Priredio: Dragan Štavljanin
Ova godina ne obećava predah u globalnim turbulencijama, sa ključnim izborima i ekonomijom kao dominantnim događajima, piše u uvodniku britanski “Tajms” (Times).
Nebo nad gradovima širom sveta bilo je obasjano u subotu posle ponoći, čime je izražavana makar prolazna nada da će vatromet nagovestiti dolazak bolje godine u trenutku kada se mnoge zemlje suočavaju sa neizvesnom budućnošću.
Više od 250 hiljada ljudi gledalo je ovaj spektakl – sa zvonima u oblacima koja su reklamirala letnje Olimpijske igre. Biće još veći vatromet kada Kraljica (Elizabeta) bude slavila dijamantsku svadbu. Britanija se sprema za godinu neobično bogatu ceremonijama, bez obzira na tešku ekonomsku situaciju.
Nema sumnje da će ekonomija biti glavni izazov sa kojim će se suočavati vlada Dejvida Kamerona (David Cameron) u 2012-oj. Ako zemlja sklizne u recesiju, ne bude novih poslova tokom leta za studente, ako ne bude znakova obećanog oporavka – pojačaće se tenzije u vladajućoj koaliciji, uporedo sa osećanjem frustracije i nezadovoljstva javnosti politikom i političarima. Britanija neće u tome biti usamljen slučaj.
Biće još mnogo samita i teških odluka koje se moraju doneti u evrozoni pre nego što se vrati stabilnost zajedničke valute opterećenoj mnogim problemima. Cena će biti visoka. Grčka možda neće opstati unutar evrozone. U Italiji su mogući masovni štrajkovi i protesti ako premijer Mario Monti progura oštre mere štednje.
Nemačka će i dalje biti u procepu između potrebe za evropskom solidarnošću i frustracije zbog rasipništva njenih suseda. Čak i pod predsedavanjem Londonu naklonjene Danske, biće produbljen jaz između EU i Britanije.
Globalna ekonomija će jedva nešto bolje stajati. BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i sada Južna Afrika) – neće imati uspešnu godinu. Sve članice ovog bloka, osim Brazila, suočavaju se sa problemima. Drastično je pala stopa rasta, naglo je smanjeno izvozno tržište, a rastu očekivanja.
U Kini su moguće turbulencije u meri u kojoj mlađe generacije budu zahtevale više slobode i odgovornost političara. Slaba vlada u Indiji će se suočiti sa krizom ako ne bude adekvatno reagovala na zahteve antikorupcionaškog pokreta. Južna Afrika će biti preokupirana rastućim neraspoloženjem prema staroj gardi političara u vladajućoj partiji (ANC).
Biće i dobrih vesti
Demonstracije u Rusiji neće sprečiti povratak Vladimira Putina u martu na predsedničku funkciju, ali će biti izazov za autoritarnu vladavinu Kremlja. To može izazvati negativne trendove koji će štetiti slobodi i ekonomiji i još jednom učini Rusiju pretnjom po svoje susede.
U aprilu će francuski predsednik Nikola Sarkozi (Sarkozy) pokušati da dobije još jedan mandat. To će biti žestoko i verovatno prilično prljavo nadmetanje. On zasada zaostaje u istraživanjima javnog mnjenja za socijalističkim takmacom, i nastojaće da ojača svoju poziciju nekom velikom spoljnopolitičkom inicijativom ili okretanjem ka nacionalizmu.
Barak Obama će, takođe, tragati za spektakularnim uspehom kako bi oživeo svoje predsedavanje bez sjaja. Republikanci, posle više obrta i agonije, verovatno će isturiti Mita Romnija (Mitt Romney) za svog kandidata, tako da će kampanja za izbore u novembu biti uobičajeno bez ograničenja, čime će globalno vođstvo SAD biti paralisano najmanje šest meseci.
Turbulencije iz 2011. godine se neće smanjiti. Sirija je na krvavom putu ka otvorenom građanskom ratu. U Egiptu će islamska vlada preuzeti vlast od vojske, što će podstaći strepnje u Americi i Izraelu kao i dalje sumnje oko predsedničkih izbora u ovoj zemlji na leto.
Sve provokativnija pozicija Irana oko njegovog nuklearnog programa, s obzirom na nastojanje tvrde linije da odnese prevagu u podeljenom režimu u Teheranu, može da izazove vojni odgovor Zapada. U Avganistanu će biti još bombaških napada i mogućih zločina pre nego što započnu bilo kakvi razgovori sa talibanima. Vojni udar ili napad ekstremista može još jedan put dovesti održivost Pakistana u pitanje.
Biće i dobrih vesti: kultura će cvetati sa velikim umetničkim izložbama u Londonu.
Biće radosno proslavljena (200-ta godišnjica rođenja) Čarla Dikensa (Charles Dickens), nešto sumornije komemoracije povodom stogodišnjice Titanika (potonuo 1912. godine) i (ekspedicije) kapetana Skota (captain Scott) (1912. godine je posle više neuspeha, stigao sa svojom ekspedicijom na Južni pol, da bi na licu mesta utvrdio da ga je pretekao norveški istraživač Roald Amundsen. Skot i članovi njegovog tima su umrli od iscrpljenosti).
U Škotskoj može biti iznenada raspisan referendum na inicijativu Škotske nacionalne stranke (SNP), što bi bio dodatak na ionako neizvesnu i “užurbanu” godinu prepunu događaja za Kamerona, Britaniju i ceo svet.
Ova godina ne obećava predah u globalnim turbulencijama, sa ključnim izborima i ekonomijom kao dominantnim događajima, piše u uvodniku britanski “Tajms” (Times).
Nebo nad gradovima širom sveta bilo je obasjano u subotu posle ponoći, čime je izražavana makar prolazna nada da će vatromet nagovestiti dolazak bolje godine u trenutku kada se mnoge zemlje suočavaju sa neizvesnom budućnošću.
Više od 250 hiljada ljudi gledalo je ovaj spektakl – sa zvonima u oblacima koja su reklamirala letnje Olimpijske igre. Biće još veći vatromet kada Kraljica (Elizabeta) bude slavila dijamantsku svadbu. Britanija se sprema za godinu neobično bogatu ceremonijama, bez obzira na tešku ekonomsku situaciju.
Nema sumnje da će ekonomija biti glavni izazov sa kojim će se suočavati vlada Dejvida Kamerona (David Cameron) u 2012-oj. Ako zemlja sklizne u recesiju, ne bude novih poslova tokom leta za studente, ako ne bude znakova obećanog oporavka – pojačaće se tenzije u vladajućoj koaliciji, uporedo sa osećanjem frustracije i nezadovoljstva javnosti politikom i političarima. Britanija neće u tome biti usamljen slučaj.
Premijer Italije Mario Monti na konferenciji za novinare na kojoj je govorio o ekonomiji zemlje, 29. decembar 2011.
Biće još mnogo samita i teških odluka koje se moraju doneti u evrozoni pre nego što se vrati stabilnost zajedničke valute opterećenoj mnogim problemima. Cena će biti visoka. Grčka možda neće opstati unutar evrozone. U Italiji su mogući masovni štrajkovi i protesti ako premijer Mario Monti progura oštre mere štednje.
Nemačka će i dalje biti u procepu između potrebe za evropskom solidarnošću i frustracije zbog rasipništva njenih suseda. Čak i pod predsedavanjem Londonu naklonjene Danske, biće produbljen jaz između EU i Britanije.
Globalna ekonomija će jedva nešto bolje stajati. BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i sada Južna Afrika) – neće imati uspešnu godinu. Sve članice ovog bloka, osim Brazila, suočavaju se sa problemima. Drastično je pala stopa rasta, naglo je smanjeno izvozno tržište, a rastu očekivanja.
U Kini su moguće turbulencije u meri u kojoj mlađe generacije budu zahtevale više slobode i odgovornost političara. Slaba vlada u Indiji će se suočiti sa krizom ako ne bude adekvatno reagovala na zahteve antikorupcionaškog pokreta. Južna Afrika će biti preokupirana rastućim neraspoloženjem prema staroj gardi političara u vladajućoj partiji (ANC).
Biće i dobrih vesti
Demonstracije u Rusiji neće sprečiti povratak Vladimira Putina u martu na predsedničku funkciju, ali će biti izazov za autoritarnu vladavinu Kremlja. To može izazvati negativne trendove koji će štetiti slobodi i ekonomiji i još jednom učini Rusiju pretnjom po svoje susede.
U aprilu će francuski predsednik Nikola Sarkozi (Sarkozy) pokušati da dobije još jedan mandat. To će biti žestoko i verovatno prilično prljavo nadmetanje. On zasada zaostaje u istraživanjima javnog mnjenja za socijalističkim takmacom, i nastojaće da ojača svoju poziciju nekom velikom spoljnopolitičkom inicijativom ili okretanjem ka nacionalizmu.
Moskva: Protesti protiv vlasti, 24. decembar 2011.
Barak Obama će, takođe, tragati za spektakularnim uspehom kako bi oživeo svoje predsedavanje bez sjaja. Republikanci, posle više obrta i agonije, verovatno će isturiti Mita Romnija (Mitt Romney) za svog kandidata, tako da će kampanja za izbore u novembu biti uobičajeno bez ograničenja, čime će globalno vođstvo SAD biti paralisano najmanje šest meseci.
Turbulencije iz 2011. godine se neće smanjiti. Sirija je na krvavom putu ka otvorenom građanskom ratu. U Egiptu će islamska vlada preuzeti vlast od vojske, što će podstaći strepnje u Americi i Izraelu kao i dalje sumnje oko predsedničkih izbora u ovoj zemlji na leto.
Sve provokativnija pozicija Irana oko njegovog nuklearnog programa, s obzirom na nastojanje tvrde linije da odnese prevagu u podeljenom režimu u Teheranu, može da izazove vojni odgovor Zapada. U Avganistanu će biti još bombaških napada i mogućih zločina pre nego što započnu bilo kakvi razgovori sa talibanima. Vojni udar ili napad ekstremista može još jedan put dovesti održivost Pakistana u pitanje.
Biće i dobrih vesti: kultura će cvetati sa velikim umetničkim izložbama u Londonu.
Biće radosno proslavljena (200-ta godišnjica rođenja) Čarla Dikensa (Charles Dickens), nešto sumornije komemoracije povodom stogodišnjice Titanika (potonuo 1912. godine) i (ekspedicije) kapetana Skota (captain Scott) (1912. godine je posle više neuspeha, stigao sa svojom ekspedicijom na Južni pol, da bi na licu mesta utvrdio da ga je pretekao norveški istraživač Roald Amundsen. Skot i članovi njegovog tima su umrli od iscrpljenosti).
U Škotskoj može biti iznenada raspisan referendum na inicijativu Škotske nacionalne stranke (SNP), što bi bio dodatak na ionako neizvesnu i “užurbanu” godinu prepunu događaja za Kamerona, Britaniju i ceo svet.