Nedavno se jedan užički poštar žalio, velikom broju građana ne može da uruči poštu, i predložio da mu se dostave adrese malinjaka, te će tako u sezoni berbe maline verovatnije pronaći primaoce pošte, nego da ih traži na kućnim adresama. Ni godine starosti, ni velike vrućine nisu prepreka da se uzme dinar više od berbe maline. A cena po kilogramu nabrane maline je već nekoliko godina ista. Samo se povećao broj malinjaka i broj berača. U malinjaku kraj Užica Bosiljka Čolić godinama bere:
„Teško nam je brati po vrućini, kod nas se plaća po kilogramu, 40 do 50 dinara. Dnevno ja mogu da naberem 50 do 60 kilograma, ako je malina rodila i ako je zdrava. Ma, ako me pitate, jesam li zadovoljna, pa nema drugog posla. Ja sam radila 22 godine u Valjaonici bakra u Sevojnu i ostala bez posla. Sada, evo svake godine sam u ovo vreme u malinjaku, berem pa koliko zaradim, bolje ovo nego sedeti kući. A zaradi se, računajte, dnevno oko 2.000 dinara, sezona traje 40 do 50 dana.“
I berači i beračice imaju sličan dnevni učinak, kaže Radiša, koji takođe ima veliko iskustvo u branju maline:
„Ja dnevno mogu da naberem oko pedesetak kilograma, hteo ne hteo, moram biti zadovoljan. Ne vredi mi, niko neće doći i meni staviti pare u džep. Ja sam još u radnom odnosu, a uzmem godišnji odmor, pa u branje malina. Moram, decu školujem. Pitate me da li je ovo težak posao, evo danas ima 37 stepeni, ma jeste težak posao, vidite i sami lije znoj sa mene. Jutros sam u pola pet počeo branje, i večeras ću brati do šest sati jedna - dve pauze, i to je ceo radni dan. Ma, samo da se bude zdravo.“
Iako su dnevne temperature visoke, penzionerka Natalija mora u berbu maline. Muka naterala, ali kaže, ima i težih poslova:
„Naberem pedeset kilograma, pa znate koliko mogu dnevno zaraditi. Sve zavisi kako je rodila malina. Ove godine dobro rodila, i slatka, ukusna. Vlasnik malinjaka nas redovno isplaćuje, i znamo uvek koliko zaradimo. Meri se svaki gram nabrane maline. Stojim ceo dan, saginjem se da one dole do zemlje oberem, samo što ne pravim sklekove. Vidiš i sama kako nam je. Moram ovo da radim, penzija mala, izdržavam kćerku, ne radi nigde. Kada me pitaju da li je ovo težak posao, ja odgovorim, pa kako nije težak, ceo dan si na velikoj vrućini, a zna se dok je sezona berbe maline uvek su vrućine. Uostalom, ko te pita da li je teško, ko može, može.“
U malinjacima užičkog kraja nikada više mladih berača. Susrećemo Anu, tek upisala srednju školu. Ima petnaest godina, i kaže nije joj problem velika vrućina, ali ni posao beračice maline:
„Ide, ide, mora se, ja dnevno naberem oko 40 kilograma i zaradim 1600 dinara, za džeparac dovoljno. Ustajem oko 5 sati, odlazim u malinjak i počnjiem berbu, Berem do popodne, do 5 sati, izdržavam dobro vrućinu, ja volim da dobijem boju, lepšu nego da idem u solarijum kao moje vršnjakinje i dobro se osećam. Gledam svoje drugare kako uzimaju pare od mame i tate. Meni se isplati ovaj posao, uzmem za mesec dana dosta novca, isplanirala sam već, idem kod braće u Beograd. Ja bih mojim vršnjacima preporučila da idu u berbu maline, bolje nego da kući leže i spavaju do tri sata popodne. Najlepše je kada sam mlad čovek zaradi. I na ovoj temperaturi koja je danas možda 36 stepeni meni nije naporno, izdržljivo je.“