Piše: Olha Modina
Snage koje podržava Rusija i koje kontrolišu deo ukrajinskog regiona Donjeck osudile su 2018. Valerija Matjušenka na 10 godina zatvora zbog "špijunaže" pošto su ga držale u pritvoru 10 meseci i sprovele, kako one to nazivaju, suđenje, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
U godinama pre početka invazije Rusije na Ukrajinu, Matjušenku je bilo dozvoljeno da nedeljno obavi dva lokalna telefonska poziva u trajanju do dva minuta.
"Bilo je to samo nekoliko minuta, ali smo se barem čuli s njim", rekla je za RSE njegova supruga Tetjana Matjušenko, koja živi na teritoriji pod kontrolom ukrajinske vlade. "Imala sam tamo prijatelja koji bi pozvao Valerija preko lokalne veze, a zatim ga povezao sa mnom na Mesindžeru da bismo mogli malo direktno da razgovaramo. Ali su nam sada to oduzeli."
Otkako je Moskva pokrenula masovni napad u februaru 2022, Matjušenkovi tamničari su otkazali telefonske pozive.
"Za šest godina mog muža nijednom nije posetio Crveni krst ma koliko puta sam to tražila", dodala je Tetjana. "Sve moramo sami da uradimo".
Matjušenko je jedan od više od 200 ukrajinskih civila koji su godinama u zatvorima u Donbasu, gde je 2014. izbio rat između Ukrajine i snaga koje podržava Rusija, koje su zauzele delove regiona Donjeck i Lugansk. Uslovi u tim zatvorima su se pogoršali od početka invazije prošle godine.
Tetjana Matjušenko strahuje da njen suprug valerij ima rak, i da mu u zatvoru nije obezbđeno lečenje.
Iako su Rusija i Ukrajina razmenile hiljade vojnih zarobljenika proteklih godinu dana, zatvorenim civilima je posvećeno malo pažnje. Moskva odbija da razgovara o njima i često ne želi da potvrdi ni najosnovnije informacije o njihovom stanju ili gde se nalaze. Istovremeno, porodice zatvorenika kažu da ukrajinska vlada ne čini dovoljno da nametne ovo pitanje.
"Ne bore se za naše rođake onako kako bismo želeli", rekla je Tetjana. "Verujem da bi, kada bi ukrajinske vlasti to zaista želele, naši rođaci bili slobodni. Stalno nam govore da ne postoji mehanizam za oslobađanje civila."
Trideset kilograma manje
Matjušenko se nalazi u popravnom zavodu broj 32 u gradu Makijevka u Donjeckoj oblasti, nedaleko od linije fronta. Ta ustanova je od početka invazije u februaru 2022. nekoliko puta bila pogođena granatama.
Njegova supruga strahuje da on možda ima rak, ali nije mogla da obezbedi medicinsku prognozu potrebnu da bi se potvrdila dijagnoza.
"Preko poznanika smo 2019. uspeli smo da sredimo ultrazvuk da proverimo njegove organe", priseća se ona. "Otkrivena je bolest štitne žlezde. Sada pokušavamo da organizujemo analizu krvi, ali Valerija ne puštaju nigde."
"Moram da nađem nekog u Makijevki ko će otići u laboratoriju i uzeti komplet za uzorke, a zatim dogovoriti s upravom zatvora da uzme uzorak ujutru i onda ga odnese u laboratoriju pre 10 sati", rekla je Tetjana. "Organizovati sve to na mestu gde padaju granate prilično je teško."
Pročitajte i ovo: Prkos u ukrajinskom gradu na prvoj liniji i nade u povratak kućiOd početka ruske invazije, separatisti dozvoljavaju zatvorenicima da samo jednom u tri meseca dobiju paket od 20 kilograma.
"Poslednji put smo mogli da mu pošaljemo hranu 17. aprila", rekla je Tetjana. "Ali šta je 20 kilograma hrane za tri meseca kada ih tamo uopšte ne hrane? Moj muž sada ima 50 kilograma. U predsudskom pritvoru je imao 78 kilograma. Sada ima skoro 30 kilograma manje."
'Nemam nikog drugog'
Olena Peh, kulturološkinja i muzejski vodič iz Horlivke u Donjeckoj oblasti, osuđena je 2019. na 13 godina zatvora zbog navodnog regrutovanja ljudi da rade za Kijev. Ona se nalazi u zatvoru broj 127 u gradu Snižne u Donjeckoj oblasti.
Njena ćerka Isabela Peh rekla je za RSE da je njena majka bila zlostavljana i mučena u predsudskom pritvoru, između ostalog i elektrošokovima zbog kojih je imala epileptične napade. Izabela strahuje da je njena majka bila izložena tuberkulozi.
"Ima napade", rekla je Izabela. "Ima jak kašalj koji nikada ne prestaje. Često gubi svest. Ako ne dobije medicinsku pomoć, ja ću izgubiti majku. Ona mi je jedina rodbina – nemam nikog drugog."
"Mama se drži", dodala je. "Ona je borac. Heroj. Jedna od onih ljudi koji kažu 'Ne brini za mene. Biću dobro'. Ali znam koliko joj je teško."
Izabela je rekla da majku nije videla otkad su je oteli. Ranije su povremeno razgovarale telefonom, ali su sada telefonski razgovori ukinuti.
"Paketi su ograničeni na 20 kilograma svaka tri meseca", dodala je ona. "Ali to nije ništa. Tamo je nemoguće jesti hranu. U hrani su crvi."
Izabela Peh (levo) s majkom Olenom (arhivska fotografija)
Izabela takođe poziva ukrajinske vlasti da učine više za oslobađanje ljudi kao što je njena majka.
"Verujem da su sada prioritet ljudi koje je Rusija zatvorila od 24. februara 2022", rekla je ona. "Ti ljudi imaju šansu, za razliku od naših bližnjih".
"Ali zamislite koliko mora da je jaka njihova vera u Ukrajinu", dodala je ona. "Posle toliko vremena i tolikog mučenja, znajući da bi im svaki dan mogao biti poslednji, oni i dalje veruju da će biti oslobođeni. I dalje veruju u Ukrajinu."
"Moja borba za moju majku se nastavlja", rekla je. "Ali ja uvek naiđem na ravnodušnost. Niko nas ne čuje."
'Umorna sam od čekanja'
Bohdan Kovalčuk je imao 17 godina kada su ga 2016. oteli separatisti koje podržava Rusija. Protivzakonito je osuđen na 15 godina zatvora zbog navodnog dizanja u vazduh automobila koje su koristili antiukrajinske snage.
Pomilovanje mu je ponuđeno 2019. pod uslovom da prizna, pokaje se i obeća da neće napuštati područja pod kontrolom separatista. On je to odbio i izdržava kaznu u zatvoru u gradu Čistjakove u Donjeckoj oblasti.
"Nisam komunicirala sa svojim unukom od 2019", rekla je Tetjana Voc. "Za sve to vreme videla sam ga samo jednom. Moja ćerka ga je videla tri puta, od čega dva puta kroz staklo."
"Kaže mi 'Bako, sve je u redu. Ne brini. Biću dobro'", dodala je ona. "Ne želi da me nervira, pa se suzdržava."
Tetjana Voc drži sliku svog unuka Bohdana Kovalčuka
Dok se približava sedma godišnjice otmice njenog unuka, Tetjana se bori da ostane puna nade.
"Nažalost, ukrajinske vlasti ne komuniciraju sa mnom", rekla je ona za RSE. "Ne govore mi šta mogu da očekujem."
Pročitajte i ovo: Putin potpisao dokumente o pripajanju ukrajinskih teritorija Rusiji"Držim se", dodala je ona. "Znam da se samo moram boriti za njega i čekati."
Tetjana Matjušenko, koja sumnja da njen zatvoreni muž ima rak, izrazila je sličnu frustraciju.
"Umorna sam od toga da mi govore da se strpim", rekla je ona. "Umorna sam od čekanja."
"Sa 38 godina sam ostala sama sa malim sinom u naručju", rekla je ona. "Majka mi je bolesna. Otac mi je umro. Nisam videla muža šest godina. Imam pravo na sreću. Moj muž ima pravo da bude slobodan."