Ukrajina je saopštila u ponedeljak da su ruski dronovi pali i detonirali se na teritoriji članice NATO-a Rumunije tokom napada na ukrajinsku lučku infrastrukturu na reci Dunav, ali je Bukurešt kategorički demantovao taj izveštaj.
Moskva je redovno izvodila vazdušne udare velikog dometa na ciljeve u Ukrajini, koja se graniči sa Rumunijom.
Prema podacima ukrajinske državne granične službe, u nedelju uveče, tokom masovnog ruskog napada u blizini luke Izmail, ruski 'Šahedi' su pali i detonirali se na teritoriju Rumunije", napisao je na Fejsbuku portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko.
"Ovo je još jedna potvrda da ruski raketni teror predstavlja ogromnu pretnju ne samo za bezbednost Ukrajine, već i za bezbednost susednih zemalja, uključujući i zemlje članice NATO-a", objavio je.
Rumunsko Ministarstvo odbrane objavilo je saopštenje u kojem je navelo da "kategorički" negira ukrajinsku tvrdnju.
"Ministarstvo odbrane kategorički negira informacije u javnosti u vezi sa takozvanom situacijom tokom koje su navodno ruski dronovi pali na teritoriju države Rumunije“, navodi se u saopštenju.
"Ni u jednom trenutku ruska ofanzivna sredstva nisu izazvala direktne vojne pretnje na teritoriji ili u vodama države Rumunije."
NATO ima kolektivnu odbrambenu obavezu prema kojoj vojna alijansa napad na jednog saveznika smatra napadom na sve saveznike, podseća agencija Rojters.
Nikolenko je objavio fotografiju na kojoj se vidi plamen eksplozije na suprotnoj obali reke Dunav, linije razdvajanja ukrajinske Odeske oblasti i rumunske teritorije.
Izvor iz ukrajinske industrije rekao je Rojtersu da su dva ruska drona pala na rumunsku stranu.
Šef kabineta ukrajinskog predsednika rekao je da incident pokazuje potrebu za povećanjem zaliha moderne protivvazdušne odbrane i oružja dugog dometa kako bi se Rusija lišila mogućnosti da lansira dronove i rakete.
"Dodatno oružje i rakete dugog dometa za Ukrajinu – da ubrzamo deokupaciju naših teritorija. Rusija mora biti poražena na bojnom polju", napisao je zvaničnik Andrij Jermak u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.
Ukrajinske luke na Dunavu, Reni i Izmail, činile su oko četvrtine izvoza žitarica pre nego što je Rusija povukla iz sporazuma koji je podržao UN i koji je obezbedio siguran prolaz za izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora.
Dunavske luke su od tada postale glavna ruta za izlazak iz Ukrajine, a žito se takođe šalje na baržama u rumunsku crnomorsku luku Konstanca radi dalje otpreme.
Napad na ukrajinsku lučku infrastrukturu tokom noći dogodio se nekoliko sati pre zakazanih razgovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana.
Putin i Erdogan trebali bi se sastati u ponedeljak u ruskom crnomorskom letovalištu Soči, dok Ankara i Ujedinjene nacije nastoje oživeti crnomorski sporazum o izvozu žitarica koji je pomogao u ublažavanju globalne prehrambene krize.
Ankara je razgovore nazvala ključnim za sporazum.
Rusija je napustila sporazum u julu - godinu dana nakon što je postignut uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske - žaleći se da se njen izvoz hrane i gnojiva suočava s preprekama i da ne ide dovoljno žita u zemlje kojima je potrebno.
Ukrajina, veliki proizvođač žitarica, uspela je da od leta 2022. morem izveze oko 33 miliona tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda, čime je obezbedila globalne lance snabdevanja.
Vaš browser nepodržava HTML5
Može li ukrajinsko žito na svetsko tržište preko Hrvatske?
Erdoanov glavni savetnik za spoljnu politiku i bezbjednost Akif Čagataj Kilić rekao je da će se "o aktuelnom statusu [sporazuma o žitu] razgovarati na samitu" dva predsednika u ruskom letovalištu Sočiju.
"Oprezni smo, ali se nadamo da ćemo postići uspeh", rekao je Kilić u intervjuu za televizijski kanal A Haber.
"Mi ovde igramo vodeću ulogu", rekao je on.
Erdoan je pozvao Moskvu da ukine blokadu, ističući da je sporazum od suštinskog značaja za globalnu stabilnost hrane i osiguranje bezbednosti u regionu Crnog mora.