Vlasti u Srbiji najavile su da će hitno doneti novi zakon o oružju i municiji nakon tragedije u Velikoj Ivanči u kojoj je ubijeno 13 ljudi. Kontrola mentalnog zdravlja naoružanih građana, u zemlji u kojoj svaki deseti stanovnik legalno poseduje oružje, sada praktično ne postoji.
Miljko Simović, glavni savetnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, izjavio je za RSE da će posle masovnog ubistva kod Mladenovca, koje je počinio šezdesetogodišnji muškarac pištoljem CZ 88 koji je legalno posedovao više od trideset godina, uskoro biti predložene izmene zakona kojima se uvodi oštrija kontrola vlasnika oružja i izdavanja dozvola.
“Prilikom podnošenja zahteva kandidat će morati da podnese i lekarsko uverenje da je psihofizički zdrav i da može da rukuje oružjem. Daćemo i predlog za periodično vršenje pregleda, koji bi se sprovodili na tri do pet godina, da vlasnici dozvola za oružje imaju obavezu da nam u tim rokovima donose zdravstvena uverenja da su i dalje psihički i fizički sposobni”, naveo je Simović.
U Srbiji, po zvaničnim policijskim podacima, 800.000 građana legalno poseduje 1.140.000 komada oružja, uglavnom lovačke puške i pištolje, dok se u agencijama za fizičko i tehničko obezbedjenje nalazi još 50.000 dugih i kratkih cevi. Prema sadašnjem zakonu, za koji vlasti tvrde da je restriktivan, dozvolu za držanje oružja mogu da imaju neosuđivani gradjani koji prođu bezbednosne provere.
Zorica Subotić, predsednica Nacionalne asocijacije za oružje, koja okuplja lovce, sportiste u streljaštvu i ljubitelje oružja, kaže za RSE da je neophodno da se unaprede zastareli propisi.
“Po sadašnjem zakonu, policijsko službeno lice procenjuje da li ste adekvatni za dobijanje dozvole ili ne. Kada sam ja dobila dozvolu za oružje bilo je tako što se službeno lice raspita po komšiluku kakva sam osoba, da li sam nasilna ili neuobičajenog ponašanja, onda dođe i na jedan razgovor sa mnom i to je to... Mislim da je takav način neadekvatan jer su ta službena lica pravnici ili iz neke slične struke, a procenu o nečijim psihofizičkim sposobnostima apsolutno treba da uradi psihijatar ili psiholog”, smatra Subotić.
U policiji tvrde da se u poslednjih pet godina bar za 15 odsto godišnje smanjuje broj zahteva za držanje oružja. U 2007. bilo ih je 25.000, dok ih je u 2012. podnelo 14.000 građana uz obrazloženje da oružje žele zbog lične i imovinske sigurnosti. Procedura za izdavanje dozvole traje do 60 dana.
Psihoanalitičar Aleksandar Vučo kaže da zakonska obaveza koja bi propisivala povremene lekarske preglede ne može imati efekta u otkrivanju nepodobnih za posedovanje oružja.
“To rešenje sa periodičnim kontrolama i psihijatrima odmah može da se baci kroz prozor. Jer svako ko bude dolazio na takve preglede ako bude želeo moći će da ih izvrda. Šta mislite kako bi to izgledalo, neko dolazi kod psihijatra jednom u tri godine i kao navodno će se tu otkriti neki problem. Pa to ne može tako da se otkrije. Najbolji način da se spreče problemi je onako kako se radi u Engleskoj. A to je da građani ne smeju da imaju pištolj, ali smeju da imaju pušku dvocevku. Tamo je zabranjeno imati oružje koje je vojnog tipa već je dozvoljeno samo lovačko oružje”, navodi Vučo.
Oštrija kontrola, edukacija i podizanje svesti
Najveći broj podnetih i odobrenih zahteva za registraciju i držanje oružja bio je ratnih devedesetih godina, kada su pištolji i puške mogli jeftino da se kupe, ali se kontrolom vlasnika naknadno niko nije bavio iako je u kasnijim godinama stigao i problem posttraumatskih ratnih posledica u svetu poznatih kao “vijetnamski sindrom”.
Zorica Subotić, koja od 1981. legalno ima pištolj, smatra da bi kontrola trebalo da bude oštra ali ne razmišlja da se odrekne oružja.
“Ja imam “zbrojovku” kalibra 6.35 milimetara. Radila sam u Vojno-tehničkom inistitutu, bavila sam se razvojem naoružanja, pa sam tražila dozvolu zbog bezbednosti dokumenata koje sam često nosila sa sobom. A pištoj imam i dalje, po nekoj inerciji. Danas mi služi da povremeno odem u streljanu, ali ne vezujem taj neki osećaj sigurnosti i bezbednosti sa tim što posedujem oružje.”
Miljko Simović, iz MUP-a, ipak veruje da će se sve manje ljudi odlučivati da ima oružje.
“Očekujem da građani imaju malo više poverenja u policiju. Da se ne brane sami nego da zovu policiju kada imaju neki problem. Mi imamo obavezu da izađemo na svaku prijavu ugrožavanja bezbednosti ili javnog reda i mira. Građani mogu da budu uvereni da smo im uvek na usluzi kako bi ih zaštitili. Izlazimo na lice mesta kada neko pozove i kaže da njegov komšija glasno pušta muziku a kamoli kada je neko uznemiren nekim sukobom ili, daleko bilo, upotrebom oružja”, ističe Simović.
Oko 1.500 ljudi u Srbiji ima dozvolu za nošenje oružja, a među njima su oni za koje je policija procenila da im je značajno ugrožena bezbednost, kao što su neke sudije u najtežim slučajevima ili zaštićeni svedoci.
Poseban problem su pištolji i puške u ilegalnom posedu jer se njima učini 98 odsto krivičnih dela uz upotrebu oružja.
Ivan Zveržhanovski, iz Centra za kontrolu streljačkog i lakog naoružanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (SEESAC), zaključuje da je neophodna promena zakona uz široku kampanju za dobrovoljnu predaju oružja.
“Potrebna je edukacija i podizanje svesti o opasnostima od ilegalnog oružja, kao i davanje mogućnosti građanima da ga vrate bez krivičnih posledica. Samim tim bi se krenulo u proces predaje oružja i njegovog dovođenja pod režim kontrole.”
Za proteklih deset godina u Srbiji je uništeno 107.000 komada zaplenjenog i predatog oružja. U ovoj količini bilo je najviše pištolja, pušaka, lovačkog i torfejnog naoružanja, automatskih pušaka, ali i ručnih minobacača tipa “zolja”. To oružje rastavljeno je u specijalnim mašinama i pretvoreno u staro gvožđe za reciklažu.
Miljko Simović, glavni savetnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, izjavio je za RSE da će posle masovnog ubistva kod Mladenovca, koje je počinio šezdesetogodišnji muškarac pištoljem CZ 88 koji je legalno posedovao više od trideset godina, uskoro biti predložene izmene zakona kojima se uvodi oštrija kontrola vlasnika oružja i izdavanja dozvola.
“Prilikom podnošenja zahteva kandidat će morati da podnese i lekarsko uverenje da je psihofizički zdrav i da može da rukuje oružjem. Daćemo i predlog za periodično vršenje pregleda, koji bi se sprovodili na tri do pet godina, da vlasnici dozvola za oružje imaju obavezu da nam u tim rokovima donose zdravstvena uverenja da su i dalje psihički i fizički sposobni”, naveo je Simović.
U Srbiji, po zvaničnim policijskim podacima, 800.000 građana legalno poseduje 1.140.000 komada oružja, uglavnom lovačke puške i pištolje, dok se u agencijama za fizičko i tehničko obezbedjenje nalazi još 50.000 dugih i kratkih cevi. Prema sadašnjem zakonu, za koji vlasti tvrde da je restriktivan, dozvolu za držanje oružja mogu da imaju neosuđivani gradjani koji prođu bezbednosne provere.
Zorica Subotić, predsednica Nacionalne asocijacije za oružje, koja okuplja lovce, sportiste u streljaštvu i ljubitelje oružja, kaže za RSE da je neophodno da se unaprede zastareli propisi.
“Po sadašnjem zakonu, policijsko službeno lice procenjuje da li ste adekvatni za dobijanje dozvole ili ne. Kada sam ja dobila dozvolu za oružje bilo je tako što se službeno lice raspita po komšiluku kakva sam osoba, da li sam nasilna ili neuobičajenog ponašanja, onda dođe i na jedan razgovor sa mnom i to je to... Mislim da je takav način neadekvatan jer su ta službena lica pravnici ili iz neke slične struke, a procenu o nečijim psihofizičkim sposobnostima apsolutno treba da uradi psihijatar ili psiholog”, smatra Subotić.
U policiji tvrde da se u poslednjih pet godina bar za 15 odsto godišnje smanjuje broj zahteva za držanje oružja. U 2007. bilo ih je 25.000, dok ih je u 2012. podnelo 14.000 građana uz obrazloženje da oružje žele zbog lične i imovinske sigurnosti. Procedura za izdavanje dozvole traje do 60 dana.
Psihoanalitičar Aleksandar Vučo kaže da zakonska obaveza koja bi propisivala povremene lekarske preglede ne može imati efekta u otkrivanju nepodobnih za posedovanje oružja.
“To rešenje sa periodičnim kontrolama i psihijatrima odmah može da se baci kroz prozor. Jer svako ko bude dolazio na takve preglede ako bude želeo moći će da ih izvrda. Šta mislite kako bi to izgledalo, neko dolazi kod psihijatra jednom u tri godine i kao navodno će se tu otkriti neki problem. Pa to ne može tako da se otkrije. Najbolji način da se spreče problemi je onako kako se radi u Engleskoj. A to je da građani ne smeju da imaju pištolj, ali smeju da imaju pušku dvocevku. Tamo je zabranjeno imati oružje koje je vojnog tipa već je dozvoljeno samo lovačko oružje”, navodi Vučo.
Oštrija kontrola, edukacija i podizanje svesti
Najveći broj podnetih i odobrenih zahteva za registraciju i držanje oružja bio je ratnih devedesetih godina, kada su pištolji i puške mogli jeftino da se kupe, ali se kontrolom vlasnika naknadno niko nije bavio iako je u kasnijim godinama stigao i problem posttraumatskih ratnih posledica u svetu poznatih kao “vijetnamski sindrom”.
Policija na istražuje mesto zločina u Velikoj Ivanči
Zorica Subotić, koja od 1981. legalno ima pištolj, smatra da bi kontrola trebalo da bude oštra ali ne razmišlja da se odrekne oružja.
“Ja imam “zbrojovku” kalibra 6.35 milimetara. Radila sam u Vojno-tehničkom inistitutu, bavila sam se razvojem naoružanja, pa sam tražila dozvolu zbog bezbednosti dokumenata koje sam često nosila sa sobom. A pištoj imam i dalje, po nekoj inerciji. Danas mi služi da povremeno odem u streljanu, ali ne vezujem taj neki osećaj sigurnosti i bezbednosti sa tim što posedujem oružje.”
Miljko Simović, iz MUP-a, ipak veruje da će se sve manje ljudi odlučivati da ima oružje.
“Očekujem da građani imaju malo više poverenja u policiju. Da se ne brane sami nego da zovu policiju kada imaju neki problem. Mi imamo obavezu da izađemo na svaku prijavu ugrožavanja bezbednosti ili javnog reda i mira. Građani mogu da budu uvereni da smo im uvek na usluzi kako bi ih zaštitili. Izlazimo na lice mesta kada neko pozove i kaže da njegov komšija glasno pušta muziku a kamoli kada je neko uznemiren nekim sukobom ili, daleko bilo, upotrebom oružja”, ističe Simović.
Oko 1.500 ljudi u Srbiji ima dozvolu za nošenje oružja, a među njima su oni za koje je policija procenila da im je značajno ugrožena bezbednost, kao što su neke sudije u najtežim slučajevima ili zaštićeni svedoci.
Poseban problem su pištolji i puške u ilegalnom posedu jer se njima učini 98 odsto krivičnih dela uz upotrebu oružja.
Ivan Zveržhanovski, iz Centra za kontrolu streljačkog i lakog naoružanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (SEESAC), zaključuje da je neophodna promena zakona uz široku kampanju za dobrovoljnu predaju oružja.
“Potrebna je edukacija i podizanje svesti o opasnostima od ilegalnog oružja, kao i davanje mogućnosti građanima da ga vrate bez krivičnih posledica. Samim tim bi se krenulo u proces predaje oružja i njegovog dovođenja pod režim kontrole.”
Za proteklih deset godina u Srbiji je uništeno 107.000 komada zaplenjenog i predatog oružja. U ovoj količini bilo je najviše pištolja, pušaka, lovačkog i torfejnog naoružanja, automatskih pušaka, ali i ručnih minobacača tipa “zolja”. To oružje rastavljeno je u specijalnim mašinama i pretvoreno u staro gvožđe za reciklažu.