Piše: Mike Eckel
Oružana obuka, s komadom presovanog drveta isečenog u obliku puške, išla je dobro 18-godišnjoj Ani Kuksa, sve dok se, po nalogu instruktora u maskirnoj uniformi, nije okrenula ulevo. Druga učesnica obuke, međutim, okrenula se udesno, pa su se sudarile i saplele jedna o drugu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Trideset minuta kasnije, Kuska i njena drugarica Marija – čiji su nokti sa zelenim lakom i ranac u obliku pande u kontrastu s uniformama i maskirnim ruksacima ostalih učesnika – odmorile su se sklonivši se od hladnoće. Smejale su se incidentu.
"Sada smo u ratnoj situaciji. Moramo da branimo ne samo zemlju, već i naš rodni grad. Moramo da znamo šta da radimo ako Rusi napadnu", rekla je Kuksa, studentkinja kijevskog medicinskog fakulteta. "To je ono što treba da uradimo – što svi treba da urade."
I tako, u snežno nedeljno jutro s temperaturama oko nule i bljuzgavicom, nekoliko stotina ljudi – uglavnom muškaraca, mnogi u maskirnoj ili potpuno crnoj odeći – stajalo je u pripravnosti kod napuštene fabrike teških mašina na zapadnoj periferiji Kijeva, spremni da viknu "Slava Ukrajini!" kada se to od njih traži.
Njihova misija: obuka za ono šta da rade ako Rusija pokrene, kako kažu neki zapadni zvaničnici, najveću vojnu akciju u Evropi od Drugog svetskog rata.
Poslednjih meseci obuka za civilnu odbranu je u značajnom porastu u Kijevu i drugim većim gradovima, pošto je Rusija zapretila Ukrajini raspoređivanjem više od 100.000 vojnika zajedno sa nekim od njenog najsofisticiranijeg oružja, severno, istočno i južno od ukrajinske granice.
Deo te pripreme ide preko formalnih institucija kao što su Snage teritorijalne odbrane, čiju obuku direktno nadgleda ukrajinska vojska.
Nekoliko stotina ljudi – uglavnom muškaraca, mnogi u maskirnoj ili potpuno crnoj odeći – bilo je na obuci za civilnu odbranu kod napuštene fabrike teških mašina na periferiji Kijeva.
Međutim, deo sprovode nekadašnje privatne milicije i političke organizacije koje su imale veliku ulogu u prvim godinama borbi protiv separatističkih snaga koje podržava Rusija u istočnom regionu Donbas posle 2014. U to vreme, ukrajinske osiromašene i demoralizovane oružane snage jedva su se držale pod njihovom navalom.
Među njima je Nacionalni korpus, krajnje desničarska politička organizacija koja je u svoje redove privukla veterane neke od ozloglašenijih ukrajinskih desničarskih paravojnih formacija, uključujući Azovski bataljon.
Sam Nacionalni korpus označen je u izveštaju američkog Stejt departmenta 2018. kao "nacionalistička grupa mržnje". U dokumentima podnetim 2018. američkom saveznom sudu, Federalni istražni biro (FBI) je ukazao na "povezanost Azova s neonacističkom ideologijom i korišćenjem nacističke simbolike" i naveo da se "veruje da je učestvovao u obuci i radikalizaciji belih supremasističkih organizacija u SAD".
"To je samo jedan od brojnih primera koji ilustruju da vlada Ukrajine prihvata krajnje desničarske snage, uključujući međunarodno aktivne snage poput pokreta Azov", rekao je Oleksij Kuzmenko, novinar i istraživač koji živi u SAD i koji je opširno pisao o ukrajinskim krajnje desničarskim grupama.
Na pitanje o sličnim organizacijama u zapadnim zemljama, Kuzmenko je ukazao na Patriotski front (Patriot Front), američku grupu belačkih supremasista.
"To bi bilo kao da Patriotski front ima svoju jedinicu od 1.100 vojnika u američkoj vojsci i da ima bliske odnose i s demokratama i s republikancima i da je dobrodošao na CNN", rekao je on za RSE.
Nacionalni korpus
Među glavnim pristalicama Nacionalnog korpusa, koji je 2016. osnovao Andrij Bilecki, nalaze se veterani bataljona Azov. Sam Azov je inkorporiran u ukrajinsku Nacionalnu gardu kao način da se formalizuje komandovanje i finansiranje različitih paravojnih jedinica koje su se borile protiv separatista koje podržava Rusija u ranim godinama rata u Donbasu.
U svojim ranim tekstovima iz 2000-ih, Bilecki je otvoreno prihvatao nacističke teme i ideologiju. U jednom pamfletu koji je napisao 2007. on govori o "socijalnacionalizmu" koji proizilazi iz "drevnih ukrajinskih arijevskih vrednosti", dodajući da "samo njihovo oživljavanje i sprovođenje preko grupe fanatičnih boraca može dovesti do konačne pobede evropske civilizacije u svetskoj borbi".
Njegovo ime se pročulo sredinom 2014. kada je bio na prvoj liniji bitke za povratak kontrole nad lučkim gradom Mariupolja od separatista. Bataljon Azov, koji je prihvatio neonacizam, istakao se u toj i drugim borbama.
Stotine ljudi, uključujući ratne veterane i bivše pripadnike milicija, pridružile su se obuci za civilnu obuku "Ne paniči. Budi spreman" koji je organizovao Nacionalni korpus 30. januara u Kijevu.
Bilecki je te godine izabran u ukrajinski parlament. Ukrajinska Nacionalna garda je dotle počela da stavlja milicije poput Azova pod formalni nadzor vlade.
Na izborima 2019. stranka Bileckog nije uspela, kao ni druge desničarske političke grupe, da osvoji mesto u parlamentu.
Bilecki, koji se ističe u javnosti optužbama vlade za nemar u pripremi zemlje za rat, nije prisustvovao obuci 30. januara.
Ukrajinski Nacionalni korpus, povezan s desničarskim ekstremističkim grupama, počeo je da drži obuku civilne odbrane.
Upitan o vezama Nacionalnog korpusa s Azovom, jedan od njegovih glavnih predstavnika Maksim Žorin je rekao da su stalni izveštaji o ekstremističkoj ideologiji "proizvod ruske propagande i dezinformacija" s ciljem diskreditacije.
On je insistirao da je Nacionalni korpus sada potpuno odvojen od Azova.
"Pripremu za rat ne bi trebalo posmatrati s političkog stanovišta ", rekao je Žorin novinarima. "Mi na to gledamo samo sa stanovišta odbrane države".
"Prvo što treba da uradimo jeste da pripremimo lokalno stanovništvo, pripremimo vojsku, pripremimo ekonomiju. A politika – to je sve iza", rekao je on.
On je optužio ukrajinsku vladu da čini premalo u pripremi civila za mogućnost invazije ruskih snaga. Upitan o novoj invaziji, Žorin je rekao: "Dogodiće se. Samo je pitanje vremena".
Oružje i prva pomoć
Vlada predsednika Volodimira Zelenskog je progurala zakon kojim se formalizuju organizacije civilne odbrane. Zakonom, pod nazivom O temeljima nacionalnog otpora, koji je stupio na snagu 1. januara, formirane su Snage teritorijalne odbrane.
Plan predviđa 25 brigada u skoro svim administrativnim regionima zemlje, uz regrutaciju 130.000 rezervista. Prošle godine, vojne jedinice počele su da održavaju male vikend sesije obuke za dobrovoljce.
Usled pretnje iz Rusije, popularnost obuke za civilnu odbranu naglo je povećana je u Ukrajini.
Međutim, za kritičare vlade, posebno za grupe poput Nacionalnog korpusa, to je premalo i prekasno. Privatne organizacije i paravojne grupe poput Nacionalnog korpusa ili Ukrajinske legije krenule su sa sopstvenim obukama, koje u nekim slučajevima mogu biti i događaji za regrutovanje.
"Naravno, u početku ljudi dolaze i žele da nauče kako da pucaju iz oružja", rekao je Aleksij Sanikov, koji predvodi Ukrajinsku legiju, privatnu grupu koja nema politički ogranak i koja organizuje obuke od 2014. "Ali onda moram da im objasnimo da je isto tako važno da znaju kako da pruže prvu pomoć, kako da pomognu drugima, kako da se ponašaju u grupnom okruženju."
Na obuci 30. januara u bivšoj fabrici ATEK u zapadnom delu Kijevu učestvovalo je oko 400 ljudi, šarolika grupa u kojoj su bili studenti i stariji muškarci i žene u običnoj odeći pogodnoj za šetnju, s iskusnim veteranima u maskirnim uniformama ili mladićima u crnoj odeći sa fantomkama.
Među veteranima, od kojih su neki iz jedinica Azova, bilo je onih koji su na rukavima imali simbole belih supremasističkih i nacističkih grupa.
Dim vatri iz buradi širio se razrušenom zgradom i dvorištem, dok je iskusnija grupa vežbala juriš na napuštenu zgradu. Manje iskusna grupa je dobila drvene puške za obuku kako se okretati i stajati dok se gađa meta.
Neki u patikama su se klizili po zaleđenom snegu dok su vežbali okretanje, držeći drvene puške. Neki su skakutali i duvali u prste kako bi se ugrejali. Svi su pažljivo slušali dok im je instruktor pokazivao kako da gledaju kroz nišan puške.
"Svi znamo šta se dogodilo 2014. Nije bilo regrutovanja u vojsku. Niko nije znao šta da radi. Oficiri su bili idioti", rekao je Danilo Hrabovskij, 21-godišnji student koji pohađa obuku na Institutu za vazduhoplovno inženjerstvo u oblasti Kijeva.
Ljudi koji su se dobrovoljno javili za borbe završili su na frontovima u Donbasu, gde su mnogi nepotrebno poginuli, rekao je Hrabovskij koji očekuje da će dobiti čin poručnika i biti raspoređen u borbenu jedinicu kada završi školovanje.
Na primer, rekao je on, dobrovoljci nisu imali odgovarajuću obuku za medicinsku pomoć – kao kako da se ispravno koristi turniket – pa su umrli od gubitka krvi.
Hrabovskij je rekao da su on i drugi dobrovoljci nezadovoljni ukrajinskim zakonima o oružju, koji sadrži stroge propise za ljude koji žele da imaju oružje u svojim domovima. On je rekao da je potpuno nerealno da dobrovoljci obučeni za civilnu odbranu u slučaju rata moraju da voze 20 minuta do okružne oružnice da bi dobili oružje.