Još jedan sastanak od kojeg se očekivalo mnogo, završen je, čini se, odlukama koje ne bude nadu u skoro spuštanje tenzija na severu Kosova.
Uslov koji su politički predstavnici Srba sa severa izneli nakon neuspešnog, maratonskog sastanaka sa predsednikom Srbije i naknadnog većanja, nije nov, pa tako nije iznenadio ni Olivera Ivanovića, državnog sekretara ministarstva za Kosovo srpske Vlade.
„To je poznat stav Srba. Oni su ga, istina, izneli samo kada je KFOR u pitanju, ali su, s obzirom na situaciju, okolnosti, razgovore koje su imali i na one koje će imati, tu mogućnost proširili i na EULEKS. U tom slučaju, važan je jedan, jedini uslov, a to je da EULEKS i KFOR ne prevoze carinike niti bilo kog predstavnika kosovskih institucija. Na severu kosovske institucije nemaju šta da traže. Ja moram, sa žaljenjem, da konstatujem da takva situacija nije južno od reke Ibra, ali na severu je tako“, kazao je Ivanović.
Na pitanja da li Beograd njima može da pruži te garancije i koliko je taj zahtev ostvariv, Ivanović za RSE odgovara:
„Ostvarivost tog zahteva će proveriti vreme, ali je sasvim sigurno da Srbi neće promeniti svoj stav u tom pogledu, jer carinika, sasvim sigurno, neće biti na prelazima 1 i 31“.
Srpska vlada, dakle, za sada ne iznosi jasan stav o tome koliko je zahtev ostvariv u praksi. Šta na njega imaju da kažu predstavnici međunarodnih snaga, znaće se nakon još jednog susreta predstavnika Srba i KFOR-a, koji je najavljen za sredu u podne. U međuvremenu, analitičari izražavaju sumnje da izneti uslovi, imaju i skriveni motiv.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković, tako smatra da rešenje koje nude predsednici četiri opštine sa severa Kosova, iako na prvi pogled deluje logično, zapravo predstavlja pokušaj uvlačenja zvaničnog Beograda u problem koji postoji na relaciji lideri Srba sa severa – KFOR/EULEKS.
„Zato što se od Beograda sada traži da on zapravo postavi određena ograničenja u vršenju mandata KFOR-a i EULEKS-a, odnosno da Beograd zapravo ultimativno zahteva od međunarodne zajednice nešto što izgleda kao lepa želja, ali nešto što je jako teško realno politički ostvariti. Tako da oni žele da političku odgovornost prenesu na Beograd i ponovo, na jedan sofisticiran način, formulišu jedan nemoguć stav pred Beograd, vezujući mu na neki način, u ovim složenim okolnostima, ruke kada je reč o tom pregovoračkom procesu. To je s jedne strane. S druge strane, prave zapravo jednu sliku u javnom mnjenju Srbije da vlast u Beogradu popušta pred pritiscima i zahtevima međunarodne zajednice“, ocenio je analitičar Dejan Vuk Stanković.
Pozivi na rešenje po Ahtisarijevom planu
Kriza na severu Kosova, trenutno je veoma zastupljena tema i u hodnicima Skupštine Srbije. Tamo se preselila iz sale koja je mesto za raspravu, jer opozicija bojkotuje rad Parlamenta, zahtevajući da srpska Vlada sačini i pošalje izveštaj o dosadašnjim pregovorima Beograda i Prištine, kako bi o tome, potom, mogli da razgovaraju i poslanici.
Iz Vlade je stiglo obećanje da će to biti učinjeno u četvrtak, nakon čega je potpredsednik Šešeljevih radikala, Dragan Todorović, rekao da se nada da će izveštaj veoma brzo biti i razmotren.
„Ali, sve ovo što se događa, očigledno pokazuje da vladajuća većina na svaki mogući način pokušava da odloži informacije o svemu što se dešava na severu Kosova i Metohije, a posebno je zabrinjavajuće što te informacije prikriva“, kaže Todorović.
Rad Parlamenta, takođe zbog Kosova, ali iz potpuno drugačijih razloga od radikala, Demokratske stranke Srbije ili Srpke napredne stranke, bojkotuje i Liberalno demokratska partija.
Njihov lider, Čedomir Jovanović, rekao je da se predstavnici LDP-a u skupštinske klupe ne mogu vratiti, dok iz Parlamenta kosovskim Srbima ne bude jasno sugerisano da se sa barikada povuku.
„Nama nisu potrebni izgovori da bi se vratili u skupštinske klupe... Iz ove Skupštine smo izašli onog trenutka kada je postala nema na neodgovornost i patnju Srba koji stradaju zbog Deklaracije koju je usvojila 30. jula ove godine. Želimo da Skupština povuče odluke koje je tada donela i da ona preuzme odgovornost i uputi jasnu poruku Srbima, u kojoj će vrlo precizno njima sugerisati put koji će im osigurati život na severu Kosova i pritom ih povući sa barikada na kojima mogu samo da stradaju“, rekao je Jovanović.
Takvom zahtevu LDP-a, pridružio se i Srpski pokret obnove, stranka koja je deo vladajuće koalcijije. Funkcioner SPO-a, Aleksandar Jugović, takođe je tražio da Parlament jasno poruči da se barikade moraju ukloniti, a da rešenje treba tražiti u planu Martija Ahtisarija.
„Opravdan je zahtev LDP-a da se zakaže sednica na kojoj bi se raspravljalo o situaciji na KiM, jer je nenormalno da državnu politiku vode četiri predsednika opština sa severa Kosova. Na toj sednici bi trebalo doneti odluku da se uklone barikade sa severa Kosova i da se prihvati nestatusni deo Ahtisarijevog plana, kao osnova za buduće pregovore Beograda, Prištine i EU. Međutim, mislim da ne postoji većina u ovom Parlamentu koja je spremna da donese jednu takvu odluku“, rekao je Jugović.
Poslanici će pitanja o barikadama, Ahtisarijevom planu, te stavljanju tačke na krizu na prelazima, u četvrtak u Parlamentu, imati priliku da ponovo, direktno postave premijeru Mirku Cvetkoviću i šefu pregovaračkog tima Srbije Borislavu Stefanoviću, čiji je dolazak najavljen.
Uslov koji su politički predstavnici Srba sa severa izneli nakon neuspešnog, maratonskog sastanaka sa predsednikom Srbije i naknadnog većanja, nije nov, pa tako nije iznenadio ni Olivera Ivanovića, državnog sekretara ministarstva za Kosovo srpske Vlade.
„To je poznat stav Srba. Oni su ga, istina, izneli samo kada je KFOR u pitanju, ali su, s obzirom na situaciju, okolnosti, razgovore koje su imali i na one koje će imati, tu mogućnost proširili i na EULEKS. U tom slučaju, važan je jedan, jedini uslov, a to je da EULEKS i KFOR ne prevoze carinike niti bilo kog predstavnika kosovskih institucija. Na severu kosovske institucije nemaju šta da traže. Ja moram, sa žaljenjem, da konstatujem da takva situacija nije južno od reke Ibra, ali na severu je tako“, kazao je Ivanović.
Na pitanja da li Beograd njima može da pruži te garancije i koliko je taj zahtev ostvariv, Ivanović za RSE odgovara:
„Ostvarivost tog zahteva će proveriti vreme, ali je sasvim sigurno da Srbi neće promeniti svoj stav u tom pogledu, jer carinika, sasvim sigurno, neće biti na prelazima 1 i 31“.
Srpska vlada, dakle, za sada ne iznosi jasan stav o tome koliko je zahtev ostvariv u praksi. Šta na njega imaju da kažu predstavnici međunarodnih snaga, znaće se nakon još jednog susreta predstavnika Srba i KFOR-a, koji je najavljen za sredu u podne. U međuvremenu, analitičari izražavaju sumnje da izneti uslovi, imaju i skriveni motiv.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković, tako smatra da rešenje koje nude predsednici četiri opštine sa severa Kosova, iako na prvi pogled deluje logično, zapravo predstavlja pokušaj uvlačenja zvaničnog Beograda u problem koji postoji na relaciji lideri Srba sa severa – KFOR/EULEKS.
„Zato što se od Beograda sada traži da on zapravo postavi određena ograničenja u vršenju mandata KFOR-a i EULEKS-a, odnosno da Beograd zapravo ultimativno zahteva od međunarodne zajednice nešto što izgleda kao lepa želja, ali nešto što je jako teško realno politički ostvariti. Tako da oni žele da političku odgovornost prenesu na Beograd i ponovo, na jedan sofisticiran način, formulišu jedan nemoguć stav pred Beograd, vezujući mu na neki način, u ovim složenim okolnostima, ruke kada je reč o tom pregovoračkom procesu. To je s jedne strane. S druge strane, prave zapravo jednu sliku u javnom mnjenju Srbije da vlast u Beogradu popušta pred pritiscima i zahtevima međunarodne zajednice“, ocenio je analitičar Dejan Vuk Stanković.
Pozivi na rešenje po Ahtisarijevom planu
Kriza na severu Kosova, trenutno je veoma zastupljena tema i u hodnicima Skupštine Srbije. Tamo se preselila iz sale koja je mesto za raspravu, jer opozicija bojkotuje rad Parlamenta, zahtevajući da srpska Vlada sačini i pošalje izveštaj o dosadašnjim pregovorima Beograda i Prištine, kako bi o tome, potom, mogli da razgovaraju i poslanici.
Skupština Srbije - ilustrativna fotografija: Vesna Anđić
Iz Vlade je stiglo obećanje da će to biti učinjeno u četvrtak, nakon čega je potpredsednik Šešeljevih radikala, Dragan Todorović, rekao da se nada da će izveštaj veoma brzo biti i razmotren.
„Ali, sve ovo što se događa, očigledno pokazuje da vladajuća većina na svaki mogući način pokušava da odloži informacije o svemu što se dešava na severu Kosova i Metohije, a posebno je zabrinjavajuće što te informacije prikriva“, kaže Todorović.
Rad Parlamenta, takođe zbog Kosova, ali iz potpuno drugačijih razloga od radikala, Demokratske stranke Srbije ili Srpke napredne stranke, bojkotuje i Liberalno demokratska partija.
Njihov lider, Čedomir Jovanović, rekao je da se predstavnici LDP-a u skupštinske klupe ne mogu vratiti, dok iz Parlamenta kosovskim Srbima ne bude jasno sugerisano da se sa barikada povuku.
„Nama nisu potrebni izgovori da bi se vratili u skupštinske klupe... Iz ove Skupštine smo izašli onog trenutka kada je postala nema na neodgovornost i patnju Srba koji stradaju zbog Deklaracije koju je usvojila 30. jula ove godine. Želimo da Skupština povuče odluke koje je tada donela i da ona preuzme odgovornost i uputi jasnu poruku Srbima, u kojoj će vrlo precizno njima sugerisati put koji će im osigurati život na severu Kosova i pritom ih povući sa barikada na kojima mogu samo da stradaju“, rekao je Jovanović.
Takvom zahtevu LDP-a, pridružio se i Srpski pokret obnove, stranka koja je deo vladajuće koalcijije. Funkcioner SPO-a, Aleksandar Jugović, takođe je tražio da Parlament jasno poruči da se barikade moraju ukloniti, a da rešenje treba tražiti u planu Martija Ahtisarija.
„Opravdan je zahtev LDP-a da se zakaže sednica na kojoj bi se raspravljalo o situaciji na KiM, jer je nenormalno da državnu politiku vode četiri predsednika opština sa severa Kosova. Na toj sednici bi trebalo doneti odluku da se uklone barikade sa severa Kosova i da se prihvati nestatusni deo Ahtisarijevog plana, kao osnova za buduće pregovore Beograda, Prištine i EU. Međutim, mislim da ne postoji većina u ovom Parlamentu koja je spremna da donese jednu takvu odluku“, rekao je Jugović.
Poslanici će pitanja o barikadama, Ahtisarijevom planu, te stavljanju tačke na krizu na prelazima, u četvrtak u Parlamentu, imati priliku da ponovo, direktno postave premijeru Mirku Cvetkoviću i šefu pregovaračkog tima Srbije Borislavu Stefanoviću, čiji je dolazak najavljen.