Pišu: Boris Sačalko i Andy Heil
Dok je glavni grad Ukrajine ponovo na meti ruskih raketa prvi put posle više nedelja, mnogi stanovnici se spremaju za ponavljanje bombardovanja u kojima su ubijeni civili, a stotine zgrada oštećene ili uništene pre nego što su se Rusi u aprilu povukli iz predgrađa Kijeva, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Ukrajinski vojni planeri prošle nedelje su ponovili upozorenja da postoje "velike" šanse da će snage ruskog predsednika Vladimira Putina pokrenuti drugi napad na grad, pošto su, kako se izveštava, ostvarili dobitke na istoku, posebno u oblastima Luganska i Donjecka.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je u maju na forumu u Davosu da je od početka ruske invazije 24. februara ubijeno najmanje 120 stanovnika Kijeva, dok je 300 ranjeno.
Prva, neuspešna ofanziva na Kijev na početku ruske invazije, pored toga što je odnela mnoge živote, u sedmom evropskom gradu po broju stanovnika iza sebe je ostavila uništene zgrade i stanove.
Stanari suočeni sa štetom u svojim domovima pokušavaju nekako da ih srede kako bi mogli da žive u njima, ali nailaze na niz prepreka u ratnim uslovima – od važnijih prioriteta na nacionalnom nivou, preko kašnjenja zakona i birokratije do manjka resursa.
"Pokažite Putinu kako puca na stambena naselja", rekao je Kostjantin Liščuk koji je sa svojom porodicom preživeo direktan udar ruske krstareće rakete u njihovu stambenu zgradu u Kijevu oko osam sati trećeg jutra rata.
Veći deo njegovog stana je uništen, tamo gde su nekada bili spoljašnji zidovi, sada zjapi rupa s pogledom na susedne stambene solitere.
Kostjantin Liščuk i njegove komšije pokušavaju da obnove stanove posle direktnog udara u njihov soliter u Kijevu.
Njegovu suprugu su udarila sobna vrata razneta eksplozijom. On kaže da je njegova ćerka preživela samo zato što u tom trenutku nije spavala u svojoj sobi. Novinaru Karent tajma (Current Time), medijskog projekta na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA), pokazao je šta je ostalo od dečije sobe u uništenom stanu: "Hvala Bogu što naše dete nije bilo ovde – bila je tamo u hodniku."
Usred zavijanja sirena za vazdušne napade i drugih ratnih izazova, Liščuk je veći deo protekla tri meseca uklanjao razvaljene zidove u svom stanu i umesto njih postavljao armaturu kako bi sprečio urušavanje.
Liščuk i većina od oko petsto stanara njegovog solitera odlučili su da ostanu i bore se za svoje domove – u nadi da će tu opet moći da se stanuje – sa ili bez finansiranja ili eksplicitne dozvole državnih ili lokalnih zvaničnika.
Ratni prioriteti
Kličko je dosad obećao oko 20 miliona dolara za obnovu stanova u Kijevu, a država je odvojila još najmanje šest miliona dolara.
To je samo kap u čaši u gradu u kojem je pre rata živelo skoro tri miliona ljudi, sa oko 400 zgrada za koje je potvrđeno da su oštećene i bez naziranja kraja s obzirom na signale da se Kremlj priprema za dugu borbu.
Ukrajinski zvaničnici, uključujući ministra pravde Denisa Maljusku, naznačili su da se nadaju da bi ruska imovina u inostranstvu zaplenjena po sankcijama bez presedana posle Putinove naredbe za invaziju mogla biti preusmerena ka obnovi zemlje.
To je, međutim, u ovom trenutku daleko od izvesnog.
Uklešteni u pravnoj i praktičnoj neizvesnosti dok vlasti pokušavaju da formulišu mehanizme kompenzacije i rade na hitnijim prioritetima u odbrani Ukrajine otkako je Putin pokrenuo najveću vojnu invaziju u Evropi od Drugog svetskog rata, stanovnici oštećenih domova koriste državna sredstva za procenu štete, posle čega im je predstavljeno nekoliko opcija za restauraciju zgrada.
Građevinski inženjeri su rekli da Liščukova oštećena zgrada neće preživeti kijevsku zimu, kada su prosečne dnevne temperature samo nekoliko stepeni iznad nule, dok su tokom noći još niže.
"Sezona grejanja počinje otprilike u oktobru", rekao je jedan od stanovnika. "To znači da nam je ostalo još nekoliko meseci – dva ili tri meseca".
Liščuk i njegove komšije su sasvim svesni trenutnih ograničenja. Oni ne očekuju da će sredstva iz državnog i lokalnog budžeta biti ni približno dovoljna za popravku njihove zgrade, a svakako sumnjaju da će im toliki novac biti dodeljen sve dok se jesen ne približi.
Oni su napravili sajt za razmenu finansijskih detalja i u fond za obnovu zgrade prikupili oko 10.000 dolara.
"Odlučili smo da i mi treba da pomognemo državi, da je rasteretimo", kažu vlasnici stanova. "Sakupili smo novac i organizovali radove na uklanjanju i rušenju."
Kašnjenja i birokratija
Mimo manjka državnih i lokalnih resursa izdvojenih za rekonstrukcije, pojavljuju se i birokratske prepreke dok nacionalni parlament, Vrhovna rada, nastavlja da raspravlja o nacrtu zakona o podršci vlasnicima kuća koje su uništene u ruskoj agresiji.
Pravnici kažu da je prvi nacrt zakona ograničio nadoknadu na maksimalno 150 kvadratnih metara, mada poslanici nastavljaju raspravu. Stranci i pravna lica ne mogu dobiti takve naknade. Takođe, nacrt eksplicitno identifikuje samo privatne zgrade, bašte i seoske kuće kao imovinu koja ispunjava uslove za finansijsku kompenzaciju.
Ukrajinski vatrogasci u bombardovanoj stambenoj zgradi u Kijevu 15. marta.
"Stanovi nisu uvršćeni", rekla je za Karent tajm pravnica Natalija Ostruh. Stanovi su uključeni u drugi vid naknade, kaže ona – naime, u izgradnju novih objekata.
Prema zamisli poslanika vlasnici stanova bi mogli da dobiju finansijsku nadoknadu samo ako pokažu da je znatno jeftinije popraviti postojeću zgradu nego izgraditi novu. "Odlučili smo: ako je stambeni objekat uništen, možete dobiti nadoknadu samo u kvadratnim metrima", rekla je poslanica Olena Šuljak povodom nacrta zakona.
Kijevski zvaničnici su već obećali da će izgraditi dva nova stambena kompleksa, sa ukupno 100.000 kvadratnih metara stambenog prostora. Međutim, i prema optimističnim procenama biće potrebno najmanje pet meseci za te projekte.
Za smeštaj porodica iz uništenih domova koriste se i modularne zgrade, kao u Borodjanki, blizu Kijeva, gde je uništeno više od 20 stambenih višespratnica. Ministar regionalnog razvoja Oleksij Černišov kaže da će oni biti iskorišćeni za smeštaj 352 osobe.
U noći između 4. i 5. juna u dve kijevske četvrti prvi put posle nekoliko nedelja odjeknule su eksplozije, što su, kako je rekao Kličko, bili ruski raketni napadi.
Rusija je u aprilu povukla svoje snage iz oblasti oko ukrajinske prestonice u, kako analitičari kažu, pokušaju da svoju vojnu kampanju koncentriše na istočni region Donbasa i jugoistok Ukrajine.
Putin, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i drugi ruski zvaničnici su više puta negirali da su gađali civile. Međutim, tri meseca granatiranja i drugih napada na stambene zgrade, škole i bolnice u Kijevu i širom zemlje govore drugačije.
U ruskim artiljerijskim i vazdušnim napadima skoro da su sravnjeni drugi ukrajinski gradovi i mesta, uključujući Mariupolj, strateški grad na jugu, u kojem je pre rata živelo skoro pola miliona ljudi i koji je sada pod ruskom vojnom kontrolom.