Ruske snage izvele su 24. septembra nove udare na ukrajinske gradove, dok se u ukrajinskim regionima pod kontrolom Kremlja nastavljaju referendumi koji otvaraju put za njihovo pripajanje Moskvi.
Guverner Zaporožja Oleksandar Staruk rekao je 24. septembra da su Rusi izveli udare na infrastrukturne objekte u gradu Dnjepropetrovsku, prenosi AP.
Prema njegovim rečima, pogođena je stambena zgrada i jedna osoba je stradala, a nekoliko povređeno.
Ruske snage takođe su pogodile druge oblasti u Ukrajini, gde su oštećene stambene zgrade i civilna infrastrktura, javili su ukrajinski zvaničnici.
Britansko ministarstvo odbrane izvestilo je da Rusija gađa branu Pečenihi na reci Severski Donjec u severoistočnoj Ukrajini posle ranijih napada na branu blizu mesta Krivi Rog, što je izazvalo poplave na reci Inhulec.
Britansko ministarstvo je saopštilo da ukrajinska vojska napreduju nizvodno i da ruske snage vervatno pokušavaju da pogode brane da bi poplavili mesta gde ukrajinska vojska prelazi.
Dok traju borbe, nastavljeno je glasanje na referendumima u oblastima pod ruskom kontrolom - glasanje su Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili kao lažno i bez pravne snage.
Administracija pod kontrolom Moskve, u regijama Lugansk i Donjeck na istoku i Herson i Zaporožje na jugu, sprovodi glasanje koje je počelo od 23. septembra.
Trajaće do utorka, 27. septembra.
Glasanje je u suprotnosti s Poveljom Ujedinjenih nacija (UN), jer se održava u ratnim okolnostima. Nema nezavisnih posmatrača, a veliki deo predratnog stanovništva je pobegao. Ukrajina je izvestila o pretnjama i zastrašivanju građana tokom takozvanih referenduma.
Savetnik Zelenskog kaže da je teško zaustaviti montirani referendum
Savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog izjavio je da će biti "veoma teško" zaustaviti takozvani referendum koji se održava u oblastima pod okupacijom Rusije. Naglasio je da se na ljude u ovim regionima utiče da glasaju po želi Kremlja pod pretnjom oružja.
Aleksandar Rodnjanski je ocenio da Moskva, proglašavanjem delova ukrajinske teritorije za ruske, želi da tvrdi da je prisustvo Ukrajine u tim regiijama napad na rusko tlo.
"Ruska vojna doktrina je vrlo jasna u vezi sa tim – svaki napad na Rusiju dozvoljava mogućnost upotrebe oružja za masovno uništenje, nuklearnog oružja, šta god oni žele da koriste", rekao je Rodnjanski za BBC.
"Oni to mogu da iskoriste kao izgovor. Ali na kraju krajeva, mogu da rade šta god žele, u svakom slučaju. Oni napadaju zemlju bez očiglednog razloga. Na kraju, to je deo plana", istakao je.
Rodnjanski je takođe ocenio da će Rusija nastaviti da mobiliše onoliko vojnika koliko joj je potrebno za borbu u Ukrajini.
"Ako im treba pet miliona, pokušaće da mobilišu pet miliona. Ovo će trajati sve dok ruski narod to bude trpeo", dodao je.
Pretnje i zastrašivanje na referendumu
Ukrajinski zvaničnici su rekli da je ljudima zabranjeno da napuštaju neka okupirana područja dok se glasanje ne završi. Opisali su da su naoružane grupe dolazile ljudima u kuće kako bi ih primorali da glasaju, dok je zaposlenima prećeno otpuštanjem ako ne učestvuju.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će Moskva poštovati volju građana, što je, kako navodi AP, jasan znak da je Kremlj spreman brzo da pripoji te oblasti kad se završi glasanje.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Ukrajince u okupiranim oblastima da sabotiraju referendume i da dele informacije o ljudima koji sprovode "tu farsu".
Zelenski je takođe pozvao Ukrajince da izbegnu mobilizaciju u ruskoj vojsci. Ukaz o delimičnoj mobilizaciji Putin je objavio 21. septembra.
"Ali, ako završite u ruskoj vojsci, sabotirajte neprijateljsku aktivnost, remetite ruske operacije, dajte nam važne informacije o okupatorima... i pri prvoj prilici pređite na naše položaje", rekao je Zelenski u noćnom obraćanju u petak, 23. septembra.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da delimična mobilizacija koju je naredio Putin ima za cilj da u ruske snage doda 300.000 rezervista, ali predsednički dekret ostavlja mogućnost da se pozove još ljudi.
Neki mediji su tvrdili da ruske vlasti zapravo planiraju da mobilišu više od milion građana, što je Kremlj demantovao, prenosi AP.
U pokušaju da smire strahove javnosti zbog poziva za mobilizaciju, ruske vlasti su objavile da će mnogi od onih koji rade u IT sektoru, medijima ili finansijama biti izuzeti.
Proteste protiv mobilizacije koji su izbili u sredu u Moskvi, Sankt Peterburgu i nekoliko drugih ruskih gradova brzo je rasterala policija, koja je uhapsila preko 1.500 demonstranata i mnogima od njih odmah uručila pozive za mobilizaciju.
Mnogi Rusi su očajnički pokušavali da napuste zemlju, kupujući preostale avionske karte po izuzetno visokim cenama. Hiljade ih je pobeglo automobilima, stvarajući saobraćajne kolone koje su trajale satima ili čak danima na nekim granicama.
Redovi automobila bili su toliko dugi na granici sa Kazahstanom da su neki ljudi napustili svoja vozila i išli pešice — baš kao što su to učinili neki Ukrajinci nakon što je Rusija napala njihovu zemlju 24. februara, prenosi AP.
Vaš browser nepodržava HTML5
Šta kažu Rusi koji su sleteli u Beograd?