Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava usvojio je većinom glasova rezoluciju koja osuđuje navodna kršenja ljudskih prava od strane Rusije tokom njene invazije na Ukrajinu i odobrio formiranje komisije koja će ih istražiti.
Na sastanku 4. marta, 32 člana Saveta UN-a glasala su za, a 13 je bilo uzdržano od 47 članova ovog tela. Samo su Rusija i Eritreja glasale protiv.
"Savet za ljudska prava odlučio je da hitno uspostavi nezavisnu međunarodnu istražnu komisiju kao rezultat agresije Rusije na Ukrajinu", naveo je Savet UN-a na Twitteru.
🔴 BREAKINGThe Human Rights Council has decided to urgently establish an independent international commission of inquiry as a result of #Russia%27s aggression against #Ukraine.✅ YES: 32❌ NO: 2➖ ABSTENTIONS: 13 pic.twitter.com/cJGjHtwXcR
— UN Human Rights Council 📍 #HRC49 (@UN_HRC) March 4, 2022
Uoči glasanja, ukrajinska ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi Jevgenija Filipenko izjavila je da postoje "nepobitni dokazi o grubim i sistematskim kršenjima ljudskih prava, kao i o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti od strane Rusije".
Ona je pozvala je Savet da obezbedi mandat za "dokumentovanje i verifikaciju ruskih zločina i identifikaciju odgovornih".
Rusija, koja je napad na Ukrajinu nazvala "specijalnom operacijom", negirala je da je ciljala civile u u toj zemlji.
Njen delegat Jevgenij Ustinov rekao je Savetu da će pristalice rezolucije "koristiti sva sredstva da okrive Rusiju za događaje u Ukrajini".
Tim Međunarodnog krivičnog suda u Hagu otputovao je u 3. marta u "region Ukrajine" da ispita moguće ratne zločine svih strana u sukobu, rekao je Rojtersu glavni tužilac Karim Khan.
Khan je 28. februara saopštio da istragom namerava da obuhvati sve nove navode o ratnim zločinima koji spadaju u nadležnost njegove kancelarije, "bez obzira na to koja ih je strana počinila na bilo kom delu teritorije Ukrajine".
U međuvremenu, Rusija je nastavila žestoke raketne udare na Ukrajinu, a 4. marta pogođena je zgrada u kompleksu nuklearne elektrane Zaporožje.
Iako Moskva tvrdi da su mete vojni objekti u cilju "demilitarizacije", snimci i slike iz ukrajinskih gradova prikazuju na suprotno.
Od početka invazije stradalo je više od 2.000 civila, uključujući više od 20 dece. Iz zemlje je izbeglo skoro milioni ljudi.
Pročitajte i ovo: Rusija pred Hagom i lekcije sa Balkana