U svetu je ove godine zabeležen veliki porast broja obolelih od malih boginja, pišu svetski mediji, pozivajući se na podatke Svetske zdravstvene organizacije, i ističu poguban uticaj kampanje protiv vakcinisanja koje može sprečiti širenje te bolesti.
Rast od 300 odsto
Broj slučajeva malih boginja ili morbila, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), porastao je za 300 odsto u prva tri meseca 2019. u poređenju s istim periodom prošle godine, usred sve veće zabrinutosti oko uticaja antivakserske kampanje koja se posebno širi preko društvenih medija, piše Gardijan (The Guardian).
SZO navodi da su podaci o rastu preliminarni i nepotpuni, ali da jasno ukazuju na trend, sa zabeleženim stalnim rastom u svim regionima u svetu, dodaje britanski list i ističe da se male boginje, premda veoma zarazne, mogu sprečiti, ali da SZO već neko vreme upozorava na smanjenje stope vakcinisanja u svetu.
Mada postoje mnogi razlozi za pad u stopi vakcinisanja, uključujući probleme sa snabdevanjem i sukobima u nekim delovima sveta, postoji ozbiljna zabrinutost o širenju anktivakserskih dezinformacija, što je dovelo do, kako stručnjaci za javno zdravlje kažu, "oklevanja s vakcinama", podvlači list.
Širom Evrope, gde je došlo do velikog pada u imunizaciji, internetom se šire teorije zavere i priče protiv farmaceutske industrije, ukazuje Gardijan i dodaje da se u nekim zemljama, uključujući Italiju i Francusku, populistički političari zalažu za pravo roditelja da ne vakcinišu decu, mada je imunizacija od 95 odsto neophodna da se od bolesti s potencijalno ozbiljnim posledicama, zaštite ugrožena deca koja se ne mogu vakcinisati zbog problema s imunim sistemom.
Zasad je, prema SZO, ove godine u 170 zemalja zabeleženo 112.163 slučaja, dok je prošle godine u 163 zemlje bilo 28.124 slučaja. Afrički region, koji je manje pokriven vakcinisanjem od drugih delova sveta, imao je najveći porast u odnosu na prošlu godinu - 700 odsto. Unicef je, dodaje Gardijan, saopštio da je prošle godine 98 odsto zemalja imalo veći broj slučajeva malih boginja nego prethodne.
Značajan rast oboljevanja u SAD
Značajan rast oboljevanja malim boginjama je zabeležen i u SAD. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i sprečavanje bolesti (CDC), prošle nedelje je sa 90 novih slučajeva zabeležen najveći nedeljni porast u godini, prenosi CNN koji takođe ističe da stručnjaci ukazuju na jedan razlog ovogodišnje velike pojave malih boginja - moć anktivakserskog pokreta.
Sa 555 oboljevanja, 2019. godine je druga po broju slučajeva malih boginja u SAD u poslednjih 25 godina, a godina još nije došla ni do pola, ističe CNN i podsećajući na podatke o više od 110.000 slučajeva u svetu, ukazuje da bi broj mogao biti veći pošto SZO procenjuje da se manje od jednog od 10 slučajeva prijavi agenciji. Ukrajina, prema tim podacima, ima najveći broj slučajeva u poslednjih 12 meseci - više od 72.000, posle čega slede Madagaskar i Indija sa 69.000 i 60.000.
Jedno od 1.000 dece s malim boginje dobija encefalitis ili zapaljenje mozga što može dovesti do konvulzije i ostaviti dete bez čula sluha ili s teškoćama u mentalnom razvoju, a jedno do dvoje dece i umire od malih boginja, ukazuje CNN, dodajući da su, pre nego što je vakcina za male boginje postala dostupna 1963, od te bolesti umirale stotine, dok je hospitalizovano 48.000 ljudi svake godine.
Broj slučajeva malih boginja u SAD se 1994. drastično smanjio na 963 slučaja, da bi 2000. bolest bila proglašena eliminisanom, što znači da se kontinuirano ne prenosi više od 12 meseci, dodaje CNN i ukazuje da američki CDC preporučuje dve doze MMR vakcine (male boginje, zauške i rubeole) - prva od 12 do 15 meseci starosti, a druga kada je dete staro četiri do šest godine. Prva doza daje zaštitu od 93 odsto protiv malih boginja a druga 97 odsto.
Političko ili medicinsko pitanje
Većina slučajeva oboljevanja malim boginjama u SAD je u Njujorku, posebno među ultraortodoksnim Jevrejima, ukazuje CNN i prenosi da su zdravstveni zvaničnici u Njujorku saopštili prošle nedelje da će se u četvrtima zahvaćenim bolešću, svako ko nije vakcinisan na male boginje ili ne može pokazati potvrdu o imunizaciji, suočiti s kaznom od 1.000 dolara.
Brzo rešenje za rast broja slučajeva u Njujorku nije lako, piše portal Politiko (Politico) uz ocenu da su razlozi za to politički koliko i medicinski.
Moćni glasački blok - ultraortodoksna jevrejska zajednica - uspeo je u Njujorku da napravi zaseban sistem gradskih usluga sa sopstvenim ambulantama, školskim autobusima i policijom, ukazuje Politiko, dodajući da je ta izdvojenost uparena s pojavom malih boginja u Evropi i Izraelu - popularnim destinacijama hasidskih Jevreja – dovela do toga da je bilo pitanje vremena kada će se virus otrgnuti kontroli.
Politiko piše da je gradonačelnik Njujorka Bil de Blazio (Bill de Blasio), koji kao član gradskog veća predstavlja deo te zajednice, bio popustljiv prema ortodoksnim Jevrejima, ali da je naredio obavezno vakcinisanje u delovima četvrti Bruklin, što su kritikovali lideri i izabrani zvaničnici te zajednice kao potencijalno prevazilaženje ovlašćenja vlasti.
Antivaksersko raspoloženje, međutim, nije jedinstveno za ortodoksne Jevreje, i zapravo njeni lideri su pozivali na vakcinaciju, ali uprkos snažnoj kampanji pozivanja, uveravanja i pretnji roditeljima, "nepoverenje u vladu i zabrinutost da vakcine donose više štete nego koristi napravili su značajnu prepreku naporima gradskih zvaničnika da uspore bolest", dodaje Politiko.
Portal ukazuje da je u njujorškim javnim školama 99 odsto đaka vakcinisano, a 0,25 odsto izuzeto zbog religijskih razloga, a u privatnim školama u koje idu ortodoksni Jevreji, 98 odsto đaka je vakcinisano, dok je dva odsto izuzeto zbog religije. Ali u Viljamsburgu u Bruklinu, gde je dom ultraortodoksne jevrejske zajednice, stopa izuzeća iz religioznih razloga je blizu pet odsto, dok zvaničnici kažu da je u pojedinim školama u Vilijamsburgu i 20 odsto đaka izuzeto od vakcinacije zbog religije.
Prema navodima Volstrit džornala (The Wall Street Journal), pet roditelja je podnelo tužbu protiv njujorškog odeljenja za zdravlje tražeći privremeno obustavljanje obavezne vakcinacije dece u određenim delima Bruklina, uz argument advokata da nema dovoljno dokaza o epidemiji malih boginja.
Opasnije nego što se mislilo
Nastavak rasta broja obolelih od malih bolesti dodatno je pojačao zabrinutost zbog dugoročnih posledica, piše Volstrit džornal i prenosi upozorenje naučnika koji kažu da bi ta bolest mogla biti štetnija nego što se verovalo.
Izbijanje bolesti u SAD ove godine je poslednje u nizu u razvijenim zemljama, gde je usled više stope vakcinacija i pristupa zdravstvenim uslugama, umiranje od malih boginja neuobičajeno, piše list i ukazuje da istraživači kažu da pored posledica početne infekcije postoji zabrinutost zbog dugoročnih implikacija po zdravlje obolelih.
Virus može ostaviti imuni sistem u privremenom stanju amnezije, čime telo ostaje bez odbrane pošto ne može da se seti i efektivno napadne uljeze kao ranije. Gubitkom pamćenja imunog sisteme telo može biti izloženo ozbiljnijim infekcijama dve do tri godine, dok ponovo ne nauči kako da se brani od napada, prenosi Volstrit džornal navode istraživača.
Stručnjaci kažu i da bi istraživanja o amneziji imunog sistema mogla da objasne evidenciju koja sugeriše da vakcinacija za male boginje smanjuje rizik od drugih infekcija, ističe Volstrit džornal i ukazuje na studiju u časopisu Sajens (Science) prema kojoj je sa smanjenjem oboljevanja od malih boginja posle uvođenja vakcina, takođe smanjeno umiranje dece od drugih infektivnih bolesti.