Među stotinama hiljada ljudi, žena i dece koji su bežeći od rata otišli iz Ukrajine je i Tetjana Fedosejeva Miletić, koja je sa porodicom bila u poseti roditeljima u Kijevu.

Ona je sa mužem i ćerkom uspela je da se evakuiše iz Ukrajine i preko Rumunije stigne u Srbiju svojoj kući u Kragujevcu u centralnoj Srbiji.

Putovanje tročlane porodice od Kijeva do Kragujevca bilo je stresno i dramatično. Poslednjih sedam kilometara puta kroz Ukrajinu, do graničnog prelaza sa Rumunijom Porubne - Siret, su bukvalno pretrčali.

"Zbog ogromne gužve na putu koji vodi ka graničnom prelazu kolima nismo mogli napred, pa smo uzeli svoje kofere i dalje krenuli peške, ali smo uplašeni eksplozijama koje su se čule u daljini počeli da trčimo", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tetjana Fedosejeva Miletić.

Ona navodi i da je porodica taj deo puta pretrčala, provlačeći se između automobila koji su u dugim kolonama čekali ispred graničnog prelaza.

"Naša devojčica nije mogla da juri sa nama pa je muž uzeo u naručje i trčao sa njom napred, dok sam ih ja vukući kofere, pratila", dodaje ona.

Pročitajte i ovo: Ukrajinci tvrde da je oslobođena cijela kijevska regija, evakuisano 4.200 ljudi na istoku zemlje

Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski proglasio ratno stanje u zemlji.

Od tada EU, SAD i Velika Britanija kontinuirano uvode nove sankcije Rusiji. Stav zvaničnika u Srbiji je da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali da se sankcije Rusiji neće uvoditi.

Tetjana Fedosejeva Miletić je diplomirala na Kijevskom nacionalnom univerzitetu "Taras Ševčenko", na Odseku za srpski jezik i književnost, i radi u privatnoj IT kompaniji, koja proizvodi igrice sa sedištem u Ukrajini.

Ona se 2012. godine udala za državljanina Srbije i od tada sa porodicom živi u Kragujevcu.

Pročitajte i ovo: Profesor iz Sankt Peterburga: Rusija vodi zločinački rat u Ukrajini  

Sa mužem i kćerkom je početkom februara stigla u glavni grad Ukrajine u posetu roditeljima koji žive u Kijevu. Nameravali su da u Kijevu ostanu do početka aprila. Porodicu je 24. februara u devet sati probudila jaka detonacija.

Prevoz u zadnji čas

"Toliko smo čvrsto spavali, kao nikada do sada. Skočila sam iz kreveta kada je odjeknula eksplozija i pogledala u telefon na kome je bilo stotine propuštenih poziva i poruka. Svi su nas zvali i pitali da li smo na sigurnom i zašto se ne javljamo", rekla je Fedosejeva Miletić.

Kako je navela, prvi osećaj bio je panika.

"Ruke su počele da se tresu. Pili smo neka sredstva za smirenje, ali smo znali da moramo da se evakuišemo. Pozdravili smo se sa mojim roditeljima i otišli na Železničku stanicu u Kijevu", priča.

Redovi u Ukrajini na železničkoj stanici

Tamo ih je, kako je rekla, dočekala oko 15 časova velika gužva, jer su se hiljade ljudi stiskale ispred jednog šaltera koji je radio, u nameri da pobegnu iz Kijeva prema nekom gradu na zapadu Ukrajine.

Muž, ona i ćerka su čekali tri sata u redu pred šalterom i kada su stigli na red ispostavilo se da su sve karte rasprodate za nekoliko dana unapred.

"Bili smo uplašeni i razočarani pa je moj muž panično tražeći bilo kakav prevoz ka zapadu, telefonom pozvao jednog našeg prijatelja, koji mu je rekao da se on spremio i da uskoro polazi sa porodicom prema rumunskoj granici", kaže Fedosejeva Miletić.

Pročitajte i ovo: Srbija Ukrajini ponudila pomoć i prihvat izbeglica

Taj prijatelj im je ponudio i da oni pođu sa njima, ali se ispostavilo da ni to nije tako jednostavno, jer je trebalo do njega da putuju skoro dva sata kroz Kijev, na koji su padale bombe i u kojem su odjekivale eksplozije.

Zbog toga im je prijatelj predložio da se ukrcaju na prvi lokalni voz do nekog manjeg mesta u blizini Kijeva, gde će ih on sačekati i odakle će zajedno nastaviti put.

"Odmah smo potrčali da brzo kupimo kartu za taj električni voz koji je upravo trebalo da krene. Ipak smo stigli da kupimo kartu i pogledali na sat – bilo je 18:33, a voz je trebalo da krene u 18:30. Pretrčali smo preko perona i bukvalno utrčali u vagon", priča Tetjana Fedosejeva Miletić.

Porodica se posle sat vremena našla sa prijateljem, koji ih je čekao sa ženom i detetom, nakon čega su se svi uputili ka zapadu.

Pročitajte i ovo: Šta su najčešće lažne informacije koje se šire o ratu u Ukrajini?

Ona kaže da su tokom putovanja pratili Gugl mapu i slušali vesti na radiju koje su bile sve dramatičnije. Na putu je bilo mnogo automobila i čestih zastoja, ali su ipak stigli do grada Černivci gde su u lokalnoj upravi saznali da Ukrajinci starosti od 18 do 65 godina ne mogu da napuštaju zemlju, jer je proglašena opšta mobilizacija.

To je značilo da njihov prijatelj koji ih je dotle dovezao ne može da izađe iz zemlje, a pošto njegova supruga nije htela da se razdvaja od njega, rešili su da zajedno ostanu u Ukrajini.

Ipak su nastavili zajedno prema Rumuniji, kako bi ih prijatelj dovezao što bliže graničnom prelazu. Iako su želeli da zajedno dođu u Kragujevac, tu su morali da se, uz suze, razdvoje.

Još jedno čekanje na stanici u Ukrajini

Fedosejeva Miletić kaže da kada su stigli na ukrajinsko-rumunski granični prelaz Porubne - Siret brzo su obavili formalnosti jer su imali svu potrebnu dokumentaciju i ubrzo su se obreli na rumunskoj strani, gde su ih dočekali volonteri koji su im dali hranu i vodu i ponudili im da se odmore.

Ispostavilo se da je autobuski prevoz organizovan samo prema zapadnim zemljama, a da se prevoz za Srbiju može potražiti u prvom većem gradu, što su i učinili.

Tamo su, sasvim slučajno, pronašli volontera koji ih je svojim kolima prevezao do graničnog prelaza sa Srbijom, udaljenom 800 kilometara od tog mesta. Sa srpske strane granice već su ih čekali muževljeva sestra sa zetom. U Srbiju su ušli 28. februara.

U Kragujevcu bezbedni i zabrinuti

"Imali smo najviše sreće od svih naših rođaka i prijatelja jer smo relativno brzo stigli kući u Srbiju", priča Fedosejeva Miletić.

Ona se, ipak, plaši za roditelje i prijatelje koji su ostali u Kijevu.

"Napravili smo porodični čet sa roditeljima i sa bratom koji živi u Izraelu i danonoćno pratimo preko interneta oglašavanje sirena i da li su roditelji otišli u sklonište i da li su na sigurnom".

Kada se ne jave i nema dometa, dodaje ona, porodica zna da su u skloništu.

"I nadamo se da ćemo ih ponovi čuti žive i zdrave", kaže Tetjana Fedosejeva Miletić.

Ko nudi pomoć u Srbiji?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u razgovoru sa ambasadorom Ukrajine u Beogradu Oleksandrom Oleksandrovičem 4. marta izrazio spremnost Srbije za pružanje humanitarne pomoći stanovništvu Ukrajine.

Vučić je izrazio spremnost za prihvat izbeglih civila, kojima je ponudio najbolje moguće uslove i hotelski smeštaj, kao i sva prava na boravišne i radne dozvole.

Pročitajte i ovo: Razotkrivanje neistina o Ukrajini na mrežama u Srbiji

U međuvremenu, pojedini građani samoinicijativno nude pomoć.

"Nudim besplatan smeštaj za izbeglice iz Ukrajine u vikendici 10 kilometara od Niša (na jugu zemlje)", glasi jedna od objava na Tviteru.

U međuvremenu, aktivisti su objavili da su prve porodice počele sporadično da pristižu u Srbiju.

Nevladina organizacija Beogradski centar za ljudska prava navela je da će pružiti pomoć tražiocima azila među ljudima koji dolaze iz Ukrajine. Ta organizacija je navela i da svi kojima je potrebna pravna pomoć ili savetovanje to mogu dobiti putem kontakata na sajtu, društvenim mrežama ili na mejl: bgcentar@bgcentar.org.rs

Organizacija je objavila i vodič za tražioce azila na ukrajinskom i ruskom jeziku.

Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije naveo je u saopštenju 4. marta da je ta institucija uputila svojim poverenicima u svakoj opštini u Srbiji, instrukciju o tome na koji način mogu da pruže pomoć izbeglicama iz Ukrajine.

Totalno uništenje

Poverenici se, kako se navodi, obaveštavaju da je za sve one kojima je to potrebno obezbeđen smeštaj i ishrana u prihvatnim centrima, opredeljenim samo za smeštaj ukrajinskih državljana.

"Za one ukrajinske državljane koji, u ovom trenutku, imaju obezbeđen smeštaj, moguće je ponuditi pomoći u hrani, odeći, obući, zdravstvenoj zaštiti, uključivanje u obrazovni sistem, kao i pristup drugim pravima i uslugama", navodi se u saopštenju Komesarijata.

Poverenicima je dostavljen obrazac koji treba da popune, a u kojem se iskazuju potrebe lica koja im se obraćaju (smeštaj, hitna, zdravstvena zaštita, odeća, obuća).

Posebno je naglašeno da, u slučaju da se pojavi maloletno lice bez pratnje, istog trenutka obaveste nadležni centar za socijalni rad.