo je najveći potrošač prirodnog gasa u BiH, djelomično u Zenici se koristi, koristi se u gradu Visoko koji ima svog distributera. U RS ima Istočno Sarajevo, Zvornik i u toku je gasifikacija grada Bijeljine. Kolege u BH gasu zaista mnogo rade na razvojnim projektima, tako da je već urađeno niz studija i izvedbenih projekata kada je u pitanju širenje gasne mreže u BiH. Sada je možda najinteresantniji Srednjebosanski kanton, gdje su trenutno u toku određeni tenderi za početak gradnje gasovoda“, kazao je Škufca.
Erdal Trhulj, ministar energetike, industrije i rudarstva u FBiH: Sada u sektoru gasa pristupamo zakonu o gasu u Federaciji, koji na isti način treba da uredi tržište gasa u Federaciji, ali i da stvori preduslove za harmonizaciju tih propisa na državnom nivou.
S druge strane Bosni i Hercegovini predstoji usvajanje niz zakonskih akata u skladu sa standardima EU koji bi olakšali i gasifikaciju drugih područja BiH, ali i industrijskih zona.
„Sada u sektoru gasa pristupamo zakonu o gasu u Federaciji, koji na isti način treba da uredi tržište gasa u Federaciji, ali i da stvori preduslove za harmonizaciju tih propisa na državnom nivou. Jedino tako možemo postići sigurnost gasnog sektora u snabdijevanju, ali i minimalnu cijenu krajnjim potrošačima“, rekao je Trhulj.
Stručnjaci navode niz prednosti korištenja ovog energenata.
„Jedan od razloga je dobra ekologija gasa. On nije zagađivač. Druga stvar, on ima mogućnost da se skladišti i da u najpotrebnije vreme može da se izvadi iz skladišta i koristi u tim ekstremnim situacijama koje se dešavaju s vremena na vreme. Uz to, problemi sa nuklearnom energijom su takvi da se sve zemlje na neki način distanciraju od prozvođača nuklearne energije i praktično se nuklearke zatvaraju“, kazao je Miroslav Malobabić iz Srbija Gasa.
Uveliko se radi na novim tehnologijama
Šanse za razvoj gasne mreže u BiH postoje, a u pripremi je i nekoliko važnih projekata, kaže Slavo Krajišnik iz razvojnog odjela Sarajevogasa. No, BiH je za sada najveći problem što je upućena na samo jedan izvor gasa iz Ruske Federacije preko Srbije, ali i to bi se uskoro moglo promijeniti, kaže Krajišnik.
„Ovih dana se priprema početak realizacije projekta uvezivanja sa regionalnim sistemima iz Hrvatske, mada je to isti gas, ali će imati dvostruko snabdijevanje – to je, dakle, dolazak gasa preko Slavonskog Broda prema Zenici. To je projekat koji je davno bio započet i nadamo se da će početi da se realizira. Regionalni razvojni, globalni, oni megaprojekti koji se rade zaobilaze nas zbog tržišta, zato što smo malo tržište i zato što nema neke akcije sa naše strane koja bi mogla taj sistem komunikacije sa velikim kompanijama. Projektat koji neće zaobilaziti BiH je projekat Trans Adriatic Pipeline za Italiju (TAP) i odatle se pravi novi cjevovod, odakle će se zatvarati jedan prsten preko dalmatinske obale do Hrvatske. To je naša šansa da kroz Hercegovinu dovedemo i drugi pravac snabdijevanja gasom do Sarajeva, a samim tim i granjanje po BiH“, rekao je Krajišnik.
Zoran Novaković iz njemačke firme Elster kaže kako se u Evropi uveliko radi i na novim tehnologijama.
„To je biogas energija koja je danas jako popularna, pogotovo u Njemačkoj, jer se puno skreće uopće u tom pravcu da bi se i taj sektor pojačao, ne samo standardno naš prirodni gas nego i taj dio biogasa, koji je jako, jako popularan. Druge energije koje su trenutno još važne je skretanje proizvodnje u neke dijelove - to se zove danas plinovi koji će se koristiti u budućnosti iz zemlje. Skupa je proizvodnja, ali i taj trend će doći“, ocjenjuje Novaković.
I BiH i zemlje regiona imaju vrsne stručnjake u ovoj oblasti, kaže Novaković, tako da ovaj region može brzo napredovati u ovom segmentu ukoliko prevaziđe političke uticaje i struci da prednost.