Mada su tokom dogovora u Ženevi precizno dogovoreni koraci oko oslobađanja okupiranih zgrada, uklanjanja barikada i razoružavanja nelegalnih grupa, proruski separatisti na istoku Ukrajine ne pokazuju nameru da sprovedu bilo koju stavku ovog sporazuma.
Ulice gradova i dalje su preprečene betonskim blokovima i starim gumama, a ulazi u institucije blokirani vrećama peska pored kojih mirno šetkaju ljudi sa maskirnim unifromama i naoružanjem. Štaviše, jedan od samoproglašenih lidera separatista Denis Pušilin otvoreno je poručio da to što je dogovoreno njegove ljude ne obavezuje:
“Kada je reč o oslobađanju okupiranih zgrada, mi se apsolutno slažemo sa tim. Međutim, svi moraju da napuste zgrade, uključujući drugove (premijera) Jacenjuka i (predsednika) Turčinova, koji su takođe kao rezultat vojnog puča došli na vlast i okupirali zgradu u kojima se nalaze njihove kancelarije. Nakon što ih oni napuste, slažemo se da i mi to učinimo.”
No, vlasti u Kijevu ne pokazuju nameru da i dalje toleriše sve otvorenije provokacije na istoku zemlje. Šef diplomatije Andrij Deščica jasno je poručio da će se akcija nastaviti ukoliko se separatisti ne povuku iz zauzetih državnih zgrada.
“Ne znam kakve su namere Rusije. Međutim, ministar Lavrov je obećao da njegova zemlja želi smirivanje situacije, tako da ćemo za nekoliko dana videti da li je iskreno mislio. Kada je reč o titerorističkoj operaciji, ona se nastavlja i njen intenzitet će zavisiti od praktične primene ove deklaracije i da li će biti oslobođene zauzete zgrade i vraćeno oružje”.
Istovremeno ukrajinske vlasti obećale su da će biti sprovedene ustavne reforme koje će omogućiti decentralizaciju zemlje i da će ruski jezik u Ukrajini imati "specijalni status". Premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk u zajedničkom obraćaju s vršiocem dužnosti predsednika Oleksandrom Turčinovim pokazao je spremnost da se reše sva sporna pitanja:
"Ukrajinska vlada spremna je da sprovede velike ustavne reforme koje će regionima omogućiti više slobode... Mi ruskom jeziku dajemo specijalan status i garantujemo zaštitu tog jezika", naveo je Jacenjuk tvrdeći da može da sačuva ukrajinsku državu.
Prethodno je američki predsednik Barack Obama izrazio "oprezan optimizam" oko sporazuma koji su u četvrtak u Ženevi postigli šefovi diplomatija Ukrajine, Rusije, SAD i EU.
Bela kuća saopštila je da su se Obama i nemačka kancelarka Angela Merkel tokom telefonskog razgovora složili da su spremni kazniti Rusiju ukoliko kriza na istoku Ukrajine ne bude u kratkom roku zaustavljena.
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da je postignuti sporazum važan, ali da ga sada treba primjeniti.
"Mir u Ukrajini još nije dobijen i mi smo i dalje daleko od cilja. Sada imamo šansu da sprečimo cepanje Ukrajine, a da regioni udruže snage u izgradnji zajedničke ekonomske i političke budućnosti zemlje", rekao je Štajnmajer.
Nakon ženevskih pregovora koji su u trajali oko sedam sati, u zajedničkom saopštenju navedeno je da se od strana u konfliktu traži da obustave nasilje, zastrašivanje i provokacije.
Šefovi diplomatija pozvali su na razoružavanje svih nelegalno naoružanih grupa, vraćanje nezakonito zauzetih objekata pod kontrolu ukrajinskih vlasti, te oslobađanje ulica i drugih javnih mesta u ukrajinskim gradovima.
Sporazumom je predviđena amnestija za demonstrante, ali ne i za one demonstrante za koje bude utvrđeno da su počinili najteže zločine. Sporazum predviđa da se Kijev angažuje na izmenama Ustava, a da prenos više ovlaštenja centralne vlasti na regionalne uprave mora biti transparentan i odgovoran i da mora obuhvatiti široki nacionalni dijalog.
Posmatrači OSCE-a trebaju pomoći ukrajinskim vlastima i lokalnim zajednicama da se usklade sa ciljevima navedenim u sporazumu.
Rusija ne namerava da pošalje trupe u Ukrajinu, izjavio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov novinarima u Ženevi.
“Pozivamo specijalnu posmatračku misiju OEBS-a da preuzme vodeću ulogu u skladu sa svojim mandatom u pružanju pomoći Ukrajincima, vlastima u Kijevu i lokalnim čelnicima u sprovođenju mera smanjivanja tenzija u Ukrajini”, naveo je Lavrov.
Ulice gradova i dalje su preprečene betonskim blokovima i starim gumama, a ulazi u institucije blokirani vrećama peska pored kojih mirno šetkaju ljudi sa maskirnim unifromama i naoružanjem. Štaviše, jedan od samoproglašenih lidera separatista Denis Pušilin otvoreno je poručio da to što je dogovoreno njegove ljude ne obavezuje:
“Kada je reč o oslobađanju okupiranih zgrada, mi se apsolutno slažemo sa tim. Međutim, svi moraju da napuste zgrade, uključujući drugove (premijera) Jacenjuka i (predsednika) Turčinova, koji su takođe kao rezultat vojnog puča došli na vlast i okupirali zgradu u kojima se nalaze njihove kancelarije. Nakon što ih oni napuste, slažemo se da i mi to učinimo.”
No, vlasti u Kijevu ne pokazuju nameru da i dalje toleriše sve otvorenije provokacije na istoku zemlje. Šef diplomatije Andrij Deščica jasno je poručio da će se akcija nastaviti ukoliko se separatisti ne povuku iz zauzetih državnih zgrada.
“Ne znam kakve su namere Rusije. Međutim, ministar Lavrov je obećao da njegova zemlja želi smirivanje situacije, tako da ćemo za nekoliko dana videti da li je iskreno mislio. Kada je reč o titerorističkoj operaciji, ona se nastavlja i njen intenzitet će zavisiti od praktične primene ove deklaracije i da li će biti oslobođene zauzete zgrade i vraćeno oružje”.
Istovremeno ukrajinske vlasti obećale su da će biti sprovedene ustavne reforme koje će omogućiti decentralizaciju zemlje i da će ruski jezik u Ukrajini imati "specijalni status". Premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk u zajedničkom obraćaju s vršiocem dužnosti predsednika Oleksandrom Turčinovim pokazao je spremnost da se reše sva sporna pitanja:
"Ukrajinska vlada spremna je da sprovede velike ustavne reforme koje će regionima omogućiti više slobode... Mi ruskom jeziku dajemo specijalan status i garantujemo zaštitu tog jezika", naveo je Jacenjuk tvrdeći da može da sačuva ukrajinsku državu.
Prethodno je američki predsednik Barack Obama izrazio "oprezan optimizam" oko sporazuma koji su u četvrtak u Ženevi postigli šefovi diplomatija Ukrajine, Rusije, SAD i EU.
Bela kuća saopštila je da su se Obama i nemačka kancelarka Angela Merkel tokom telefonskog razgovora složili da su spremni kazniti Rusiju ukoliko kriza na istoku Ukrajine ne bude u kratkom roku zaustavljena.
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da je postignuti sporazum važan, ali da ga sada treba primjeniti.
"Mir u Ukrajini još nije dobijen i mi smo i dalje daleko od cilja. Sada imamo šansu da sprečimo cepanje Ukrajine, a da regioni udruže snage u izgradnji zajedničke ekonomske i političke budućnosti zemlje", rekao je Štajnmajer.
Nakon ženevskih pregovora koji su u trajali oko sedam sati, u zajedničkom saopštenju navedeno je da se od strana u konfliktu traži da obustave nasilje, zastrašivanje i provokacije.
Šefovi diplomatija pozvali su na razoružavanje svih nelegalno naoružanih grupa, vraćanje nezakonito zauzetih objekata pod kontrolu ukrajinskih vlasti, te oslobađanje ulica i drugih javnih mesta u ukrajinskim gradovima.
Sporazumom je predviđena amnestija za demonstrante, ali ne i za one demonstrante za koje bude utvrđeno da su počinili najteže zločine. Sporazum predviđa da se Kijev angažuje na izmenama Ustava, a da prenos više ovlaštenja centralne vlasti na regionalne uprave mora biti transparentan i odgovoran i da mora obuhvatiti široki nacionalni dijalog.
Posmatrači OSCE-a trebaju pomoći ukrajinskim vlastima i lokalnim zajednicama da se usklade sa ciljevima navedenim u sporazumu.
Rusija ne namerava da pošalje trupe u Ukrajinu, izjavio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov novinarima u Ženevi.
“Pozivamo specijalnu posmatračku misiju OEBS-a da preuzme vodeću ulogu u skladu sa svojim mandatom u pružanju pomoći Ukrajincima, vlastima u Kijevu i lokalnim čelnicima u sprovođenju mera smanjivanja tenzija u Ukrajini”, naveo je Lavrov.