Evrokomesar za proširenje Oliver Varhelji (Oliver Varhelyi) boravio je u sredu, 29. septembra u Severnoj Makedoniji gde se sastao sa premijerom Zoranom Zaevim. Javnosti nije predočeno puno detalja o susretu, ali je premijer Severne Makedonije naveo na Twitteru, da je jedna od tema bio i Evropski investicioni plan.
“Danas u Skoplju sam imao susret sa evrokomesarom Oliverom Varheljijem, sa kim smo otvoreno razgovarali o nekoliko tema, kao što je Ekonomski investicioni plan, što je zaista snažan pozitivan impuls za nas, do konkretnih projekata koji će biti objavljeni do kraja godine”, navodi se u objavi Zorana Zaeva.
“Jedna od tema razgovora bile su i pripreme koje prethode predstojećem Samitu o Zapadnom Balkanu u Sloveniji naredne nedelje, gde ćemo imati odličan prostor za zajedničku diskusiju. Evropski put je važan za obe strane, i za Severnu Makedoniju i za Evropsku uniju, i posvećeni smo tom procesu”, naveo je Zaev.
Pre posete Varheljija, u javnosti se očekivalo da će glavna tema razgovora sa makedonskim zvaničnicima biti spor sa Bugarskom i pokušaji da se prevaziđe blokada Sofije evroatlantskim aspiracijama Severne Makedonije.
Naročito zato što ona dolazi nakon posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (Ursula von der Leyen) Skoplju 28. septembra. Ona je tom prilikom istakla, između ostalog, da veruje da će Severna Makedonija i Albanija početi pristupne razgovore sa EU do kraja godine.
Pročitajte i ovo: Predsednica EK: Nadam se početku pregovora Severne Makedonije i Albanije sa EU do kraja godineKoja su identitetska pitanja u sporu sa Bugarskom?
Zvanično Skoplje često ponavlja da identitetska pitanja nisu tema razgovora i da o njima nema kompromisa. Pod “indentitetskim pitanjima” makedonska vlada navodi jezik i priznavanje korena nacije.
Zvanična Sofija isto tako često ponavlja da Skoplje treba da prizna da je makedonski jezik samo norma bugarskog i da makedonska nacija nije postojala do 1944. godine, odnosno da prizna “istorijsku istinu o bugarskim korenima identiteta”.
- Makedonsko-bugarska sporenja oko jezika
- Istoričari Makedonije i Bugarske bez dogovora o Delčevu, napredak o srednjem veku
Nakon susreta sa Varheljijem, bugarski predsednik Rumen Radev prošle nedelje konkretno nije pomenuo ove dve teme, koje je često pominjala nekadašnja ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharieva, ali je rekao da izjave i obećanja u dijalogu sa Severnom Makedonijom više ne funkcionišu i da “Bugarska očekuje jasne pravno-obavezujuće odluke koje bi donele održive i nepovratne rezultate”.
On je još istakao da se Dogovor o dobrosusedstvu potpisan u 2017. godini ne sprovodi i da u susednoj zemlji ima govora mržnje i širenja lažne slike o Bugarskoj u udžbenicima, muzejima i na spomenicima, kao i u odnosu na prava građana koji otvoreno izražavaju svoju bugarsku samosvest.
Dan nakon toga, makedonski premijer Zoran Zaev je najavio da je Skoplje spremno da izbriše pridev “bugarski” svuda gde se on pominje zajedno sa fašističkim okupatorom na spomenicima i u udžbenicima. Ova izjava izazvala je lavinu reakcija u makedonskoj javnosti, pa se tumačila i kao menjanje istorije.
Pročitajte i ovo: Skoplje i Sofija pregovaraju o brisanju termina 'bugarski' uz 'fašistički okupator'Šta sadrži portugalski predlog?
Evrokomesar Varhelji je zajedno sa šefom portugalske diplomatije Augustom Silvom u maju 2021. godine, kada je Lisabon bio predsedavajući EU, u Sofiji i u Skoplju doneo plan o prevazilaženju spora.
Makedonski političari su i tada smatrali da je taj plan dobar osnov, ali njihove kolege u Sofiji su ga odmah odbacile. Zaev je i nakon susreta sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen u utorak rekao da veruje da će se postići dogovor na temeljima predloga Portugala, koji se, kako je istakao, smatra prihvatljivim kao moguće rešenje i tokom aktuelnog slovenačkog predsedavanja EU.
Pročitajte i ovo: Plan Varhelji-Silva: Sofija ne menja pozicije, za Skoplje dobar osnovInače, takozvani plan Varhelji-Silva predviđa da obe strane pošalju deklaracije o jeziku - da Severna Makedonija prizna da je jezik kodiran 1945. godine, a Bugarska da izjavi da makedonski jezik nije postojao pre 1944. godine i da jezik u svim budućim dokumentima EU bude smatran u skladu sa Ustavom zemlje.
Kako je tada javila bugarska agencija BGNES, u predlogu evropskog dvojca se predviđalo da obe države razmene deklaracije o kratkom i dugačkom imenu Republike Severne Makedonije.
Prema toj agenciji, predlog je bio neprihvatljiv jer nije bio u skladu sa bugarskim pozicijama usvojenim u parlamentu u Sofiji 2019. godine.
U međuvremenu je i makedonsko Sobranje u julu ove godine usvojilo rezoluciju kojom se učvršćuju stavovi u pregovorima sa Sofijom oko posebnosti makedonskog naroda i njegovog istorijskog, jezičkog, kulturnog i religijskog kontinuiteta.
Takođe, obe zemlje se trenutno nalaze u predizbornom periodu. U Severnoj Makedoniji 17. oktobra će se održati lokalni izbori, a u Bugarskoj su u novembru zakazani i predsednički i novi parlamentarni izbori, treći u ovoj godini, jer prethodna dva ciklusa nisu donela jasan rezultat o formiranju političke vlade.