Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, svedočeći u nastavku suđenja u Specijalnom sudu u Beogradu osmorici pripadnika JSO optuženih za oružanu pobunu 2001, rekao je da bi kao svedoci trebalo da budu pozvani tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica, nekadašnji načelnik DB-a Radomir Marković, kao i nekadašnji pripadnik "zemunskog klana" Miloš Simović. Oružana pobuna JSO i atentat na premijera Zorana Đinđića godinu i po dana kasnije, dovode se u javnosti u tesnu vezu.
Pod krovom Specijalnog suda sučelili su se Čedomir Jovanović i nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija, gde je Jovanović kao svedok odgovarao na pitanja optuženih za oružanu pobunu JSO 2001. godine.
„Kao svedok vam predlažem da saslušate Radeta Markovića i Miloša Simovića, jer sam došao do saznanja da bi oni mogli da razjasne ceo događaj u Kuli. Simović je govorio o političkoj pozadini te pobune, ali ne znam da li je pravosuđe spremno da plati cenu koju on traži, ne za sebe već za svog brata (Aleksandra)", rekao je Jovanović koji je upitao sudsko veće zašto ne pozove i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunicu.
Jovanović, tadašnji visoki funkcioner DOS-a, ponovio je da je pobuna JSO bila politički motivisana kako bi se ponizio tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić i njegova vlada, kao i da su njeni pripadnici izašli na ulice "u koordinaciji sa Vojislavom Koštunicom".
Na pitanje Milorada Ulemeka Legije zašto u vreme te pobune, do koje je navodno došlo jer pripadnici jedinice hapseći braću Banović nisu znali da su oni optuženi u Haškom tribunalu, nije bio donet zakon o saradnji sa Haškim tribunalom Jovanović je odgovorio da je direktna prepreka za to bio Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik SRJ koga je označio kao pokrovitelja i zaštitnika optuženih u Hagu.
Dok je bilo potrebno više od deset godina da se za otkazivanje poslušnosti Komandi JSO i izlazak operativnog dela Jedinice borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom na ulicu pripadnici ove jedinice nađu na optuženičkoj klupi politička pozadina ubistva Zorana Đinđića nikada nije dobila sudski epilog.
Važno je rasvetliti oružanu pobunu JSO jer je tu bila reč o kapitulaciji tadašnje legitimne i legalne vlasti pred nasiljem, ucenom i krivičnim delom oružane pobune, kaže Miloš Vasić, novinar i autor knjige „Atentat na Zorana“.
„Pre svega postojanje te jedinice je bilo ilegalno od samog početka jer takva jedinica nije mogla da postoji, ali se to tolerisalo iz raznih razloga. Ja bih voleo da neko Čedomira Jovanovića ili neke druge svedoke upita zašto to nisu raspustili odmah jer da jesu stvari bi drugačije izgledale. To je najvažnije. A da li će se u tome pojaviti neki konac koji može da se povuče, pa da se opara cela priča oko političke pozadine – možda, možda i ne – to zavisi od toga koliko je nekom stalo. Nešto nemam utisak da je nekome mnogo stalo“, kaže Vasić.
Pozadina atentata na Đinđića
Dan nakon hapšenja braće Banović, JSO je otkazao poslušnost Resoru državne bezbednosti, a većina pripadnika te jedinice povukla se sa radnih mesta i blokirala sedište jedinice u Kuli, pod izgovorom da nisu znali koga i zašto hapse. Tada je u Kuli govorio upravo jedan od optuženih, Vladimir Potić.
"S obzirom da zakon o saradnji sa Haškim tribunalom još nije donet, svaki akt u tom pravcu smatramo nezakonitim i protivustavnim, te s tim u vezi odbijamo svako naređenje izdato u tom pravcu", rekao je tada Potić.
Tri dana kasnije, pripadnici JSO blokirali su autoput u Beogradu kod Sava Centra borbenim vozilima a jedno od lica uniformisanih ljudi koji su se šetali ispred vozila ostaće upmaćeno, bio je to Zvezdan Jovanović koji je godinu i po dana kasnije ubio Zorana Đinđića.
Opisujući situaciju za vreme oružane pobune Jovanović je naveo da mu je Đinđić u helikopteru na putu za Kulu, gde je bilo sedište JSO, na upozorenja pilota da vremenski uslovi nisu za let rekao „bezbedniji smo u vazduhu nego na zemlji“.
Kao svedok pozvan je i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, ali njemu do danas nije uručen poziv jer prema rečima predsednika sudskog veća sud već dugo ne može da ga nađe na adresi koju poseduje. Vojislav Koštunica, iako su se takvi zahtevi često čuli u javnosti, nikada nije ispitan povodom pobune Crvenih beretki.
Srđa Popović, koji je kao advokat majke ubijenog premijera 2010. godine podneo krivičnu prijavu za umešanost u oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije, a kojom su obuhvaćeni pripadnici jedinice koje je tužilaštvo kasnije optužilo, tada je rekao da ta krivična prijava može da pomogne u istrazi o političkoj pozadini atentata na Đinđića.
„To je jedno teško krivično delo protiv ustavnog poretka i bezbednosti koje je ostalo neistraženo. A ta oružana pobuna je u stvari bila uvod u atentat i ja mislim da se u tom slučaju oružane pobune može naslutiti nešto i o političkoj pozadini samog atentata“, naveo je tada Popović.
Prema optužnici otkazivanjem poslušnosti i izlaskom na ulicu vrlo jasno je iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića. Petorica optuženih Veselin Lečić, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić, Vladimir Potić i Mića Petraković pušteni su iz pritvora krajem novembra prošle godine. Bivši komadanti JSO Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović i Dušan Maričić izdržavaju maksimalne kazne zbog najtežih krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Pod krovom Specijalnog suda sučelili su se Čedomir Jovanović i nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija, gde je Jovanović kao svedok odgovarao na pitanja optuženih za oružanu pobunu JSO 2001. godine.
„Kao svedok vam predlažem da saslušate Radeta Markovića i Miloša Simovića, jer sam došao do saznanja da bi oni mogli da razjasne ceo događaj u Kuli. Simović je govorio o političkoj pozadini te pobune, ali ne znam da li je pravosuđe spremno da plati cenu koju on traži, ne za sebe već za svog brata (Aleksandra)", rekao je Jovanović koji je upitao sudsko veće zašto ne pozove i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunicu.
Jovanović, tadašnji visoki funkcioner DOS-a, ponovio je da je pobuna JSO bila politički motivisana kako bi se ponizio tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić i njegova vlada, kao i da su njeni pripadnici izašli na ulice "u koordinaciji sa Vojislavom Koštunicom".
Na pitanje Milorada Ulemeka Legije zašto u vreme te pobune, do koje je navodno došlo jer pripadnici jedinice hapseći braću Banović nisu znali da su oni optuženi u Haškom tribunalu, nije bio donet zakon o saradnji sa Haškim tribunalom Jovanović je odgovorio da je direktna prepreka za to bio Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik SRJ koga je označio kao pokrovitelja i zaštitnika optuženih u Hagu.
Dok je bilo potrebno više od deset godina da se za otkazivanje poslušnosti Komandi JSO i izlazak operativnog dela Jedinice borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom na ulicu pripadnici ove jedinice nađu na optuženičkoj klupi politička pozadina ubistva Zorana Đinđića nikada nije dobila sudski epilog.
Važno je rasvetliti oružanu pobunu JSO jer je tu bila reč o kapitulaciji tadašnje legitimne i legalne vlasti pred nasiljem, ucenom i krivičnim delom oružane pobune, kaže Miloš Vasić, novinar i autor knjige „Atentat na Zorana“.
„Pre svega postojanje te jedinice je bilo ilegalno od samog početka jer takva jedinica nije mogla da postoji, ali se to tolerisalo iz raznih razloga. Ja bih voleo da neko Čedomira Jovanovića ili neke druge svedoke upita zašto to nisu raspustili odmah jer da jesu stvari bi drugačije izgledale. To je najvažnije. A da li će se u tome pojaviti neki konac koji može da se povuče, pa da se opara cela priča oko političke pozadine – možda, možda i ne – to zavisi od toga koliko je nekom stalo. Nešto nemam utisak da je nekome mnogo stalo“, kaže Vasić.
Pozadina atentata na Đinđića
Dan nakon hapšenja braće Banović, JSO je otkazao poslušnost Resoru državne bezbednosti, a većina pripadnika te jedinice povukla se sa radnih mesta i blokirala sedište jedinice u Kuli, pod izgovorom da nisu znali koga i zašto hapse. Tada je u Kuli govorio upravo jedan od optuženih, Vladimir Potić.
"S obzirom da zakon o saradnji sa Haškim tribunalom još nije donet, svaki akt u tom pravcu smatramo nezakonitim i protivustavnim, te s tim u vezi odbijamo svako naređenje izdato u tom pravcu", rekao je tada Potić.
Pobuna nekadašnje JSO
Tri dana kasnije, pripadnici JSO blokirali su autoput u Beogradu kod Sava Centra borbenim vozilima a jedno od lica uniformisanih ljudi koji su se šetali ispred vozila ostaće upmaćeno, bio je to Zvezdan Jovanović koji je godinu i po dana kasnije ubio Zorana Đinđića.
Opisujući situaciju za vreme oružane pobune Jovanović je naveo da mu je Đinđić u helikopteru na putu za Kulu, gde je bilo sedište JSO, na upozorenja pilota da vremenski uslovi nisu za let rekao „bezbedniji smo u vazduhu nego na zemlji“.
Kao svedok pozvan je i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, ali njemu do danas nije uručen poziv jer prema rečima predsednika sudskog veća sud već dugo ne može da ga nađe na adresi koju poseduje. Vojislav Koštunica, iako su se takvi zahtevi često čuli u javnosti, nikada nije ispitan povodom pobune Crvenih beretki.
Srđa Popović, koji je kao advokat majke ubijenog premijera 2010. godine podneo krivičnu prijavu za umešanost u oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije, a kojom su obuhvaćeni pripadnici jedinice koje je tužilaštvo kasnije optužilo, tada je rekao da ta krivična prijava može da pomogne u istrazi o političkoj pozadini atentata na Đinđića.
„To je jedno teško krivično delo protiv ustavnog poretka i bezbednosti koje je ostalo neistraženo. A ta oružana pobuna je u stvari bila uvod u atentat i ja mislim da se u tom slučaju oružane pobune može naslutiti nešto i o političkoj pozadini samog atentata“, naveo je tada Popović.
Prema optužnici otkazivanjem poslušnosti i izlaskom na ulicu vrlo jasno je iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića. Petorica optuženih Veselin Lečić, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić, Vladimir Potić i Mića Petraković pušteni su iz pritvora krajem novembra prošle godine. Bivši komadanti JSO Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović i Dušan Maričić izdržavaju maksimalne kazne zbog najtežih krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Zorana Đinđića.