Pišu: Natalija Košeljeva i Mark Raczkijewicz
Naći zaštitu od vazdušnog napada ili artiljerijskog bombardovanja mogao bi da se ispostavi kao težak zadatak za stanovnike Hersona, važnog lučkog grada na jugu Ukrajine gde se reka Dnjepar uliva u Crno more, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Dok gomilanje, prema rečima ukrajinskog ministra odbrane, oko 140.000 ruskih vojnika blizu ukrajinske granice izaziva strah od nove ruske invazije, gradovi širom zemlje s 44 miliona ljudi sprovode inspekcije svojih skloništa od bombi ili barem obaveštavaju stanovnike gde se nalaze skloništa iz vremena Hladnog rata.
U Hersonu, 545 kilometara južno od Kijeva, u izveštaju Gradskog veća objavljenom ranije ovog meseca navodi se da je većina od 139 skloništa pretvorena u poslovne prostore, od berbernica do salona za tetoviranje. Neka druga, posle decenija nebrige, suviše su oronula da bi mogla da se koriste.
Skloništa u Hersonu su dodatno značajna usled blizina poluostrva Krim pod ruskom okupacijom, 150 kilometara južno, gde, prema navodima ukrajinskih obaveštajnih zvaničnika, Moskva ima stalne vojne snage od 33.000 vojnika s naprednim pomorskim, kopnenim i vazdušnim oružjem. Lučki grad biće meta ako Rusija pokuša da osvoji teritoriju koje se protežu od njene granice s Ukrajinom do Krima, koji je sada s Rusijom povezan jednim mostom.
Zvaničnik Gradskog veća Hersona nadležan za civilnu zaštitu Oleh Holovatij rekao je da su "mnoga skloništa su u lošem stanju".
Deo razloga je, kažu zvaničnici, što je samo 17 skloništa u gradu od 280.000 stanovnika u državnom vlasništvu. Ostala pripadaju stambenim zajednicama ili su u privatnom vlasništvu, mada u nekim slučajevima u gradskoj dokumentaciji nije upisan nijedan vlasnik.
"Zbog toga apelujemo na građane da traže od čelnika stambenih zajednica ili uslužnih preduzeća da rade na postavljanju takvih skloništa u podrumima", rekao je Holovati, prema saopštenju pres službe Gradskog veća.
U jednom skloništu, ispod izdavačke kuće Pridnjeparska pravda, ustanovljeno je da prodiru podzemne vode. Druga imaju ograničen pristup ili su jednostavno zaključana, dodao je on.
"Zbog toga, ako govorimo o pitanju skloništa za civilno stanovništvo, moramo se fokusirati na dovođenje u pripravnost najjednostavnijih skloništa – odnosno podruma", rekao je Holovatij.
Većina skloništa koja su dostupna i adekvatno opremljena su u vlasništvu grada. Jedno, u lokalnoj bolnici, može da primi do 300 ljudi i ima rezervoare za vodu od 300 litara, kanalizacioni sistem, kao i cevi za dovod vazduha, generator i izlaz za evakuaciju.
Većina podrumskih skloništa, međutim, mogu se koristiti samo jedan do četiri sata.
Ako rat dođe do stanovnika Ukrajine mimo sukoba na istoku Ukrajine – gde je u borbama između vlade i snaga predvođenih Rusijom koje drže delove dve provincije ubijeno više od 13.000 ljudi od aprila 2014. godine – oglasiće se alarmi civilne odbrane. To je signal građanima da uključe radio ili televiziju za dalja uputstva, navodi se u brošuri "U slučaju vanredne situacije ili rata" koju su u junu 2021. objavili Ministarstvo kulture i Ministarstvo informacija.
Ljudi koji idu u skloništa sa sobom treba da ponesu identifikaciona dokumenta, vodu, novac, lekove i osnovne stvari, navodi se u brošuri.
Širom zemlje, prema zvaničnim podacima, samo 11 odsto od 21.000 skloništa je u funkciji, izvestio je u decembru Karent tajm, medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA).
Veći gradovi poput Kijeva i Harkova, koji je drugi po veličini u Ukrajini, imaju više podzemnih prolaza i parkinga koji nude sigurnost, uključujući sisteme podzemne železnice koji se mogu koristiti kao skloništa za bombe.
Region Harkov, čija se prestonica nalazi 40 kilometara od ruske granice i za koju je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno rekao da je potencijalna ruska meta, u januaru je objavio rezultate ispitivanja svojih skloništa. Oko 80 odsto od 300 skloništa i 4.000 podruma spremno je za upotrebu, rekao je za lokalne medije Ivan Sokol, direktor regionalnog Odeljenja za civilnu odbranu. Lokalna podružnica državne službe za vanredne situacije napravila je onlajn interaktivnu mapu skloništa za 1,4 miliona stanovnika glavnog grada regiona.
U Kijevu su vlasti navele da 19 odsto od približno 4.500 podzemnih lokacija nije spremno za upotrebu. Kao i u Hersonu, izveštaji su ustanovili da mnoge nisu upotrebljive ili su pretvorene u komercijalni poslovni prostor, uključujući striptiz klub.
Više medija je citiralo obećanje vlasnika kluba, koji se nalazi blizu velikog stadiona u centru Kijeva, da će pustiti ljude unutra ako grad bude napadnut.
Članica parlamenta koja živi u blizini Lesija Vasilenko našalila se na Tviteru (Twitter) da se nada da "kontrola lica neće biti prestroga" ako klub bude morao da se iskoristi za sklanjanje ljudi.
UPITNIK: Kako da poboljšamo Dnevno@RSE?
Više od dve godine šaljemo Dnevno@RSE za medije i novinare širom Zapadnog Balkana kako bi sa vama podelili sadržaje koje možete besplatno da objavite na svojim platformama.
Ako ste novinar ili medijski radnik koji koristi ovu uslugu, želimo da čujemo od vas kako je možemo unaprediti.
Molimo vas da popunite kratki upitnik koji možete naći na ovom linku: UPITNIK