Vijeće ministara vanjskih poslova EU u Briselu donijelo je zaključke u kojima se jasno naznačava zabrinutost zbog neformiranja vlasti na svim nivoima u Bosni i Hercegovini, prvenstveno državnom, od kojih zavisi dalji napredak BiH prema Evropskoj uniji.
Ponovljeni su poznati uslovi - popis stanovništva, provedba odluke Evropskog suda za ljudska prava, ubrzanje reformi. Istovremeno, najavljuje se i ojačana funkcija predstavnika Evropske unije u toj zemlji, koji će preuzeti vodstvo u pružanju podrške u pitanjima koja se tiču Unije.
Većina bosanskohercegovačkih analitičara zaključke ocjenjuje pozitivnim smjernicama koje bi trebale ubrzati put zemlje ka Evropskoj uniji, za šta su neophodne jake državne institucije.
Međutim, ima i onih koji kažu kako je zvanični Brisel ponovio dosadašnje stavove, bez jasnih naznaka o mogućim sankcijama prema onima koji taj put budu usporavali.
Ministri vanjskih poslova Evropske unije jasno su ponovili svoje opredjeljenje ka evropskoj perspektivi Bosne i Hercegovini, potvrđujući nedvosmislenu opredijeljenost teritorijalnom integritetu države kao suverene i jedinstvene zemlje.
U svim ostalim zaključcima, u kojima se pominju obaveze iz Privremenog
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Evropska unija traži partnera u državi
Bosni i Hercegovini i njenim funkcionalnim institucijama.
Upravo tu činjenicu ambasador misije BiH pri Evropskoj komisiji Osman Topčagić ocjenjuje najvažnijom. No, činjenica je i kako vlast na državnom nivou još nije formirana, a upravo od toga zavisi ispunjavanje evropskih obaveza.
Zbog toga se nameće pitanje da li će Evropska unija pribjeći sankcijama prema onima koji budu ugrožavali interes države.
„Postoji jedan, da li formalno ili neformalno, usaglašen mehanizam aktiviranja i takvih mjera prema zvaničnicima, pojedincima ili organizacijama koje krše mirovni sporazum, djeluju protiv integriteta i suvereniteta BiH“, kazao je Topčagić.
Vehid Šehić, jedan od čelnika Igmanske inicijative, navodi kako su zaključci doneseni u Briselu od presudne važnosti za jačanje državnih institucija, na kojima Evropska unija insistira. Toliko neophodne reforme koje će zemlju približiti Uniji zavisiće, prema njegovim riječima, od domaćih političara. U suprotnom, desiće se scenario koji su mu saopštili čelnici Unije prilikom nedavnog boravka u Briselu.
„Nama se pruža jedna velika šansa da uhvatimo korak sa Srbijom i Crnom Gorom. Makedonijom i Albanijom. Ukoliko bi bili takvi otpori provedbi određenih zaključaka koje je donijelo Ministarsko vijeće, nas čeka sudbina da idemo u paket sa Kosovom, a to će sigurno najteže pogoditi građane BiH“, rekao je Šehić.
Čitanje između redova
Ono što su pojedini predstavnici vlasti u Bosni i Hercegovini iščekivali - odluku o zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika ili njenom premještanju van Sarajeva, nije se dogodilo.
Evropska unija je poručila kako finalizira pripreme za uspostavljanje ojačane, jedinstvene funkcije predstavnika Unije u BiH, koji će preuzeti vodstvo u pružanju podrške zemlji u pitanjima koja se tiču Unije.
Takav predstavnik imaće širok i izbalansiran set instrumenata kako bi do doveo poticaje koje pruža Evropska unija, ali i podršku u vezi sa finansiranjem iz IPA fondova.
„Odluka o budućoj strukturi OHR-a je pitanje koje će razmatrati Savjet za implementaciju mira koji je u više navrata naglasio da OHR neće biti zatvoren sve dok ne bude ispunjen plan 5 + 2. Dovođenje resursa kancelarije specijalnog predstavnika i delegacije EU pod jedan krov dok se Kancelarija visokog predstavnika fokusira na dovršenje plana 5+2 predstavlja felksibilan i pravovremen odgovor EU na posebne zahtjeve sa kojima se ona suočava u BiH“, izjavila je portparolka OHR-a Ljiljana Radetić.
Pa, iako ministri Evropske unije podržavaju prijedloge visokog predstavnika o
mogućem korištenju restriktivnih mjera u skladu sa Dejtonskim sporazumom,
neki od bosanskohercegovačkih analitičara nisu zadovoljni ponuđenim rješenjima.
Tvrde kako zvanični Brisel nije u dovoljnoj mjeri bio prezican kada je riječ o
mogućim sankcijama prema onima koji budu ugrožavali reformski put BiH.
„Ja smatram da bi predstavici EU trebali direktnije da se uključe, otvoreno, znači ne više u rukavicama, u procese stabilizacije države BiH i konstitucije vlasti. Ovo što sada imamo jeste jedno davanje perke da se mi kao Minhauzen izvlačimo iz blata, a na kraju-krajeva ništa se novo neće desiti. Mi se vučemo kao Minhauzen za svoj perčin, a nemamo institucija koje mogu omogućiti da se sprovede ono što EU traži od nas“, kazao je Senadin Lavić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.
„Iz onog što sam mogao pročitati između redova, mi ćemo dobiti novog, specijalnog izaslanika EU koji neće biti rang trećeg ili četvrtog reda nekih važnih diplomata, jer naši političari vrlo često sa potcjenjivanjem gledaju na određene diplomate u BiH smatrajući da nemaju nikakav autoritet, da ne predstavljaju ništa ni u svojim državama. Mi ćemo dobiti vrlo snažnu diplomatsku ličnost koja će na sebe preuzeti obavezu da konačno BiH krene jednim drugačijim tokom“, ocjenjuje Vehid Šehić.
Zaključci Evropske unije, došli su u trenutku burnih događaja na bosanskohercegovačkoj političkoj sceni, kada se još uvijek ne zna kada će vlast
na državnom nivou biti uspostavljena i ko će je činiti. A, upravo od toga zavisi
provedba svega što je dogovoreno u Briselu. Da li zbog toga ili već oprobanog
recepta da se ne mari puno za ono što se od njih traži, izostale su reakcije
bosankohercegovačkih političara. Uprkos tome, uslovi Unije ostaju, a njihovo
ispunjavanje u BiH još je na čekanju.
Ponovljeni su poznati uslovi - popis stanovništva, provedba odluke Evropskog suda za ljudska prava, ubrzanje reformi. Istovremeno, najavljuje se i ojačana funkcija predstavnika Evropske unije u toj zemlji, koji će preuzeti vodstvo u pružanju podrške u pitanjima koja se tiču Unije.
Većina bosanskohercegovačkih analitičara zaključke ocjenjuje pozitivnim smjernicama koje bi trebale ubrzati put zemlje ka Evropskoj uniji, za šta su neophodne jake državne institucije.
Međutim, ima i onih koji kažu kako je zvanični Brisel ponovio dosadašnje stavove, bez jasnih naznaka o mogućim sankcijama prema onima koji taj put budu usporavali.
Ministri vanjskih poslova Evropske unije jasno su ponovili svoje opredjeljenje ka evropskoj perspektivi Bosne i Hercegovini, potvrđujući nedvosmislenu opredijeljenost teritorijalnom integritetu države kao suverene i jedinstvene zemlje.
U svim ostalim zaključcima, u kojima se pominju obaveze iz Privremenog
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Evropska unija traži partnera u državi
Bosni i Hercegovini i njenim funkcionalnim institucijama.
Upravo tu činjenicu ambasador misije BiH pri Evropskoj komisiji Osman Topčagić ocjenjuje najvažnijom. No, činjenica je i kako vlast na državnom nivou još nije formirana, a upravo od toga zavisi ispunjavanje evropskih obaveza.
Šehić: Nama se pruža jedna velika šansa da uhvatimo korak sa Srbijom i Crnom Gorom. Makedonijom i Albanijom.
Zbog toga se nameće pitanje da li će Evropska unija pribjeći sankcijama prema onima koji budu ugrožavali interes države.
„Postoji jedan, da li formalno ili neformalno, usaglašen mehanizam aktiviranja i takvih mjera prema zvaničnicima, pojedincima ili organizacijama koje krše mirovni sporazum, djeluju protiv integriteta i suvereniteta BiH“, kazao je Topčagić.
Vehid Šehić, jedan od čelnika Igmanske inicijative, navodi kako su zaključci doneseni u Briselu od presudne važnosti za jačanje državnih institucija, na kojima Evropska unija insistira. Toliko neophodne reforme koje će zemlju približiti Uniji zavisiće, prema njegovim riječima, od domaćih političara. U suprotnom, desiće se scenario koji su mu saopštili čelnici Unije prilikom nedavnog boravka u Briselu.
„Nama se pruža jedna velika šansa da uhvatimo korak sa Srbijom i Crnom Gorom. Makedonijom i Albanijom. Ukoliko bi bili takvi otpori provedbi određenih zaključaka koje je donijelo Ministarsko vijeće, nas čeka sudbina da idemo u paket sa Kosovom, a to će sigurno najteže pogoditi građane BiH“, rekao je Šehić.
Čitanje između redova
Ono što su pojedini predstavnici vlasti u Bosni i Hercegovini iščekivali - odluku o zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika ili njenom premještanju van Sarajeva, nije se dogodilo.
Evropska unija je poručila kako finalizira pripreme za uspostavljanje ojačane, jedinstvene funkcije predstavnika Unije u BiH, koji će preuzeti vodstvo u pružanju podrške zemlji u pitanjima koja se tiču Unije.
Takav predstavnik imaće širok i izbalansiran set instrumenata kako bi do doveo poticaje koje pruža Evropska unija, ali i podršku u vezi sa finansiranjem iz IPA fondova.
„Odluka o budućoj strukturi OHR-a je pitanje koje će razmatrati Savjet za implementaciju mira koji je u više navrata naglasio da OHR neće biti zatvoren sve dok ne bude ispunjen plan 5 + 2. Dovođenje resursa kancelarije specijalnog predstavnika i delegacije EU pod jedan krov dok se Kancelarija visokog predstavnika fokusira na dovršenje plana 5+2 predstavlja felksibilan i pravovremen odgovor EU na posebne zahtjeve sa kojima se ona suočava u BiH“, izjavila je portparolka OHR-a Ljiljana Radetić.
Pa, iako ministri Evropske unije podržavaju prijedloge visokog predstavnika o
mogućem korištenju restriktivnih mjera u skladu sa Dejtonskim sporazumom,
neki od bosanskohercegovačkih analitičara nisu zadovoljni ponuđenim rješenjima.
Tvrde kako zvanični Brisel nije u dovoljnoj mjeri bio prezican kada je riječ o
mogućim sankcijama prema onima koji budu ugrožavali reformski put BiH.
„Ja smatram da bi predstavici EU trebali direktnije da se uključe, otvoreno, znači ne više u rukavicama, u procese stabilizacije države BiH i konstitucije vlasti. Ovo što sada imamo jeste jedno davanje perke da se mi kao Minhauzen izvlačimo iz blata, a na kraju-krajeva ništa se novo neće desiti. Mi se vučemo kao Minhauzen za svoj perčin, a nemamo institucija koje mogu omogućiti da se sprovede ono što EU traži od nas“, kazao je Senadin Lavić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.
„Iz onog što sam mogao pročitati između redova, mi ćemo dobiti novog, specijalnog izaslanika EU koji neće biti rang trećeg ili četvrtog reda nekih važnih diplomata, jer naši političari vrlo često sa potcjenjivanjem gledaju na određene diplomate u BiH smatrajući da nemaju nikakav autoritet, da ne predstavljaju ništa ni u svojim državama. Mi ćemo dobiti vrlo snažnu diplomatsku ličnost koja će na sebe preuzeti obavezu da konačno BiH krene jednim drugačijim tokom“, ocjenjuje Vehid Šehić.
Zaključci Evropske unije, došli su u trenutku burnih događaja na bosanskohercegovačkoj političkoj sceni, kada se još uvijek ne zna kada će vlast
na državnom nivou biti uspostavljena i ko će je činiti. A, upravo od toga zavisi
provedba svega što je dogovoreno u Briselu. Da li zbog toga ili već oprobanog
recepta da se ne mari puno za ono što se od njih traži, izostale su reakcije
bosankohercegovačkih političara. Uprkos tome, uslovi Unije ostaju, a njihovo
ispunjavanje u BiH još je na čekanju.