Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je da rat u Ukrajini ostavlja teške posledice na zemlje u razvoju, navodeći da bi kriza mogla da dovede petinu čovečanstva do siromaštva, nemaštine i gladi, u razmerama koje nisu viđene decenijama.
U autorskom tekstu povodom prvog izveštaja Globalne grupe za odgovor na krizu o globalnim implikacijama rata u Ukrajini na hranu, energiju i finansije, Gutereš je naveo da je ruska invazija dovela do "humanitarne katastrofe zastrašujućih razmera" i da taj rat "sve više postaje pitanje života i smrti za ugrožene ljude širom sveta".
"Svedoci smo tragedije koja se odvija u Ukrajini: gradovi bivaju sravnjeni sa zemljom, ljudi pate i stradaju u svojim domovima i na ulicama, a u toku je i najbrže rastuća kriza raseljavanja u Evropi od Drugog svetskog rata. Van granica Ukrajine, daleko od pažnje medija, ovaj rat je pokrenuo i tihi napad na svet u razvoju", naveo je Gutereš.
On je ukazao da Ukrajina i Rusija proizvode 30 odsto pšenice i ječma, petinu kukuruza i više od polovine suncokretovog ulja u svetu.
"Žitarice koje proizvode ove dve zemlje hrane najsiromašnije i najugroženije, s obzirom da je reč o trećini pšenice koju uvozi 45 afričkih i najnerazvijenijih zemalja", naveo je.
Dodao je da je Rusija istovremeno najveći svetski izvoznik prirodnog gasa i drugi najveći izvoznik nafte.
"Ovaj rat poljoprivrednike sprečava da obrađuju useve, dovodi do zatvaranja luka i obustavljanja izvoza žitarica, čime se narušavaju lanci snabdevanja i dolazi do vrtoglavog rasta cena. Mnoge zemlje u razvoju još pokušavaju da se oporave od posledica pandemije korona virusa, istovremeno opterećene nikad većim dugom i rastućom inflacijom", naveo je Gutereš.
Pročitajte i ovo: Može li rat u Ukrajini da izazove globalnu krizu sa hranom?Ukazao je da su cene pšenice i kukuruza porasle 30 odsto od početka godine, da je cena sirove nafte Brent porasla više od 60 odsto u 2021. godini, i da su cene prirodnog gasa i đubriva duplo veće nego pre godinu dana.
"Svetski program za hranu upozorava da se suočava s nemogućim izborom uzimanja od gladnih kako bi se nahranili oni koji žive u uslovima potpune oskudice hrane. Svetskom programu za hranu neophodno je osam milijardi dolara kako bi podržao svoje operacije u Jemenu, Čadu i Nigeru", naveo je.
Gutereš je kazao da neke od zemalja već klize iz stanja ugroženosti ka krizi i ozbiljnim socijalnim nemirima.
"Znamo da koreni mnogih sukoba leže upravo u siromaštvu, nejednakosti, nerazvijenosti i osećaju beznadežnosti. Iako veći deo sveta izražava sve veću solidarnost s narodom Ukrajine, nisu vidljivi znaci podrške za 1,7 milijardi drugih potencijalnih žrtava ovog rata. Imamo jasnu moralnu dužnost da podržimo i njih, i to svuda", dodao je.
Cilj Grupe za odgovor na globalnu krizu hrane, energije i finansija, koju je Gutereš formirao prošlog meseca, jeste da u koordinaciji s vladama, međunarodnim finansijskim institucijama i drugim ključnim partnerima iznađe rešenja za te uzajamno povezane krize, naveo je.
Gutereš je pozvao sve zemlje da svoja tržišta drže otvorenim, da se odupru prekomernom gomilanju sirovina i proizvoda i neopravdanim i nepotrebnim ograničenjima izvoza, i da rezerve stave na raspolaganje zemljama u kojima postoji najveći rizik od gladi i oskudice.
Generalni sekretar UN je zaključio da "jedino trajno rešenje za rat u Ukrajini i njegov udar na najsiromašnije i najugroženije u svetu jeste mir".
"Dok UN rade na podršci nevinim žrtvama ovog rata, u Ukrajini i van nje, pozivamo globalnu zajednicu da zauzme jedinstven stav i podrži našu apel za mir. Ovaj rat se mora završiti, i to odmah", apelovao je Gutereš.