"Uzbunjivači su preko potrebni Srbiji, oni ne narušavaju već štite sistem", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na otvaranju međunarodne konferencije antikorupcionog portala "Pištaljka", obećavši da će država pružiti podršku u borbi protiv korupcije.
Kako je na tom skupu ocenjeno, "korupcija je rak rana jednog društva" i potrebno je štititi one koji ukazuju na nepravdu i nezakonitosti.
U Srbiji se već tri godine primenjuje Zakon o zaštiti uzbunjivača, čiji je cilj da zaštiti pojedinaca koji unutar jednog sistema ukaže na korupciju i kriminal.
Mada međunarodno pohvaljen, Zakon i dalje ima nedostataka, navode oni koji su se usudili da javno progovore o malverzacijama u sistemu u kome su radili, a zbog čega su pretrpeli ozbiljne posledice.
Dr Bojana Bokorov, radiolog sa Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, 2009. godine je prijavila sumnju na trgovinu listama čekanja za zračnu terapiju pacijenata.
Kako je tada navela, umesto pacijenata iz Vojvodine koji su čekali, na red su dolazili ljudi iz inostranstva koji su za to plaćali.
Bokorov kaže da je, odmah pošto je podnela prijavu, nad njom počeo mobing, dok je poslednje sudsko ročište okončano tek pre koju nedelju. Trenutno čeka na presudu.
Poslovno okruženje, ilustrativna fotografija
"Osam godina je trajao sudski postupak. Za to vreme su mi svašta radili, među njima i bivši direktor koga je smenila Agencija za borbu protiv korupcije s obzirom da se dokazalo da su pravljeni prekršaji – pacijenti se nisu smeli zračiti obzirom da su naše liste čekanja tada bile ogromne. Samo kada više nemaš liste čekanja možeš za pare da zračiš nekog drugog", kaže Bokorov.
U junu 2015. godine u Srbiji je stupio na snagu Zakon čiji je cilj da pojedince kao što je dr Bojana Bokorov zaštiti od odmazde.
Samo u prethodnoj godini, po tom Zakonu je vođeno 229 sudskih postupaka, pokazuju podaci antikorupcionog portala "Pištaljka" koji je učestvovao u njegovoj izradi.
Na konferenciji ovog portala, ocenjeno je da Zakon predstavlja primer dobre prakse, te da se, uz adekvatno delovanje sudova, državnih organa, advokata, medija i organizacija civilnog društva i javnosti može pružiti sveobuhvatna zaštita uzbunjivača.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je zadovoljan njegovom primenom i da Srbija, po pitanju zaštite uzbunjivača prednjači u regionu.
"Tri godine već primenjujemo Zakon o zaštiti uzbunjivača i to na način koji jeste za pohvalu. One stižu, doduše više sa strane nego odavde. Mnogo mi je važnije da se ostvarilo ono što sam pre dve godine, posle konsultacija sa vladom rekao na jednom sličnom skupu, a to je da ćemo ovaj dobar Zakon koji smo mi usvojili, a zahvaljujući nekim pametnim ljudima koji su nam u tome i te kako pomagali, početi i da ga izvozimo. I danas, mnoge zemlje u regionu su zainteresovane", rekao je Vučić.
Uzbunjivači se i dalje osećaju nezaštićeno
Nedostataka u oblasti zaštite onih koji ukazuju na malverzacije i dalje međutim ima. To potvrđuje i primer doktorke Bokorov koja konstatuje da nju Zakon ipak nije uspeo da zaštiti.
"I dan-danas trpim mobing na poslu. Ja sam izbačena sa fakulteta, bila sam docent, a moj upravnik zajedno sa bivšim direktorom su lagodno otišli u penzije, a mene su uspeli da izbace", priča Bokorov.
Isti utisak deli i nekadašnji direktor Hitne pomoći u Beogradu Borko Josifovski. Njegov slučaj star 12 godina je i najpoznatiji primer borbe pojedinca protiv malverzacija unutar jednog sistema.
Dr Josifovski je davne 2006. godine prijavio sumnju da grupa lekara hitne pomoći pri intervencijama pacijentima ne pruža adekvatnu pomoć, već da sarađuju sa pogrebnim preduzećima.
Bolnica, ilustrativna fotografija
Od dana kada je doktor Josifovski podneo prijavu do danas, međutim, posledice je snosio samo on.
"I sada je ista meta, isto odstojanje, kao i pre 12 godina kada je sve to počelo... Puno puta sam imao utisak da je pobeda za istinu i pravdu na dohvat ruke, a uvek je izmicalo, kao da se neka nečastiva sila bori sa mnom. Zapravo sam shvatio, ta nečastiva sila je ta krimogena mreža koja živi unutar sistema i koja deluje vrlo brzo i efikasno", rekao je doktor Josifovski.
Nakon njegovog izlaganja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da mu je žao "što se sam nije snažnije zalagao" da se taj slučaj istraži do kraja, te obećao da će to učiniti sada.
"Ako je (istina) mali deo onoga što ste rekli danas i što ste ispričali nadležnim organima i ako su tačni nalazi komisije o kojoj ste govorili, onda je naša sramota što nismo reagovali na bolji način. Trudiću se da, u skladu sa Ustavom i zakonom, pomognem koliko je moguće da se ta nepravda ispravi", kaže Vučić.
Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ukazao je da je borba protiv korupcije jedan od najviših prioriteta EU i da predstavlja ključni element procesa proširenja. Kako je istakao, potrebna je nulta tolerancija na korupciju koju je nazvao "rak ranom" jednog sistema.
Fabrici je ocenio da je Srbija načinila pomak u borbi protiv korupcije, ali i dodao da ima još toga da se uradi.
Glavni urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović rekao je da Zakon o zaštiti uzbunjivačai njegova primena nailaze na pohvale, ali da se to ne može reći i kada se generalno govori o borbi protiv korupcije u Srbiji.
U tom smislu, potrebno je da se omogući da oni na koje su uzbunjivači ukazivali, zaista budui procesuirani.
"Ono što je nama sada potrebno jeste da se uloga tužilaštva podigne na nivo u kome pravdi mogu biti privedeni i oni koji imaju jaku političku pozadinu", rekao je Radomirović i istovremeno upozorio da doktor Josifovski ni posle 12 godina nije bliže pravdi te da, ukoliko uzbunjivači ne budu adekvatno štićeni, a odgovorni kažnjavani, građane, kada im bude bila potrebna pomoć, u ordinacijama više neće dočekivati doktori poput Borka Josifovskog, već oni na koje je on upozoravao.