Suđenje Mišiću: Od kriminalca do uličnog heroja

Palata pravde u Beogradu, Foto: Vesna Anđić

Ponovljeno suđenje navijaču "Crvene zvezde" Urošu Mišiću, optuženom za pokušaj ubistva žandarma Nebojše Trajkovića na stadionu pre malo više od dve godine, nastavljeno je u utorak saslušanjem svedoka pred Okružnim sudom u Beogradu. Od trenutka njegovog hapšenja u Srbiji se neprekidno sprovodi kampanja „Pravda za Uroša“, kojom navijači i ekstremno desničarske organizacije pokušavaju da Mišića predstave kao nedužnu žrtvu režima.

Pred Višim sudom u Beogradu iskazom oštećenog žandarma Nebojše Trajkovića zbog promene člana sudskog veća započelo je ponovljeno suđenje Urošu Mišiću, optuženom za pokušaj ubistva Trajkovića, na fudbalskoj utakmici Crvena zvezda - Hajduk, 2. decembra 2007. godine. Prvu presudu kojom je Mišić bio osuđen na 10 godina zatvora Vrhovni sud Srbije je ukinuo i naložio ponovno suđenje.

Posle izricanja te presude usledile su burne reakcije javnosti, fudbalera i navijača "Crvene zvezde", koji su na utakmicama nosili transparente i majice sa natpisom „Pravda za Uroša". Ulice u Beogradu bile su preplavljne grafitima sa istim porukama, a na socijalnoj mreža Facebook više od 30.000 ljudi postalo je član, stranice „Pravda za Uroša“. Čak su i neki pevači i javne ličnosti govorile u prilog oslobađanja Mišića iz zatvora.


Odbrana najavljuje tužbe


Nakon suđenja, njegov advokat, Borivoje Borović kaže za RSE da je odbrana već osporila da se radi o teškoj telesnoj psihičkoj povredi i najavio tužbe za sve one koji su komenatrisali sudske postupke, a među prvima protiv oštećenog Nebojše Trajkovića:

„Pošto je odbrana već ranije osporila da se radi o teškoj telesnoj psihičkoj povredi, jer to u sudskoj praksi ne postoji, onda očekujemo da nakon saslušanja dodatnih svedoka koji su doktori, sud odredi dopunsko veštačenje od strane druge komisije veštaka o težini ove povrede i tada će biti završen glavni pretres.“
Imajuću u vidu da se radi o mladiću koji već ima kriminalni dosije u policiji, postavlja se pitanje: kako je moguće da se od običnog kriminalca stigne do neke vrste lokalnog ili uličnog heroja?


Advokat oštećenog policajca Mladen Magdalenić rekao je za RSE da Trajković samo želi pravdu i da se postupak što pre završi jer je to u interesu i jedne i druge strane. Na pitanje našeg radija kako komentariše to da odbrana tvrdi da su medicinski nalazi Trajkovića, lažni i da mnogi od tih nalaza ne postoje, Magdalenić kaže:

„Postoje snimci, nalazi veštaka, mnogo ljudi je saslušano i mislim da su to ne sporne stvari, a imate i video snimak, šta ćete više od toga? Tu ste mogli da vidite u kakvoj je on bio situaciji, a postoje i fotografije koje svedoče o njegovim povredama. On je govorio istinu i tu za nas nema nikakve dileme. Imajuću u vidu da se radi o mladiću koji već ima kriminalni dosije u policiji, postavlja se pitanje: kako je moguće da se od običnog kriminalca stigne do neke vrste lokalnog ili uličnog heroja?"


Više puta viđen model


Psiholog i bivši direktor za sociološka i kriminaloška istraživanja Dobrivoje Radovanović, kaže za RSE da taj prelazak iz kriminalca u heroja ne treba da čudi, jer je to model koji je u Srbiji već više puta viđen:

“To je dosta jednostavno objasniti. Podzemlje ili kriminal ima svoje heroje i oni u toj subkulturi imaju velikog
Ukoliko bi te grupe pustile da sve ovo prođe bez odjeka onda bi i kohezija unutra tih grupa popustila. Zato je svim tim grupama, a posebno njihovim vođama, jako važno da stvore taj utisak da je Uroš Mišić nekakav heroj ili da je čitava javnost iza njega
uticaja na okolinu i druge članove grupe. Njih svi slušaju i oni se poštuju. Ali, ovde se ne radi ni o kakvom vođi, već je to običan mladić iz mase koja ga je i povukla na takav zločin. Pripadnici tih skupina veruju da je on žrtva režima i zbog toga se smatra nekom vrstom heroja i navijača.”


Sa druge strane, socilog Vladimir Vuletić kaže za RSE, da Mišić jeste heroj, ali samo za jednu malu supkulturnu grupu koja govoreći u njegovo ime, zapravo, štiti sopstvene, često, kriminalne interese:

“Ukoliko bi te grupe pustile da sve ovo prođe bez odjeka onda bi i kohezija unutra tih grupa popustila. Zato je svim tim grupama, a posebno njihovim vođama, jako važno da stvore taj utisak da je Uroš Mišić nekakav heroj ili da je čitava javnost iza njega, a zapravo, reč je o tome da samo mali broj pripadnika tih grupa stvara tu atmosferu pisanja grafita po beogradskim ulicama. Jer, ukoliko bi se desilo da Mišić bude osuđen, ja verujem da će mnogi koji pripadaju tim grupama početi da razmišljaju na drugačiji način.”


Dobrivoje Radovanović ističe da ako država ne uspe da se obračuna sa šovinističkim i ekstremno desnim grupama, onda društvu preti opasnost da kriminal ponovo postane dominantan:

“Ako država stane sa tom akcijom zabrane profašističkih organizacija i recimo uspori procese suđenja navijačima onda je ona napravila užasno veliku grešku.”