Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je aklamacijom - bez glasanja, predlog rezolucije o Kosovu koju je podnela Srbija uz podršku Evropske unije.
Rezolucijom, koja je usvojena u četvrtak kasno uveče, Generalna skupština UN pozdravlja spremnost EU da olakša proces "dijaloga između strana" i konstatuje da bi proces dijaloga sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu.
Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi, navodi se u rezoluciji kojom se "prima na znanje" ocena Međunarodnog suda pravde da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom od 22. jula.
Sednica Generalne skupštine UN kasnila je dva i po sata jer je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić zatražio objašnjenje za prisustvo delegacije Kosova u sali, na šta mu je predsedavajući Ali Abdusalam Traki odgovorio da su predstavnici vlasti u Prištini gosti više delegacija.
Jeremić je potom predstavio predlog rezolucije koju je podnela Srbija uz podršku svih 27 članica EU i pozvao Generalnu skupštinu UN da je usvoji aklamacijom.
Takav kompromis pozdravili su i evropski zvaničnici i sama kosovska Vlada.
Šef srpske diplomatije je izrazio nadu da će posle usvajanja rezolucije biti stvorena atmosfera u kojoj će biti omogućeno postizanje rešenja kroz dijalog Albanaca i Srba. On je ponovio da Srbija neće i ne priznaje nezavisnost Kosova.
"Ja se nadam da ćemo uskoro imati proces dijaloga koji će na kraju voditi održivim rešenjima za kosovski problem. Naravno, sva legitimna održiva rešenja moraju biti potvrđena u Savetu bezbednosti," rekao je Jeremić.
Britanski ambasador u UN, Mark Lajal Grant, rekao je nakon sednice da će rešavanje kosovskog problema ubrzati put Srbije u EU.
"To je ono čemu se nadaju i šta očekuju sve članice Evropske unije i zbog toga se pva rezolucija fokusira na pozitivnu ponudu tog praktičnog dijaloga između Prištine i Beograda," Lajal Grant.
Korak napred u procesu rešavanja svih pitanja
Posle usvajanja rezolucije u Njujorku, prvo pitanje koje se postavlja jeste koliko taj dokument može da približi polarizovane stavove Beograda i Pristine, i da li su pregovori o tehničkim pitanjima sada izvesniji.
Ekspert za međunarodna pitanja Vatroslav Vekarić za program RSE kaže da usvajanje rezolucije konsenzusom u generalnoj skupštini, svakako “predstavlja jedan korak napred u tom procesu usaglašavanja i rešavanja svih pitanja u vezi sa Kosovom”.
“Naime, sigurno je da je sada ono što je do juče izgledalo vrlo malo verovatno, mnogo verovatnije, a to je da se ipak pokrenu određeni pregovori između Beograda i Prištine, uz posredovanje Brisela, o nekim pitanjima koja su trenutno najaktuelnija - položaj nealbanskog stanovništva na Kosovu, u određenoj meri i pitanje pozicije enklava u kojima se nalaze pretežno Srbi, posebno severna enklava, Kosovska Mitrovica, pitanje manastira i tako dalje”, kaže Vekarić.
On takođe smatra i da je Srbija mogla da postigne dogovor na mnogo smireniji način.
“Nije trebalo sve da izgleda tako dramatično kao što je izgledalo. Mnogo vremena je izgubljeno, bez potrebe. Ali, sada je svakako došlo do jedne kvalitativno nove faze.”
Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju u razgovoru za program Radija Slobodna Evropa kaže da posle kompromisnog rešenja Srbija zaokružuje jedan deo procesa koji je započeo pitanjem Međunarodnom sudu pravde.
“On sada zaista otvara mogućnost dijaloga između Beograda i Prištine, uz posredovanje, odnosno uz pomoć EU i da se krene u rešavanje onih, još nerešenih, pitanja oko Kosova. Naravno, sada je na redu jedna složena procedura. Treba videti kada će ona započeti i koji su njeni okviri. Ali, u svakom slučaju, politička volja očigledno postoji na svim stranama da se u taj proces krene”, zaključuje Vejvoda.
Srbija i EU usaglasile su jedinstven tekst rezolucije i tim dogovorom Brisela i Beograda izostavljene su odrednice o secesiji i otvorenim pitanjima iz rezolucije o Kosovu o kojoj večeras raspravlja Generalna skupstina UN.
Takav kompromis pozdravili su svi - kako evropski zvaničnici tako i sama kosovska Vlada.
"Generalna skupština,
a) Svesna ciljeva i principa Ujedinjenih nacija;
b) Uzimajući u obzir njene funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija;
c) Podsećajući na njenu Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008. kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da da svoje savetodavno mišljenje u vezi sa sledećim pitanjem: ''Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?;
d) Primivši sa uvažavanjem savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo i nakon pažljivog razmatranja istog, uključujući i pitanja o kojima je dato mišljenje;
e) Prima k znanju sadržaj savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo, kao odgovor na zahev Generalne skupštine;
f) Pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi".
Rezolucijom, koja je usvojena u četvrtak kasno uveče, Generalna skupština UN pozdravlja spremnost EU da olakša proces "dijaloga između strana" i konstatuje da bi proces dijaloga sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu.
Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi, navodi se u rezoluciji kojom se "prima na znanje" ocena Međunarodnog suda pravde da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom od 22. jula.
Sednica Generalne skupštine UN kasnila je dva i po sata jer je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić zatražio objašnjenje za prisustvo delegacije Kosova u sali, na šta mu je predsedavajući Ali Abdusalam Traki odgovorio da su predstavnici vlasti u Prištini gosti više delegacija.
Jeremić je potom predstavio predlog rezolucije koju je podnela Srbija uz podršku svih 27 članica EU i pozvao Generalnu skupštinu UN da je usvoji aklamacijom.
Takav kompromis pozdravili su i evropski zvaničnici i sama kosovska Vlada.
Šef srpske diplomatije je izrazio nadu da će posle usvajanja rezolucije biti stvorena atmosfera u kojoj će biti omogućeno postizanje rešenja kroz dijalog Albanaca i Srba. On je ponovio da Srbija neće i ne priznaje nezavisnost Kosova.
"Ja se nadam da ćemo uskoro imati proces dijaloga koji će na kraju voditi održivim rešenjima za kosovski problem. Naravno, sva legitimna održiva rešenja moraju biti potvrđena u Savetu bezbednosti," rekao je Jeremić.
Britanski ambasador u UN, Mark Lajal Grant, rekao je nakon sednice da će rešavanje kosovskog problema ubrzati put Srbije u EU.
"To je ono čemu se nadaju i šta očekuju sve članice Evropske unije i zbog toga se pva rezolucija fokusira na pozitivnu ponudu tog praktičnog dijaloga između Prištine i Beograda," Lajal Grant.
Korak napred u procesu rešavanja svih pitanja
Posle usvajanja rezolucije u Njujorku, prvo pitanje koje se postavlja jeste koliko taj dokument može da približi polarizovane stavove Beograda i Pristine, i da li su pregovori o tehničkim pitanjima sada izvesniji.
Ekspert za međunarodna pitanja Vatroslav Vekarić za program RSE kaže da usvajanje rezolucije konsenzusom u generalnoj skupštini, svakako “predstavlja jedan korak napred u tom procesu usaglašavanja i rešavanja svih pitanja u vezi sa Kosovom”.
“Naime, sigurno je da je sada ono što je do juče izgledalo vrlo malo verovatno, mnogo verovatnije, a to je da se ipak pokrenu određeni pregovori između Beograda i Prištine, uz posredovanje Brisela, o nekim pitanjima koja su trenutno najaktuelnija - položaj nealbanskog stanovništva na Kosovu, u određenoj meri i pitanje pozicije enklava u kojima se nalaze pretežno Srbi, posebno severna enklava, Kosovska Mitrovica, pitanje manastira i tako dalje”, kaže Vekarić.
On takođe smatra i da je Srbija mogla da postigne dogovor na mnogo smireniji način.
“Nije trebalo sve da izgleda tako dramatično kao što je izgledalo. Mnogo vremena je izgubljeno, bez potrebe. Ali, sada je svakako došlo do jedne kvalitativno nove faze.”
Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju u razgovoru za program Radija Slobodna Evropa kaže da posle kompromisnog rešenja Srbija zaokružuje jedan deo procesa koji je započeo pitanjem Međunarodnom sudu pravde.
“On sada zaista otvara mogućnost dijaloga između Beograda i Prištine, uz posredovanje, odnosno uz pomoć EU i da se krene u rešavanje onih, još nerešenih, pitanja oko Kosova. Naravno, sada je na redu jedna složena procedura. Treba videti kada će ona započeti i koji su njeni okviri. Ali, u svakom slučaju, politička volja očigledno postoji na svim stranama da se u taj proces krene”, zaključuje Vejvoda.
Srbija i EU usaglasile su jedinstven tekst rezolucije i tim dogovorom Brisela i Beograda izostavljene su odrednice o secesiji i otvorenim pitanjima iz rezolucije o Kosovu o kojoj večeras raspravlja Generalna skupstina UN.
Takav kompromis pozdravili su svi - kako evropski zvaničnici tako i sama kosovska Vlada.
Revidirani tekst Rezolucije o Kosovu
Redefinisani Predlog rezolucije o Kosovu koji je Srbija usaglasila sa Evropskom unijom (EU)"Generalna skupština,
a) Svesna ciljeva i principa Ujedinjenih nacija;
b) Uzimajući u obzir njene funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija;
c) Podsećajući na njenu Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008. kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da da svoje savetodavno mišljenje u vezi sa sledećim pitanjem: ''Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?;
d) Primivši sa uvažavanjem savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo i nakon pažljivog razmatranja istog, uključujući i pitanja o kojima je dato mišljenje;
e) Prima k znanju sadržaj savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo, kao odgovor na zahev Generalne skupštine;
f) Pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi".