Istraživačka priča Uzbekistanskog servisa Radija Slobodna Evropa (RSE)
U oktobru 2018. godine, u Ohrangonu, 65 kilometara jugoistočno od uzbekistanske prestonice Taškenta, mogli su se videti radnici kako popravljaju puteve i doteruju glavnu gradsku saobraćajnicu. Fasade su dobile svež sloj boje, a izlozi prodavnica doterani su kao "Potemkinova sela", dok je po ulazima bio razbacan građevinski materijal.
Bilo je jasno da neko važan dolazi u grad. U gradu se pročulo da je uzbekistanski predsednik Šavkat Mirzijojev ta misteriozna "važna ličnost" (VIP) - i da možda dovodi ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je trebalo da stigne u zvaničnu posetu u Uzbekistan.
"Niko to neće zvanično reći. Ali bilo je glasina da Mirzijojev dolazi 18. oktobra", rekao je tada lokalni zvaničnik za RSE u Uzbekistanu. Zvaničnik je, pod uslovom da ostane anoniman, dodao da su srpski radnici "gradili novu rezidenciju za predsednika u planinskom odmaralištu (okruga) Ohangaron".
"Postoji pretpostavka da (Mirzijojev) tamo ide. Ali mislim da se tamo mora helikopterom. Osim toga, takođe postoje glasine da će on doći u Ohangaron sa Putinom", rekao je zvaničnik.
Njegova tvrdnja o izgradnji letnjikovca bila je tačna: Kompleks se zaista gradio u brdima, na udaljenosti od 30 kilometara - u idiličnoj klisuri poznatoj kao Šovozsoj, duž obala planinske reke istog imena. Prošlo je više od dve godine od završetka kompleksa, a uzbekistanska vlada još nije objavila nikakve detalje o njemu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Tajna rezidencija predsednika Uzbekistana
Međutim, istraživanje uzbekistanske redakcije RSE otkrilo je značajne i verodostojne dokaze da je ekskluzivno i tajno odmaralište, zajedno sa veštačkim jezerom, izgrađeno za potrebe Mirzijojeva - po ceni koju je više izvora, upoznatih sa izgradnjom, procenilo na nekoliko stotina miliona dolara.
Odmaralište, kojem javnost nema pristup zbog blokada puteva i mera obezbeđenja, ne pominje se u vladinoj uredbi o upravljanju službenim predsedničkim rezidencijama, objavljenoj u martu 2019. godine.
Ali nekoliko izvora je reklo da se u kompleksu nalazi vila koju koristi Mirzijojev. Jedan biznismen je unutrašnjost opisao kao razmetljivo uređenu i skupo opremljenu komadima uvezenim iz Italije. Takođe, planinsko skrovište ima heliodrome, a kao i nekoliko drugih zvaničnih rezidencija uzbekistanskog predsednika, nalazi se u jednoj od šest zvaničnih zona gde je zabranjen let.
Jedan radnik uzbekistanske Agencije za civilno vazduhoplovstvo rekao je da te zone pokrivaju "uglavnom predsedničke rezidencije".
Koliko je lokacija tajnovita pokazuje i to što novinari nisu uspeli da dođu ni do jedne fotografije kompleksa, slikane sa tla. Nekoliko radnika koji su učestvovali u izgradnji, rekli su da su im mobilni telefoni oduzimani pre ulaska u kompleks.
Izjave izvora, satelitski snimci i jedan korporativni dokument u kojem se pominju radovi, ukazuju da je izgradnja objekta započeta u februaru 2017. godine, manje od dva meseca nakon što je Mirzijojev preuzeo mesto predsednika.
Mirzijojev je po preuzimanju predsedničke funkcije 2016. godine obećao veću transparentnost i pažljivije trošenje novca poreskih obveznika, predstavljajući se kao suprotnost svom prethodniku, preminulom diktatoru Islamu Karimovu.
"Moramo da primenimo efikasan sistem donošenja odluka, zasnovan na transparentnosti u javnoj upravi", rekao je Mirzijojev poslanicima u svom godišnjem obraćanju u decembru 2017. godine, dodajući da su "transparentnost i odgovornost važni uslovi za uspešno formiranje državnog aparata".
Ali, praktično ne postoje dostupne informacije o tome koliko se javnog novca slilo u odmaralište Šovozsoj, koje se nalazi u zaštićenom prirodnom rezervatu pod kontrolom državne železničke kompanije.
Porodice koje su živele u tom području su iseljene, a njihovi domovi sravnjeni da bi se napravilo prostora za odmaralište, a meštani koji žive nizvodno od kompleksa žalili su se na nestašice vode, jer je pored odmarališta izgrađeno veštačko jezero. Svi izvori koji su pristali da tokom istraživanja razgovaraju sa novinarima, učinili su to pod uslovom da ostanu anonimni, uz obrazloženje da strahuju od odmazde zvaničnika ili poslodavaca.
Nedavno se govorilo o navodnom tajnom i luksuznom imanju na Crnom moru, za koje ruski opozicioni političar Aleksej Navaljni tvrdi da pripada Vladimiru Putinu. Ta priča pomogla je da se pokrenu protesti podrške Navaljnom, koji se nalazi u pritvoru.
Imanje, smešteno u blizini ruskog letovališta Gelendžik, dobilo je nadimak "Putinova palata", a lokalno stanovništvo je tajnu uzbekistansku nekretninu nazvalo "Mirzijojevljeva dača (kuća za odmor)".
'Raj za lovce'
Planinsko odmaralište nalazi se duž reke Šovozsoj, iznad sela Jartoš i Sarisujun u okrugu Ohangaron u uzbekistanskoj regiji Taškent. Ova sela su sa okolnim planinskim rekama bila područje pod zaštitom tokom sovjetske ere i vladavine Karimova.
Lokalno stanovništvo priča i da su sovjetski lideri Nikita Hruščov i Leonid Brežnjev dolazili u lov na tom području.
"Mesto je dugo bilo popularno među ljubiteljima lova zbog obilja divljih svinja, jelena i fazana", rekao je čovek koji je radio kao pastir u toj oblasti za RSE.
Sovjetski lider Leonid Brežnjev na aerodromu u Taškentu, 22. mart 1982.
Jedan zvaničnik uzbekistanske vlade ističe da je Mirzijojev znao koliko je područje Šovozsoj lepo i ekskluzivno, još iz vremena dok je bio premijer - od 2003. do 2016. godine.
Mirzijojev je 2010. godine potpisao dekret o izgradnji „puta od državnog značaja“ do Šovozsoja.
A do aprila 2013. godine, lokalni planinari su već pričali o navodnom preuzimanju područja od strane državne kompanije Uzbekistanske železnice i blokadi na putu koja sprečava bilo koga da uđe u "rezervat divljači" pod upravom te kompanije.
Već u avgustu 2014. godine na satelitskim snimcima vidi se konstrukcija nalik kući sa crvenim krovom okružena parkom, na području koje će kasnije postati odmaralište Šovozsoj.
Jedan vladin zvaničnik koji kaže da je posetio lovište navodi za RSE da je tadašnji direktor Uzbekistanskih železnica Achilboy Ramatov "preuzeo zemlju" i "izgradio luksuznu lovačku kuću".
Ramatov, koji je 2016. godine stupio na funkciju prvog zamenika premijera Uzbekistana, poznat je kao bliski saradnik Mirzijojeva i istaknuti građevinski magnat.
"Kada se poveća broj divljih svinja u šumi, obaveštavali su Ramatova i on bi dolazio u lov", rekao je vladin zvaničnik. "Bilo je to jedno od osamljenih mesta koje je Ramatov napravio za zabavu, dolazile su i visoke zvanice, uključujući Mirzijojeva."
Predsednik Ubekistana Šavkat Mirzijojev (desno) i direktor Uzbekistanskih železnica Achilboy Ramatov u obilasku nove metro linije, oktobar 2019.
Ramatov nije odgovorio na upit RSE. Ali o njegovom lovu na tom području govorila je devedesetogodišnja žena koja se u junu 2017. godine žalila Mirzijojevu i uzbekistanskom parlamentu da Ramatov sa dvojicom saradnika "lovi divlje životinje i nanosi veliku štetu prirodi".
"Ko im je dao takvo pravo?", napisala je ona.
'Rad od jutra do mraka'
U februaru 2017. godine, manje od mesec dana nakon što je Mirzijojev održao govor u parlamentu u kojem je naglasio da pažljivo treba trošiti javni novac, planovi za izgradnju tajnog odmarališta Šovozsoj već su bili u toku.
To pokazuje godišnji izveštaj Boštranslojiha, firme koja je ključna podružnica Uzbekistanskih železnica i glavni vladin institut za ispitivanje i projektovanje saobraćajnica.
Boštranslojiha institut je 7. februara 2017. godine pristao da obavlja "topografske radove" za drugu podružnicu Uzbekistanskih železnica, navodi se u kompanijskoj evidenciji.
Sporazum se odnosio na "izgradnju rekreacionog područja na teritoriji šumskog zemljišta Šovozsoj" – stoji u jednom od samo nekoliko javno dostupnih dokumenata u kojima se pominje odmaralište.
Nekoliko meseci nakon dogovora, helikopterske piste, građevinski radovi i radovi na uređenju terena već su bili vidljivi putem satelita.
Naredne godine, pet meseci pre Putinove zvanične posete, premijer Abdula Aripov zvanično je proglasio Državni rezervat biosfere Ugom-Čotkol, na 43.000 hektara zaštićenog zemljišta koje je uključivalo mesto na kome se gradi kompleks Šovozsoj.
Upravljanje tim područjem je dekretom prešlo u ruke nacionalnih železnica kojima rukovodi Ramatov.
Tim dekretom je Ramatov formalno imenovan za jednog od dva upravnika rezervata, u čijem se sastavu nalazi i 11.000 hektara područja poznatog pod nazivom Boškizilsoj, koji je deo zapadnog Tjen-Šana pod zaštitom UNESCO-a.
Ostaje nejasno zašto bi državnim železnicama bila poverena briga o tako velikoj teritoriji zaštićenog zemljišta.
Za odluku uzbekistanskih vlasti se zainteresovao UNESCO-ov Komitet za svetsku baštinu, koji je od uzbekistanske vlade zatražio da "razjasni ulogu" kompanije u zaštiti Boškizilsoja i proceni "mogući uticaj po očuvanje izuzetne univerzalne vrednosti" zapadnog Tjen-Šana.
Uzbekistan je delimično odgovorio, rekavši da se "ne planira izgradnja u tampon- zoni oko lokaliteta (Boškizilsoj)" i da ne postoje planovi za "druge aktivnosti koje bi mogle uticati na univerzalnu vrednost područja".
Aripov je dozvolio niz aktivnosti u rezervatu, drugom uredbom u decembru 2018. godine. U njoj se navodi da "nije planirana nikakva izgradnja na području Boškizilsoj", dok je ograničena komercijalna aktivnost dozvoljena u tampon-zoni širokoj jedan kilometar i u tzv. "prelaznoj zoni", koja čini ostatak rezervata prirode.
Odmaralište Šovozsoj nalazi se u prelaznoj zoni, gde je dozvoljena izgradnja određenih objekata za rekreaciju. U uredbi Aripova iz decembra 2018. godine stoji da aktivnosti preduzete u prelaznoj zoni ne bi trebalo da "štete prirodnim odlikama i ekosistemu rezervata prirode".
U vreme kada je Aripov izdao taj dekret, kompleks odmarališta i veštačko jezero u području Šovozsoj već su u velikoj meri bili izgrađeni.
Zahtevi RSE za komentar, poslati kabinetima Aripova i Mirzijojeva, ostali su bez odgovora, kao i upit poslat Uzbekistanskim železnicama.
Kako kažu građevinci koji su direktno bili uključeni u izgradnju odmarališta, glavni deo radova na lokaciji završen je 2018. godine vratolomnom brzinom.
"Svi su radili danju i noću kako bi završili veći deo vile pre nego što je Putin stigao u Uzbekistan. Ljudi na vrlo visokim pozicijama ubrzali su čitav proces", rekao je jedan radnik, pominjući po imenu Aripova i milijardera Ališera Usmanova, tajkuna bliskog Kremlju rodom iz Uzbekistana, koji nije odgovorio na upit RSE.
Drugi izvor, lokalni zvaničnik, takođe je pomenuo Usmanova, rekavši da "svi u Ohangaronu veruju da su Putin, Mirzijojev i Ališer Usmanov helikopterom prevezeni do odmarališta Šovozsoj i natrag".
Kremlj nije odgovorio na zahtev RSE za komentar. Na zvaničnoj stranici Kremlja, kao ni na stranici Mirzijojevljevog kabineta, ne pominje se bilo kakva poseta dvojice lidera šumskom području Šovozsoj tokom zvanične posete ruskog predsednika Uzbekistanu u oktobru 2018. godine.
Skriveno finansiranje i italijanski luksuz
Ostaje nejasno koliko je tačno javnog novca utrošeno u planinsko imanje Mirzijojeva.
Novinari su uspeli da pronađu samo nekoliko javno dostupnih finansijskih evidencija kojima se projekat identifikuje po imenu, a prema tim dokumentima, vrednost radova je samo oko 544.000 dolara.
Uzbekistanske železnice nikada nisu obelodanile iznos koji je potrošen na kompleks Šovozsoj, a novinari su našli samo jedan papir u kojem je državna kompanija spomenula postojanje tog projekta.
U julu 2018. godine, nakon što je veštačko jezero napunjeno, kompanija je objavila tender "za isporuku materijala za izgradnju rekreacionog objekta na teritoriji šumskog zemljišta Šovozsoj".
Na veb stranici kompanije se ni na jednom drugom mestu ne pominje projekat, a ne pominje se ni u godišnjim izveštajima i poslovnim planovima od 2017. do 2019. godine.
Tokom tog perioda, kompanija je potrošila 1,5 milijardi dolara na građevinske radove i popravke, od čega je 1,1 milijarda potrošena na izgradnju novih objekata, prema godišnjim izveštajima. U istom periodu kompanija je primila 374,7 miliona dolara međunarodnih zajmova, piše se u izveštajima.
Godišnji izveštaji za taj period takođe beleže ukupno 301,8 miliona dolara "ostalih troškova".
Nejasno je da li je u ove cifre uključeno finansiranje odmarališta Šovozsoj. Uzbekistanske železnice nisu odgovorile na pitanja.
Veštačko jezero pored kompleksa Šovozsoj
Novinari su uspeli da identifikuju ukupno šest kompanija, svih u državnom vlasništvu, uključenih u ugovore koji se odnose na izgradnju kompleksa Šovozsoj u 2017/18. godini.
To su Uzbekistanske železnice i njihova podružnica Toštemiriolloijha, Kišlokenergoloijha koja projektuje postrojenja za električnu energiju i elektrifikaciju ruralnih područja, Boštransloijha - vladin institut za istraživanje i dizajn transporta, Taškentske regionalne električne mreže i HidroProject koji je pod kontrolom državnog preduzeća UzbekHidroEnergo.
Jedan zvaničnik iz Taškenta, upoznat sa projektom, rekao je da bi izgradnja odmarališta verovatno koštala "najmanje nekoliko stotina miliona dolara".
U međuvremenu, izvođač radova na toj lokaciji, veruje da je izgradnja kompleksa i veštačkog jezera koštala najmanje milijardu dolara.
Te procene uključuju pravljenje veštačkog jezera, uređenje pejzaža, gradnju kompleksa, puteva i velikih objekata, uključujući vilu koja je navodno izgrađena za Mirzijojeva.
"I sami smo bili svedoci obilnih radova i korišćenja skupih materijala, od kopanja planinskih puteva do pejzažne arhitekture. Od ogromne količine ekskluzivnog mermera do ukrasnih biljaka koje su donete iz inostranstva. I još nismo videli jedan skup deo kompleksa - njegovu luksuznu unutrašnjost", rekao je izvor.
Jedan uzbekistanski preduzetnik, koji kaže da je video unutrašnjost vile koju izvori opisuju kao onu koja je u kompleksu građena za Mirzijojeva, rekao je da je enterijer ispunjen zlatnim detaljima i "nameštajem po meri direktno iz Italije".
Spoljnotrgovinska razmena pokazuje da je izvoz nameštaja iz Italije u Uzbekistan porastao u 2018. godini u odnosu na prethodnu. Po rečima radnika, 2018. je odmaralište Šovozsoj uglavnom završavano.
Iz ovih podataka nije moguće utvrditi koliko je - ako je uopšte - italijanskog nameštaja uvezeno za odmaralište Šovozsoj, jer nema imena italijanskih kompanija koje su izvozile nameštaj ili uvoznika u Uzbekistan.
Kada je kao bomba odjeknulo istraživanje tima Alekseja Navaljnog o navodnoj "Putinovoj palati" na ruskoj obali Crnog mora, takođe se tvrdilo da je imanje opremljeno luksuznim italijanskim nameštajem.
Jedna od italijanskih kompanija nameštaja koja se pominje u istrazi Navaljnog, Pozzoli, potvrdila je da je izvozila svoje proizvode u Uzbekistan, ali je odbila da navede dalje detalje.
Državni službenik, koji je rekao da je mesto posetio u završnoj fazi izgradnje, opisuje da je tamo izgrađena "mala Austrija" – navodno sa skijaškim stazama, bazenima, saunama, teretanom, bioskopom, vinogradima, amfiteatrom i "ogromno ukrasno uređenje".
Novinari nisu mogli da potvrde ove detalje, iako su satelitske slike pokazale značajne radove na uređenju terena.
Satelitske slike takođe potvrđuju vremenski sled radova koji je predstavilo nekoliko građevinaca, koji tvrde da su radili na lokaciji i da je gradnja tamo počela i pre finalizacije projektne i planske dokumentacije.
"Morao je da se izgradi novi, mnogo širi put koji bi bio prilagođen gustom saobraćaju, a u planinama je izvršeno mnogo miniranja da bi se prokrčio put", rekao je za Uzbekistanski servis RSE graditelj koji je radio direktno na toj lokaciji.
Drugi izvor koji je učestvovao u izgradnji rekao je da su dovedene nemačke arhitekte, kao i kompanije iz Rusije, Balkana i drugih zemalja.
On je rekao je da je komunikacionu infrastrukturu, kao i elektro i ventilacione radove, prevashodno radila firma Enter Engineering, osnovana u Singapuru u vlasništvu uzbekistanskog biznismena Bahtijora Fozilova, koja je od Mirzijojeva 2019. godine dobila državnu nagradu za "nesebičnu uslugu".
Radnik dodaje da je betonske i čelične konstrukcije obezbedila firma Binokor Temir-Beton Servis, uzbekistanska podružnica kompanije Orient Group, čiji je deoničar Oibek Umarov - brat Mirzijojevljevog zeta. I druge podružnice Orient Grup-a bile su uključene u izgradnju odmarališta, napominje.
"Više od 2.000 radnika bilo je zaposleno tokom rane faze izgradnje, kada su izvođeni teški i prljavi radovi. Većina radnika zaposlena je iz (uzbekistanskog) Kaškadarja (regiona) i živeli su u privremenim kontejnerima izgrađenim na gradilištu", rekao je građevinski radnik, dodajući da su radili "od zore do mraka".
Jedna ruska kompanija predstavlja na svojoj veb stranici da je izvodila radove na "rekreacionom objektu na šumskoj teritoriji Šovozsoj".
Kompanija Brigenergo, sa sedištem u gradu Ufa, obavljala je i druge poslove u Uzbekistanu. Pominju i da je njihov kupac Enter Engineering, kompanija koju je građevinski radnik naveo kao izvođača radova na projektu.
Upiti poslati na adrese kompanija Enter Engineering, Orient Group i Brigenergo odmaralištu Šovozsoj ostali su bez odgovora.
'Ne suprotstavljajte se predsedniku'
Šest meseci nakon što je veštačko jezero pored kompleksa Šovozsoj napunjeno, premijer Abdula Aripov izdao je uredbu kojom se reguliše šta je dozvoljeno u tom prirodnom rezervatu.
Ukaz je delimično utvrdio detaljnu zaštitu rezervata. Dokument radnicima obezbeđenja omogućava da nose službeno oružje dok su na dužnosti i da proveravaju dokumenta licima koja se nalaze na teritoriji rezervata, kao i da ih pretresaju, pregledaju im stvari i vozila.
"Od 2018. godine put ka vrhu je zatvoren za obične ljude. Obezbeđenje oko odmarališta je toliko jako da mu je nemoguće prići sa desetina kilometara. Naši pašnjaci bili su ograđeni bodljikavom žicom. Ako naša stoka uspe negde da prođe bodljikavu žicu, izriču nam ogromnu kaznu. Naoružani čuvari su svuda", rekao je lokalni pastir za uzbekistanski servis RSE.
Pojedini lokalni lovci koji poseduju licencu za lov rekli su za RSE da su dobili zvanični odgovor na njihove žalbe da je država šumsko područje Šovozsoj preuzela na upotrebu.
Jedan od lovaca rekao je da su oni koji su protestovali upozoreni "da ne idu protiv visoke politike, da se ne suprotstavljaju predsedniku".