Međunarodni dan rada Kosovo zatiče sa najvišom stopom nezaposlenosti u regionu, što predstavlja najveći problem građana Kosova, od kojih je oko 40 posto bez posla, dok je u Makedoniji oko 33 posto, BiH 24 posto, Srbiji 17,4 posto, a u Crnoj Gori posto.
Iako su vlasti Kosova radile na različitim ekonomskim projektima i obećavale nova radna mesta, situacija se u zadnjih 15 godina, međutim, ne menja.
Ekonomski stručnjaci kažu da je spor ekonomski razvoj glavni razlog zašto je nezaposlenost tako široko rasprostranjena.
Arianit Berisha (30) je nezaposleni ekonomista. Kaže da je do sada za posao aplicirao na desetine mesta ali nikada nije bio pozvan ni na razgovor.
„I dalje bih se prijavljivao za posao, želim da radim, imam potrebu za poslom. Ali, ni jednom mi se nije pružila mogućnost da moje znanje primenim u praksi. Zaista mora da se nešto uradi u vezi sa tim jer je jako teško“, navodi Berisha.
Slično nam kaže i Merita iz Prištine.
„Bez obzira na svu našu spremu, jako je teško doći do posla. Radna snaga je jako velika a mogućnosti za zapošljavanje su jako male“, kaže ona.
Mladi kažu i da ovako veliki stepen nezaposlenosti koriste oni u privatnom sektoru, te tako zapošljavaju i otpuštaju radnike kad god požele, ne poštujući tako Zakon o radu koji je na snazi od 2011.
Iako se širom sveta ovaj dan obeležava protestima, 1. maj na Kosovu obeležava se u tišini, a karakteriše ga obično odlazak na izlet.
Iz Unije sindikata su rekli da na ovaj dan nisu predviđeni nikakvi protesti kao što je to bio slučaj ranijih godina.
Na okruglom stolu o temi “Šta posle prvog maja”, predsednik Unije sindikata Haxhi Arifi kazao je da je dijalog jedino sredstvo realizacije zahteva radnika, a na osnovu kojeg je do sada rešeno 90 posto sindikalnih zahtjeva.
Međutim, Unija nezavisnih sindikata na Kosovu, koja brani prava radnika, često je i meta kritika ekonomskih stručnjaka i civilnog društva zato što ne radi dovoljno na ispunjavanju svoje misije.
Izvršni direktor Centra za strateška i socijalna istraživanja Ibrahim Rexhepi smatra da sindikalisti već godinama doprinose međusobnoj svađi i da pokazali da ne rade dovoljno na zaštiti interesa radnika.
„Prava radnika se već duže vreme gaze i uglavnom su na milost i nemilost poslodavaca. To se dešava zato što nemaju zaštitu i ne postoji jedan sindikat koji bi radio i stao iza zahteva radnika“, kazao je Rexhepi.
Na osnovu zvaničnih podataka, oko 350.000 građana je prijavljeno da traži posao, a bez posla se smatra da je oko 400.000 građana.
Iako su vlasti Kosova radile na različitim ekonomskim projektima i obećavale nova radna mesta, situacija se u zadnjih 15 godina, međutim, ne menja.
Ekonomski stručnjaci kažu da je spor ekonomski razvoj glavni razlog zašto je nezaposlenost tako široko rasprostranjena.
Arianit Berisha (30) je nezaposleni ekonomista. Kaže da je do sada za posao aplicirao na desetine mesta ali nikada nije bio pozvan ni na razgovor.
„I dalje bih se prijavljivao za posao, želim da radim, imam potrebu za poslom. Ali, ni jednom mi se nije pružila mogućnost da moje znanje primenim u praksi. Zaista mora da se nešto uradi u vezi sa tim jer je jako teško“, navodi Berisha.
Slično nam kaže i Merita iz Prištine.
„Bez obzira na svu našu spremu, jako je teško doći do posla. Radna snaga je jako velika a mogućnosti za zapošljavanje su jako male“, kaže ona.
Mladi kažu i da ovako veliki stepen nezaposlenosti koriste oni u privatnom sektoru, te tako zapošljavaju i otpuštaju radnike kad god požele, ne poštujući tako Zakon o radu koji je na snazi od 2011.
Iako se širom sveta ovaj dan obeležava protestima, 1. maj na Kosovu obeležava se u tišini, a karakteriše ga obično odlazak na izlet.
Iz Unije sindikata su rekli da na ovaj dan nisu predviđeni nikakvi protesti kao što je to bio slučaj ranijih godina.
Na okruglom stolu o temi “Šta posle prvog maja”, predsednik Unije sindikata Haxhi Arifi kazao je da je dijalog jedino sredstvo realizacije zahteva radnika, a na osnovu kojeg je do sada rešeno 90 posto sindikalnih zahtjeva.
Međutim, Unija nezavisnih sindikata na Kosovu, koja brani prava radnika, često je i meta kritika ekonomskih stručnjaka i civilnog društva zato što ne radi dovoljno na ispunjavanju svoje misije.
Izvršni direktor Centra za strateška i socijalna istraživanja Ibrahim Rexhepi smatra da sindikalisti već godinama doprinose međusobnoj svađi i da pokazali da ne rade dovoljno na zaštiti interesa radnika.
„Prava radnika se već duže vreme gaze i uglavnom su na milost i nemilost poslodavaca. To se dešava zato što nemaju zaštitu i ne postoji jedan sindikat koji bi radio i stao iza zahteva radnika“, kazao je Rexhepi.
Na osnovu zvaničnih podataka, oko 350.000 građana je prijavljeno da traži posao, a bez posla se smatra da je oko 400.000 građana.