Obeležavanje Uskrsa počinje i petak, kada se u najvećem broju srpskih porodica farbaju uskršnja jaja. Zapis iz Užica govori o tradiciji i lepoti Uskrsa.
Užičanku Radu Kukanjac, penzionerku, zatičemo u pripremi uskršnjih jaja.
"Ja za svaki Uskrs petkom farbam jaja, jer se kod nas uglavnom na Veliki petak farbaju jaja, skoro cela Srbija danas to radi. Prvo jaje obično ofarbam u crvenoj boji, farbam ga u boji koju kupim specijalno za jaja, ili u lukovini, i to jaje ostavlja se u kući i čuva se cele godine kao nekakva čuvarkuća, za radost i napredak i sreću porodice. Tako smo to uvek radili. Sutra je uskršnja subota, a ja ću sutra pripremati ručak za Uskrs. Na mojoj trpezi naćiće se ove godine predjelo, supa, sarma obavezno, pečenje, kupim meso pa ga sama pečem, gibanicu takođe obavezno pravim, za desert pravim kolače. Prikupimo se na Uskrs svi u porodici, mada su se deca odavno razišla, i za ručkom nas koliko je ostalo, svečano obeležimo ovaj veliki praznik“, kaže Rada Kukanjac.
Domaćica Divna Filipović kaže da je nekada farbala i po 100 jaja, jaja su se delila deci u okolini. Uvek je Divna imala prirodnu boju za jaja. U njenoj kući do danas se zadržao poneki stari običaj:
"Uvek koristim prirodne boje. Skuva se kopriva pa se onda jaja farbaju u zeleno, skuva se jedna bilja, ona se zove kukurek, od njega jaja dobiju maslinastu boju, farbam jaja i u lukovini. Deca su ranije kupovala sličice pa su lepila na svako jaje. Ujutru kada ustanemo prvo se poslužimo sa jajima. Uzme se jedna tacnu stavi se malo soli i vrlo malo pepela, pa onda se tucamo sa jajima, i svako jede svoje jaje. Najpre ga umoči u so, pa onda u pepeo, pepeo je isključivo od drva. Ne znam zašto pepeo, to je neka simbolika, ja sam taj običaj nasledila od mojih roditelja. I uvek na Uskrs tako jedemo prvo jaje. Kod nas je takođe običaj da na Uskrs, sva tri dana kad nam neko dođe u kuću, poklanjamo mu ofarbano jaje, ili ako mi negde idemo ponesemo jaje. Najviše se se poklanja deci, deca se uvek obraduju šaranim uskršnjim jajima“, priča Divna Filipović.
Cana Grujičić je Novovarošanka, udala se u Užice, a iz svog kraja je donela recept za dobre šare na uskršnjim jajima:
"Na Veliki petak kao i svuda farbarm jaja, onda se ta jaja šaraju, to se posebno radi sa lisčicama koje su različitih oblika i veličina, a berem ih po livadi. To su zapravo listovi različitih biljaka. Ja umutim jedno belance, njime zalepim listiće, vežem jaje i tako ga stavljam u lukovinu i kuvam. Kada se ofarba, listić se skida i tamo gde je on bio ostaje bela boja, odnosno šara. Dok sam ja bila dete nije bilo toliko jaja da se farbaju, farbalo se mnogo manji broj jaja, ona se podele svima. Tada nije bilo uskršnjeg raspusta, pa smo mi dan posle Uskrsa, ponedeljkom jaja nosili u školu, tucali se i takmičili se čije je jaje tvrđe. Bila je to velika radost, posebno za one đake koji donesu najtvrđa jaja. Oni su dva dana pobednici“, kaže Cana Grujičić.
Užičanku Radu Kukanjac, penzionerku, zatičemo u pripremi uskršnjih jaja.
"Ja za svaki Uskrs petkom farbam jaja, jer se kod nas uglavnom na Veliki petak farbaju jaja, skoro cela Srbija danas to radi. Prvo jaje obično ofarbam u crvenoj boji, farbam ga u boji koju kupim specijalno za jaja, ili u lukovini, i to jaje ostavlja se u kući i čuva se cele godine kao nekakva čuvarkuća, za radost i napredak i sreću porodice. Tako smo to uvek radili. Sutra je uskršnja subota, a ja ću sutra pripremati ručak za Uskrs. Na mojoj trpezi naćiće se ove godine predjelo, supa, sarma obavezno, pečenje, kupim meso pa ga sama pečem, gibanicu takođe obavezno pravim, za desert pravim kolače. Prikupimo se na Uskrs svi u porodici, mada su se deca odavno razišla, i za ručkom nas koliko je ostalo, svečano obeležimo ovaj veliki praznik“, kaže Rada Kukanjac.
Domaćica Divna Filipović kaže da je nekada farbala i po 100 jaja, jaja su se delila deci u okolini. Uvek je Divna imala prirodnu boju za jaja. U njenoj kući do danas se zadržao poneki stari običaj:
"Uvek koristim prirodne boje. Skuva se kopriva pa se onda jaja farbaju u zeleno, skuva se jedna bilja, ona se zove kukurek, od njega jaja dobiju maslinastu boju, farbam jaja i u lukovini. Deca su ranije kupovala sličice pa su lepila na svako jaje. Ujutru kada ustanemo prvo se poslužimo sa jajima. Uzme se jedna tacnu stavi se malo soli i vrlo malo pepela, pa onda se tucamo sa jajima, i svako jede svoje jaje. Najpre ga umoči u so, pa onda u pepeo, pepeo je isključivo od drva. Ne znam zašto pepeo, to je neka simbolika, ja sam taj običaj nasledila od mojih roditelja. I uvek na Uskrs tako jedemo prvo jaje. Kod nas je takođe običaj da na Uskrs, sva tri dana kad nam neko dođe u kuću, poklanjamo mu ofarbano jaje, ili ako mi negde idemo ponesemo jaje. Najviše se se poklanja deci, deca se uvek obraduju šaranim uskršnjim jajima“, priča Divna Filipović.
"Na Veliki petak kao i svuda farbarm jaja, onda se ta jaja šaraju, to se posebno radi sa lisčicama koje su različitih oblika i veličina, a berem ih po livadi. To su zapravo listovi različitih biljaka. Ja umutim jedno belance, njime zalepim listiće, vežem jaje i tako ga stavljam u lukovinu i kuvam. Kada se ofarba, listić se skida i tamo gde je on bio ostaje bela boja, odnosno šara. Dok sam ja bila dete nije bilo toliko jaja da se farbaju, farbalo se mnogo manji broj jaja, ona se podele svima. Tada nije bilo uskršnjeg raspusta, pa smo mi dan posle Uskrsa, ponedeljkom jaja nosili u školu, tucali se i takmičili se čije je jaje tvrđe. Bila je to velika radost, posebno za one đake koji donesu najtvrđa jaja. Oni su dva dana pobednici“, kaže Cana Grujičić.