Uroš Mišić na slobodi! Navijač Crvene zvezde koji je osuđen zbog pokušaja ubistva policijaca Nebojše Trajkovića na fudbalskoj utakmici Crvena zvezda – Hajduk, septembra 2007. godine, izašao je iz zatvora u Zabeli, gde je pre izvesnog vremena prebačen iz valjevskog zatvora, potvrdila je portparolka Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Zorana Vučičević.
„Uroš Mišić je nagrađen. On je pobednik. A ja ću do kraja života ostati invalid“, rekao nam je bivši žandarm Nebojša Trajković koga smo pozvali nakon što je potvrđena odluka o oslobađanju. U optužnici na osnovu koje je doneta prvobitna presuda navedeno je da je Trajković bio napadnut upaljenom signalnom bakljom koja gori temperaturom od 1.000 stepeni, o čemu postoji i video snimak.
„Kako da oslobodite čoveka koji vas ubija, bode, koji vas pali? Hteli su da me upale, da izgorim kao sveća. I kako ja sada da se pomirim sa njegovim oslobađanjem. Kakva je to država? Da pustiš onoga koji je nekoga svesno zapalio, uništio mu život, i njemu i njegovoj porodici. Pored mene pati cela moja porodica. Ja na tom stadionu nisam bio radi sebe, nego radi interesa države. Država sada trči da pomogne istoj toj Crvenoj zvezdi a nikada se nije pitala, gde je Nebojša, kako mu je. Kako taj čovek živi? Nemam više ništa da kažem“, kazao nam je Trajković.
Mišić je na prvom suđenju u septembru 2008. bio osuđen na 10 godina zatvora zbog pokušaja ubistva, a kazna mu je kasnije prepolovljena. Vrhovni kasacioni sud je u martu ove godine potvrdio pravosnažnu presudu kojom je Mišić osuđen na pet i po godina. Uprkos tome, dan posle izricanja prvostepene presude, fudbaleri Crvene zvezde pokazali su svoj stav prema sudskoj odluci tako što su pred početak jedne utakmice izašli na teren u belim majicama sa natpisom „Pravda za Uroša“. Istovremeno na tribinama stadiona navijači su razapeli transparent sa istom porukom. Slučaj Uroša Mišića tako je postao simbol navijača, a parole sa porukama tima „Sloboda za Uroša“ ili „Pravda za Uroša“ masovno su ispisivane po gradovima u Srbiji.
„To samo pokazuje da su navijačke grupe jako homogene, te da poseduju jedan monolitni identitet“, prokomentarisala je autorka knjige „Huliganizam“ Marija Đorić. Ona podvlači da huligani pokazuju visok stepen solidarnosti kada je reč o nasilju, zbog čega bi državni organi morali time da se bave. Đorićeva upozorava da ne treba zaboraviti da je Srbija postkonfliktno društvo, te zaključuje:
„Odluka o oslobađanju Uroša Mišića je svakako legalna, jer korenspondira sa Zakonom o amnestiji. Ali ostaje pitanje njenog legitimiteta. Ovim se upućuje jasna poruka navijačkim grupama, a posebno se to odnosi na najekstremnije navijače – huligane. Zapravo, ideja o drakonskim kaznama koje bi trebalo da suzbije huligansko nasilje, što je veliki problem ne samo u Srbiji, ovim se dovodi u pitanje. Smanjivanjem kazni vi na neki način upućujete poruku navijačima da postoji mogućnost da im se orposti određeni nasilni incident. I ovde ću podsetiti na Margaret Tačer koja je koja je od jedne divljačke i huliganske publike, nakon Hejsela, napravila maltene jednu pozorišnu publiku na stadionima Velike Britanije. Sve samo zahvaljujući drakonskim kaznama“.
„Uroš Mišić je nagrađen. On je pobednik. A ja ću do kraja života ostati invalid“, rekao nam je bivši žandarm Nebojša Trajković koga smo pozvali nakon što je potvrđena odluka o oslobađanju. U optužnici na osnovu koje je doneta prvobitna presuda navedeno je da je Trajković bio napadnut upaljenom signalnom bakljom koja gori temperaturom od 1.000 stepeni, o čemu postoji i video snimak.
Mišić je na prvom suđenju u septembru 2008. bio osuđen na 10 godina zatvora zbog pokušaja ubistva, a kazna mu je kasnije prepolovljena. Vrhovni kasacioni sud je u martu ove godine potvrdio pravosnažnu presudu kojom je Mišić osuđen na pet i po godina. Uprkos tome, dan posle izricanja prvostepene presude, fudbaleri Crvene zvezde pokazali su svoj stav prema sudskoj odluci tako što su pred početak jedne utakmice izašli na teren u belim majicama sa natpisom „Pravda za Uroša“. Istovremeno na tribinama stadiona navijači su razapeli transparent sa istom porukom. Slučaj Uroša Mišića tako je postao simbol navijača, a parole sa porukama tima „Sloboda za Uroša“ ili „Pravda za Uroša“ masovno su ispisivane po gradovima u Srbiji.
„To samo pokazuje da su navijačke grupe jako homogene, te da poseduju jedan monolitni identitet“, prokomentarisala je autorka knjige „Huliganizam“ Marija Đorić. Ona podvlači da huligani pokazuju visok stepen solidarnosti kada je reč o nasilju, zbog čega bi državni organi morali time da se bave. Đorićeva upozorava da ne treba zaboraviti da je Srbija postkonfliktno društvo, te zaključuje:
„Odluka o oslobađanju Uroša Mišića je svakako legalna, jer korenspondira sa Zakonom o amnestiji. Ali ostaje pitanje njenog legitimiteta. Ovim se upućuje jasna poruka navijačkim grupama, a posebno se to odnosi na najekstremnije navijače – huligane. Zapravo, ideja o drakonskim kaznama koje bi trebalo da suzbije huligansko nasilje, što je veliki problem ne samo u Srbiji, ovim se dovodi u pitanje. Smanjivanjem kazni vi na neki način upućujete poruku navijačima da postoji mogućnost da im se orposti određeni nasilni incident. I ovde ću podsetiti na Margaret Tačer koja je koja je od jedne divljačke i huliganske publike, nakon Hejsela, napravila maltene jednu pozorišnu publiku na stadionima Velike Britanije. Sve samo zahvaljujući drakonskim kaznama“.