Šef istražnog tela UN-a za Siriju u poseti rekao je 22. decembra da je moguće pronaći "više nego dovoljno" dokaza da se ljudi osude za zločine u oblasti međunarodnog prava, ali da postoji hitna potreba da se oni obezbede i sačuvaju.
Vrata sirijskih zatvora širom su otvorena nakon što je pobunjenička alijansa predvođena islamistima zbacila dugogodišnjeg vladara Bašara al Asada ovog meseca.
Asad je napustio zemlju u kasnim satima 8. decembra nakon što su teroristička organizacija Hayat Tahrir al-Sham (HTS) i njeni saveznici, od kojih su neki povezani s Turskom, pregazili vladine snage u brzoj ofanzivi.
Mediji su zabeležili kako porodice dolaze u bivše zatvore, pritvorske centre i navodne masovne grobnice da pronađu bilo kakav trag nestalih rođaka.
Pročitajte i ovo: Dnevno@RSE: Užasi sirijske 'ljudske klanice' izašli na svjetlo dana"Ovde imamo mogućnost da pronađemo više nego dovoljno dokaza da osudimo one koje bi trebalo da krivično gonimo", rekao je Robert Petit, koji je na čelu Međunarodnog nepristrasnog i nezavisnog mehanizma koji su uspostavile UN 2016. za pripremu krivičnog gonjenja međunarodnih zločina u Siriji.
Petit je rekao da "svi možemo da razumemo ljudski impuls da uđemo i pokušamo da pronađemo svoje najmilije", ali da "mora da se uspostavi kontrola da bi se ograničio pristup svim ovim različitim centrima".
Organizaciji, poznatoj kao Mehanizam, nije bilo dozvoljeno da radi u Siriji pod Asadovom vladom, ali je bila u mogućnosti da dokumentuje mnoge zločine iz inostranstva.
Od Asadovog pada, Petit je mogao da poseti zemlju, ali njegovom timu i dalje treba ovlašćenje da započne rad u Siriji koje su tražili.
Rekao je da je njegov tim "dokumentovao stotine pritvorskih centara... Svaki centar bezbednosti, svaka vojna baza, svaki zatvor je imao svoje pritvorske ili masovne grobnice".
Vaš browser nepodržava HTML5
Od zatvorske torture do utočišta u Srbiji – sirijski mladić planira povratak nakon pada Asada
"Tek sada možemo da zagrebemo tu površinu i mislim da će proći mnogo vremena dok ne saznamo njenu potpunu veličinu", rekao je on za AFP.
Prema navodima posmatrača Sirijske opservatorije za ljudska prava, više od 100.000 ljudi umrlo je u sirijskim zatvorima i pritvorskim centrima od 2011.
Petit je uporedio kompleks Sajdnaju, mesto vansudskih pogubljenja, mučenja i prisilnih nestanaka u Siriji, sa zatvorom S-21 u glavnom gradu Kambodže Pnom Penu, koji je postao simbol širih zločina Crvenih Kmera i koji je sada muzej genocida u zemlji.
Petit je rekao da je njegov tim kontaktirao nove vlasti "da dobiju dozvolu da dođu ovde i započnu razgovore o okviru u kome možemo da sprovodimo svoj mandat".
"Imali smo produktivan sastanak i sada smo formalno zatražili, prema njihovim uputstvima, da možemo da se vratimo i započnemo posao. Tako da čekamo taj odgovor", rekao je on.
Iako nije kročio u Siriju, Petitov tim od 82 člana prikupio je ogromne količine dokaza o najgorim kršenjima međunarodnog prava počinjenim tokom rata.