Zapadni Balkan ostaje prioritet za Svetu Stolicu i Vatikanu su jasni izazovi sa kojima se region suočava, poručio je nadbiskup Pol Ričard Galager, sekretar Svete Stolice za odnose sa državama, na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu 22. novembra.
Kako se navodi u saopštenju na sajtu Predsedništva, predsednik Srbije je na sastanku poručio da su odnosi Srbije i Svete Stolice zasnovani na istinskom međusobnom poštovanju, kao i da je Srbija dugoročno opredeljena da unapređuje odnose sa Vatikanom.
“Predsednik Vučić je izrazio zahvalnost Svetoj Stolici na značaju koji pridaje odnosima sa Srbijom, kao i na poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije kroz principijelan stav o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova”, saopštilo je Predsedništvo nakon sastanka.
Pročitajte i ovo: Balkan: Šta koči pomirenje pravoslavaca i katolikaU saopštenju se navodi da su dvojica sagovornika razgovarali i o tome šta zvanični Beograd može da uradi za Katoličku crkvu u Srbiji, posebno o procesu restitucije njene imovine.
Sastanak sa premijerkom Srbije
Osim sa Vučićem, izaslanik Vatikana se u ponedeljak sastao i sa premijerkom Srbije Anom Brnabić.
Navodeći da je evropska perspektiva važna za stabilnost i prosperitet regiona, nadbiskup Galager je istakao da Sveta Stolica čvrsto podržava reforme koje Srbija sprovodi u procesu evrointegracija, navodi se u saopštenju Vlade Srbije nakon sastanka Ane Brnabić i vatikanskog zvaničnika.
“Sekretar Svete Stolice istakao je da se čvrsto zalaže za očuvanje i zaštitu crkava i manastira na Kosovu, koji za Srbiju predstavljaju snažnu istorijsku i duhovnu vrednost”, navodi se u saopštenju.
Premijerka Srbije istakla je da je Srbija opredeljena za unapređenje odnosa sa Svetom stolicom, podsetivši da je prošle godine navršena i 100. godišnjica od uspostavljanja diplomatskih odnosa.
Brnabić je dodala da Srbija visoko uvažava interes i podršku Svete Stolice regionu Zapadnog Balkana.
Predsednica vlade je istakla da Srbija i Sveta Stolica imaju istovetne stavove prema univerzalnim pitanjima mira i bezbednosti, ljudskih prava i zaštiti životne sredine, i da su to važni osnovi za dalje unapređenje saradnje.
Prethodna poseta jednog vatikanskog zvaničnika Srbiji dogodila se 2015. godine, kada je došao kardinal Kurt Koh, predsednik Papskog saveta za unapređenje hrišćanskog jedinstva, koji se tom prilikom sastao i sa gradskim čelnicima Subotice, grada na krajnjem severu Srbije, u kojem živi značajan broj građana katoličke veroispovesti.
Koh je tom prilikom poručio da se "katolici u Srbiji mogu nadati i želeti posetu pape, ali tako nešto oni ne mogu odlučiti jer tu ima i drugih strana koje tu posetu moraju prihvatiti".
Pročitajte i ovo: Zašto papa ne može u Srbiju, a ni srpski patrijarh u Vatikan