Ukrajinski poljoprivrednici rizikuju živote, dok se nazire globalna kriza

Uništeno vojno vozilo u prethodno miniranom žitnom polju u Černihovu, na severu Ukrajine, krajem maja.

U uobičajenoj poljoprivrednoj sezoni, ukrajinski farmeri radili bi po striktnom rasporedu. Sada, oni moraju da sačekaju da bude dovoljno bezbedno za setvu. Često to bude tokom noći, pod okriljem mraka. Teškoće s kojima se suočavaju poljoprivrednici su brojne: nestašica dizel goriva, neselektivni artiljerijski udari, mine, ugljenisani ostaci oklopnih vozila na njihovim poljima, kao i nedostatak ljudstva.

 

Zemljoradnici na polju u blizini Soledara u istočnoj Ukrajini 6. juna.

Pre rata, Ukrajina je izvozila više od pet miliona tona žitarica mesečno, od kojih je većina prolazila kroz luke na Crnom moru. Ruski ratni brodovi blokirali su pristup tim lukama, onemogućili saobraćaj i tako doveli do krize u ukrajinskoj poljoprivredi i svet stavili pred opasnost od globalne krize.

 

Traktor ugljenisan u ruskom napadu leži u skladištu žitarica u Čerkaskoj Lozovi, blizu Hariova, 28. maja.

"Situacija koju trenutno vidimo u Ukrajini gotovo je groteskna, sa skoro 25 miliona tona žitarica koje bi mogle da se izvezu, ali koje ne mogu napustiti zemlju, isključivo zbog nedostatka infrastrukture, zbog blokade luka", rekao je Jozef Šmiduber (Josef Schmidhuber), zamenik direktora Organizacije UN za hranu i poljoprivredu. Ukrajina, njeni susedi i EU sada se bore da pronađu druge puteve za dostavljanje ukrajinskog žita na tržišta, a železnica se pojavljuje kao održiva opcija uprkos mnogim logističkim izazovima.


 

Poljoprivrednik Oleksandr Novikov, 58, ispituje štetu na svojoj farmi, 11. maja u Vilhivki, blizu Harkiva.

Ruske snage optužene su za pljačku žitarica i njihovu prodaju u drugim zemljama. Ruskoj vojsci pripisuje se i da je uništavala polja i ubijala stoku u ciljanom pokušaju da, tokom invazije, nanese štetu ukrajinskim poljoprivrednicima.

Nakon granatiranja, dim se podiže na horizontu, dok farmeri seju suncokret na polju u Čerkaskoj Lozovi, blizu Harkiva, krajem maja.

Prema procenama Organizacije UN za hranu i poljoprivredu, ruska invazija na Ukrajinu mogla bi da za 7,6 do 13,1 milion poveća broj onih koji će do 2023. biti suočeni s hroničnom glađu. Procenjuje se da je do 2020. nedovoljno hrane imalo 720 do 811 miliona ljudi. Među najugroženijim zemljama su Jordan, Jemen, Izrael i Liban, jer se u velikoj meri oslanjaju na uvoz osnovnih namirnica, mahom iz Rusije i Ukrajine.

Poljoprivrednik izlazi iz kratera izazvanog granatiranjem u Čerkaškoj Lozovi.

Istraživačka služba Evropskog parlamenta izveštava da Rusija i Ukrajina snabdevaju više od polovine uvoza žitarica u severnoj Africi i na Bliskom istoku, dok zemlje istočne Afrike uvoze 72 odsto žitarica iz Rusije i 18 odsto iz Ukrajine.

Satelitski snimak Limana u Ukrajini prikazuje artiljerijske kratere na poljima, kao i zgrade uništene krajem maja.

Prema UN, ukupno 50 zemalja oslanja se na Rusiju i Ukrajinu za najmanje 30 odsto svog uvoza pšenice. Na Bliskom istoku i severnoj Africi, ove zemlje uključuju Liban, Egipat, Libiju, Oman, Saudijsku Arabiju, Jemen, Tunis, Iran, Jordan i Maroko.
 

Ruski projektil na njivi blizu Soledara u istočnoj Ukrajini 6. juna.

Ministarstvo poljoprivrede Ukrajine 29. aprila je izvestilo da je skoro 30 odsto poljoprivrednog zemljišta u toj državi u ovom trenutku okupirano, nebezbedno ili ne može da se obrađuje. Kao rezultat ruske invazije, cene hleba skočile su i u nekim od najsiromašnijih i najugroženijih zemalja sveta.

Zemljoradnici početkom maja uklanjaju neeksplodiranu granatu s njiva u blizini sela Grihorivka u Zaporožju, na istoku Ukrajine.

Izvršni direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bizli (David Beasley) upozorio je da "kada nacija koja je žitnica sveta postane nacija s najdužim redovima za hleb na svetu, znamo da imamo problem". On je dodao da neotvaranje ukrajinske luke u Odesi predstavlja objavu rata globalnoj prehrambenoj bezbednosti, te da dovodi do gladi, destabilizacije i masovne migracije širom sveta.

Rusija je saopštila da će ukinuti blokadu, ali ako i zapadne sankcije budu ukinute. Taj zahtev je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba okarakterisao kao pokušaj "ucene".