Izložba o (ne)vidljivom uticaju klimatskih promena na život u Srbiji
"Milorad Luković iz sela Božetići na Zlataru izdržava se isključivo od proizvodnje mleka, i čuvenog zlatarskog sira, proizvoda iz Srbije sa zaštićenim geografskim poreklom. Sušno leto ostavilo je njega i njegove komšije u oko 550 domaćinstava iz okolnih sela, bez hrane i vode za 6 hiljada grla muznih krava", navode iz UNDP-a.
"Prema rečima Aleksandra Rodića, naučnika iz Instituta Mihajlo Pupin, veliku većinu poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, čak 95% čine gazdinstva poput ova dva belegiška koja imaju do 10 hektara obradive zemlje. On kaže i da se od 430.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava samo 2-3% se trenutno navodnjava", navode organizatori izložbe.
"Najveći uzrok klimatskih promena su ljudske aktivnosti, a najpre korišćenje fosilnih goriva čijim sagorevanjem se emituju gasovi sa efektom staklene bašte (GHG)", navode iz UNDP-a.
"Milorad se ne seća da se nekada ranije desilo da livade, na kojima krave inače pasu od maja do prvog snega, ostanu potpuno suve. Da bi prehranio svojih 15 krava morao je da dokupi 7.500 kilograma sena, koje je stiglo iz 320 kilometara udaljene Sremske Mitrovice", objašnjavaju organizatori izložbe.
"Pojačani efekat staklene bašte i prekomerno zagrevanje planete, čine da kulture koje poljoprivrednici u Srbiji uzgajaju daju manje plodova i da izvori, koji u jednom periodu godine imaju dovoljno veliki protok da voda stigne do sela na većim nadmorskim visinama - tokom leta presuše", navode iz UNDP-a.
"Da bismo dugoročno obezbedili uslove za život za ljude na celoj planeti, pa i u Srbiji, potrebno je da prestanemo sa dogrevanjem staklene bašte, odnosno da smanjimo emisije GHG, napuštanjem fosilnih goriva i prelaskom na obnovljive izvore energije, poput sunca i vetra", navodi UNDP.
"Kako su negativne posledice klimatskih promena, iako ih možda još uvek svi ne „vidimo“, već tu, moramo da im se prilagodimo da bismo opstali. Mnoga pametna rešenja za to već postoje. Samo ih treba primeniti", objašnjavaju organizatori izložbe.
"Leto 2021. godine bilo je peto najtoplije u Srbiji u poslednjih 70 godina, sa natprosečnim brojem dana u kojima je temperatura prešla 30 stepeni. U pojedinim delovima zemlje leto je bilo je ekstremno toplo i ekstremno sušno", navodi se u materijalima UNDP-a.
"Da bismo dugoročno obezbedili uslove za život za ljude na celoj planeti, pa i u Srbiji, potrebno je da prestanemo sa dogrevanjem staklene bašte, odnosno da smanjimo emisije GHG, napuštanjem fosilnih goriva i prelaskom na obnovljive izvore energije, poput sunca i vetra", objašnjavaju orgnizatori izložbe.
"Leto 2021. godine bilo je peto najtoplije u Srbiji u poslednjih 70 godina, sa natprosečnim brojem dana u kojima je temperatura prešla 30 stepeni. U pojedinim delovima zemlje leto je bilo je ekstremno toplo i ekstremno sušno. Na području Zlatibora, na primer, bilo je četvrto najsušnije od 1950. godine i donelo je ovom kraju Srbije šestodnevni toplotni talas u drugoj nedelji avgusta", navode organizatori izbložbe.
"U isto vreme, severnije, u plodnoj vojvođanskoj ravnici, sremskom selu Belegišu na obali Dunava kod Stare Pazove, Milan Jovanović i njegov brat Miloš obrađuju zemlju koju su nasledili od oca. Na tri hektara njive zasadili su kukuruz čijim zrnom hrane svinje i kokoške koje gaje u neposrednoj blizini", navodi se u materijalima UNDP-a.