Suočavanje sa prošlošću i stradanjima žrtava u ratu na prostorima bivše Jugoslavije i dalje je tabu tema društva i političkih elita. Koliko se kroz umetnost i kulturu može pospešiti stvaranje svesti i i saosećanja sa žrtvama i traumatičnom prošlošću Srbije?
Umetnost i kultura igraju bitnu ulogu u proizvodnji novih vrednosti koje bi mogle pomoći pri suočavanju sa traumama devedesete godine prošlog veka, kaže Želimir Žilnik, reditelj koji je često bio kritikovan na ideološkim osnovama.
Njegovi filmovi bili su zabranjivani šezdesetih i sedamdesetih u bivšoj Jugoslaviji.
On danas za naš program kaže da još uvek postoji slična matrica kojom se negira uloga društvenih elita u suočavanju sa bolnim činjenicama ratova devedesetih.
„Ono što je bilo trulo to smo pokazali u vreme kada je bilo trulo. Tako isto kada je reč o devedesetim godinama. Jedan mali procenat ljudi koji ulazi u rizik da govori istinu on to rizikuje i danas. Vi pogledajte, i u Beogradu Zagrebu, Ljubljani imate jedan broj umetnika, književnika, publicista koji nisu apsolutno zatvorili oči pred istinom. Ja nemam taj utisak da se ništa ne zna. Imam jedan drugi utisak da političke snage u svim ex YU republikama još uvek žive na proizvodnji magle i mržnje jer to generiše njihovu parazitsku poziciju”, kaže oštro čuveni reditelj Želimir Žilnik.
Umetnici su saglasni da se u sadašnjim društvenim okolnostima, koje nameću politička elita teško može izgraditi opšte prihvaćeni pogled na nevolje devedesetih.
Etička obaveza
Umetnost stoga mora da uspostavlja jednu novu vrstu etičke obaveze, promišljanja, kaže jedan od pionira angažovane umetnosti u društveno-političkim uslovima devedesetih godina prošlog veka, multimedijalni umetnik Miroslav Nune Popović.
„U svim tim procesima na temu suočavanja sa prošlošću i naravno istom, prilikom razmišljanja u budućnost o tome šta raditi u budućnosti jeste to što mi se čini da je veliki deo produkcije po tom pitanju na jednom porvršinskom nivou. Znači da ne zadire dovoljno duboko i da se nebavi suštinski stvarima i da je ostavljen jedan prevelik prostor za interpretaciju. Tu postoji jedna zamka kada pričamo o kulturi i umetnosti a to je doživljaj. Snaga događaja ne mora da ima veze sa činjenicama, tako da je tu i opasnost”, kaže istaknuti balkanski umetnik Nune.
Umetnici po svojoj prirodi imaju veće slobode i od njih bi se moglo očekivati da učine prvi korak u savladavanju prošlosti, kaže Irena Ristić iz Instituta društvenih nauka.
Ne prihvataju svi umetnici da budu društveno ogledalo, koje je u Srbiji zatamnjeno o saznanjima o masovnim zločinima.
„Umetnik možda „perse” ima tu slobodu da prvi pokrene neku diskusiju kroz književno delo ili možda performans ili neki drugi nivo vizuelnih umetnosti, možda i filma. Ja bih rekla da ih u Srbiji ima u naznakama u književnosti ih svakako ima i možda bi moj neki komentar na to bio da biraju jedan pristup koji je jako radikalan i svojom radikalnošću odbija da se diskusija povede na jednom drugom nivou društva”, zaključuje Irena Ristić iz Instituta društvenih nauka.
Jedan od uslova sagledavanja prošlosti Balkana kroz umetnost je mogućnost da ona bude jednako dostupna i provokativna u svim novonastalim državama bivše Jugoslavije.
Umetnost i kultura igraju bitnu ulogu u proizvodnji novih vrednosti koje bi mogle pomoći pri suočavanju sa traumama devedesete godine prošlog veka, kaže Želimir Žilnik, reditelj koji je često bio kritikovan na ideološkim osnovama.
Njegovi filmovi bili su zabranjivani šezdesetih i sedamdesetih u bivšoj Jugoslaviji.
On danas za naš program kaže da još uvek postoji slična matrica kojom se negira uloga društvenih elita u suočavanju sa bolnim činjenicama ratova devedesetih.
"Političke snage u svim ex YU republikama još uvek žive na proizvodnji magle i mržnje jer to generiše njihovu parazitsku poziciju”, kaže reditelj Želimir Žilnik.
„Ono što je bilo trulo to smo pokazali u vreme kada je bilo trulo. Tako isto kada je reč o devedesetim godinama. Jedan mali procenat ljudi koji ulazi u rizik da govori istinu on to rizikuje i danas. Vi pogledajte, i u Beogradu Zagrebu, Ljubljani imate jedan broj umetnika, književnika, publicista koji nisu apsolutno zatvorili oči pred istinom. Ja nemam taj utisak da se ništa ne zna. Imam jedan drugi utisak da političke snage u svim ex YU republikama još uvek žive na proizvodnji magle i mržnje jer to generiše njihovu parazitsku poziciju”, kaže oštro čuveni reditelj Želimir Žilnik.
Umetnici su saglasni da se u sadašnjim društvenim okolnostima, koje nameću politička elita teško može izgraditi opšte prihvaćeni pogled na nevolje devedesetih.
Etička obaveza
Umetnost stoga mora da uspostavlja jednu novu vrstu etičke obaveze, promišljanja, kaže jedan od pionira angažovane umetnosti u društveno-političkim uslovima devedesetih godina prošlog veka, multimedijalni umetnik Miroslav Nune Popović.
„U svim tim procesima na temu suočavanja sa prošlošću i naravno istom, prilikom razmišljanja u budućnost o tome šta raditi u budućnosti jeste to što mi se čini da je veliki deo produkcije po tom pitanju na jednom porvršinskom nivou. Znači da ne zadire dovoljno duboko i da se nebavi suštinski stvarima i da je ostavljen jedan prevelik prostor za interpretaciju. Tu postoji jedna zamka kada pričamo o kulturi i umetnosti a to je doživljaj. Snaga događaja ne mora da ima veze sa činjenicama, tako da je tu i opasnost”, kaže istaknuti balkanski umetnik Nune.
Umetnici po svojoj prirodi imaju veće slobode i od njih bi se moglo očekivati da učine prvi korak u savladavanju prošlosti, kaže Irena Ristić iz Instituta društvenih nauka.
Ne prihvataju svi umetnici da budu društveno ogledalo, koje je u Srbiji zatamnjeno o saznanjima o masovnim zločinima.
„Umetnik možda „perse” ima tu slobodu da prvi pokrene neku diskusiju kroz književno delo ili možda performans ili neki drugi nivo vizuelnih umetnosti, možda i filma. Ja bih rekla da ih u Srbiji ima u naznakama u književnosti ih svakako ima i možda bi moj neki komentar na to bio da biraju jedan pristup koji je jako radikalan i svojom radikalnošću odbija da se diskusija povede na jednom drugom nivou društva”, zaključuje Irena Ristić iz Instituta društvenih nauka.
Jedan od uslova sagledavanja prošlosti Balkana kroz umetnost je mogućnost da ona bude jednako dostupna i provokativna u svim novonastalim državama bivše Jugoslavije.