Piše: Rostislav Hotin
Dok se ukrajinske snage bore da odbiju rusku invaziju, vlasti u Kijevu nastoje da učvrste kontrolu nad prostranim kompleksom pravoslavne crkve koji se dugo nadvijao nad prestonicom kao simbol uticaja Moskve – Kijevsko-pečersku lavru ili Pečerski manastir, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
U tom cilju, ukrajinska crkva koja je 2019. stekla nezavisnost od moskovskog patrijarha, poziva se na Ivana Mazepu, kozačkog vođu koji je živeo i umro pre više od 300 godina. Kao ikona nezavisnosti u Ukrajini, njegovo ime je u Rusiji anatema – i to doslovno.
Mazepa, koji je kao hetman Zaporoških kozaka bio vođa velikog dela Ukrajine od 1687. do 1708, bio je veliki pokrovitelj crkve i pomogao je u razvoju Lavre, značajnog kompleksa crkava, kripti i sličnih građevina na uzvišenju na desnoj obali reke Dnjepar u centru Kijeva.
Pročitajte i ovo: Sveta ljepota: Kijevsko-pečerska lavra na starim gravuramaU Lavri je 25. jula održana posebna komemoracija u čast Mazepi na 336. godišnjicu njegovog uzdizanja na položaj hetmana 1687. U to vreme Hetmanat je bio u uniji s Rusijom.
Međutim, 1708. godine, Mazepa je ušao u ratni savez sa Švedskom protiv cara Petra Velikog, čime je izazvao dugotrajan gnev u Rusiji, koja ga i dalje smatra izdajnikom. S druge strane, u Ukrajini je stekao reputaciju pobornika nezavisnosti te zemlje.
Na komemoraciji krajem prošlog meseca predstavljeno je restaurisano zvono koje je Mazepa poklonio crkvi. Planira se da zvono bude postavljeno u glavni zvonik Lavre, istaknuto obeležje i simbol ukrajinske prestonice.
'Imperija zla'
Verskoj ceremoniji prisustvovale su desetine ukrajinskih vojnika, u iskazivanju jedinstva crkve i vojske u 17 meseci rata otkako je Rusija pokrenula opštu invaziju u februaru 2022.
"Moramo da obnovimo naše zajedničko ukrajinsko svetilište. I danas smo blizu ovog zvona, svetog zvona koje je mnogo toga videlo u svojoj istoriji, mnogo toga prevladalo i sačuvano milošću Božijom", rekao je arhimandrit Avramij, namesnik Kijevo-pečerske lavre. "I u našim mislima se vraćamo u vreme hetmana Ivana Mazepe, koji je mudro upravljao državom. Želeo je da država bude nezavisna i tome je doprineo."
Restaurisano zvono koje je Ivan Mazepa poklonio crkvi.
"Ali kao i uvek, ruska imperija zla je uništila one koji su bili protiv nje. I sada to ponovo vidimo", rekao je on.
Rat je imao veliki uticaj na život pravoslavnih hrišćana u Ukrajini, koja je decenijama bila podeljena tenzijama između rivalskih crkava povezanih s Kijevom i Moskvom, i pre početka ruske invazije u februaru 2022.
Pročitajte i ovo: Konflikt pravoslavnih crkava Ukrajine i borba za 'duhovnu nezavisnost'Tri godine pre invazije, 2019. godine, Pravoslavnu crkvu Ukrajine (PCU) koju podržava Kijev priznao je duhovni poglavar svih pravoslavnih hrišćana, vaseljenski patrijarh Vartolomej iz Konstantinopolja, okončavši vekovnu dominaciju Rusije nad ukrajinskim pravoslavljem.
Versko rivalstvo
Dok se Ukrajinci drže zajedno pred ruskom navalom, PCU je ojačala i stotine parohija koje su bile pri Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi (UPC), koja je povezana s Ruskom pravoslavnom crkvom, promenili su pripadnost. UPC dotle nastoji da se distancira od Ruske pravoslavne crkve i njenog lidera, moskovskog patrijarha Kirila, saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina i glasnog pobornika rata.
Predsednik Volodimir Zelenski je rekao da je smanjenje uticaja UPC-a pitanje nacionalne bezbednosti.
Kijevsko-pečerska lavra, osnovana u 10. veku, dospela je u fokus ove godine pošto su ukrajinske vlasti naložile UPC-u da napusti kompleks na Uneskovoj listi svetske baštine, koji je formalno u vlasništvu ukrajinske države.
Kompleks manastarija Kijevsko-pečarska lavra u ukrajinskoj prestonici.
To se nije baš dogodilo. Sveštenici i monasi UPC-a su ostali, ali su se povukli u manje istaknuti deo koji je poznat kao Donja lavra. Starešina Kijevsko-pečerske lavre, mitropolit Pavlo, nalazi se u kućnom pritvoru izvan Kijeva, dok državni organi vode istragu protiv njega zbog sumnje da je "podsticao versko neprijateljstvo i opravdavao postupke Rusije".
Gornja lavra je data na korišćenje PCU koja sada tamo održava redovne službe.
Crkvena služba 25. jula bila je druga u Pečerskom manastiru posvećena Mazepi. Prva liturgija u čast Mazepe održana je 11. juna u crkvi Svih Svetih, koji je u Lavri podigao Mazepa pre 325 godina. Službi je prisustvovalo nekoliko visokih vladinih zvaničnika.
Tadašnji ukrajinski ministar kulture Oleksandar Tkačenko nazvao je to "istorijskim danom".
Pročitajte i ovo: Uloga crkve u istorijskim tenzijama Rusije i Ukrajine"Prvi put u istoriji Kijevo-pečerske lavre služen je pomen u čast njenog pokrovitelja i ktitora – hetmana Ivana Mazepe, kojeg je Ruska carska crkva za života ekskomunicirala zbog njegove nespremnost da se potčini Moskvi", napisao je Tkačenko na Fejsbuku.
"Kao što smo obećali, Lavra postaje ukrajinska. Sada ćemo u njenim zidinama čuti molitve za slavne ličnosti ukrajinske istorije", dodao je Tkačenko.
Rat i poraz
Kada je Mazepa udružio snage sa švedskim kraljem Karlom XII protiv Rusije 1708. godine, tokom Velikog severnog rata, ruska crkva je proglasila anatemu za njega po ličnom naređenju cara Petra Velikog. Primoran da napusti Ukrajinu s Karlom XII nakon što je Švedska izgubila ključnu bitku kod Poltave u junu 1709, Mazepa je umro nekoliko meseci kasnije.
Ova anatema protiv Mazepe i dalje je tehnički na snazi u Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Ukrajinske crkve to, međutim, ne priznaju, smatrajući da je reč o političkom potezu Petra Velikog u cilju potiskivanja ideje nezavisne Ukrajine, a ne o verskom postupku.
Ruska crkva i država i danas Mazepu prikazuju kao izdajnika. U izveštaju o liturgiji u njegovu čast u Lavri u junu, ruska državna novinska agencija TASS je navela da su bogosluženje organizovali "raskolnici" iz PCU-a, čiji legitimitet i nezavisnost Ruska pravoslavna crkva ne priznaje.
"Zbog izdaje zakletve Rusiji, Mazepa je javno kažnjen i oduzete su mu titule i nagrade. Ruska pravoslavna crkva je anatemisala Mazepu zbog kršenja zakletve na odanost ruskom caru, date na Jevanđelju, i takođe zato što je švedskim vojnicima dozvolio da skrnave pravoslavne crkve", navodi se u izveštaju TASS-a.
Bivši ukrajinski predsednik Viktor Juščenko je tokom svog mandata 2005-2010. bezuspešno tražio od patrijarha Kirila da skine anatemu. Budući da su veze između dve zemlje pokidane ruskom agresijom, izgleda da je malo verovatno da će se to dogoditi u doglednoj budućnosti.
Ukrajina verovatno neće to opet tražiti. Umesto toga, PCU liturgijama odaje počast Mazepi, dok ga rukovodstvo zemlje hvali kao simbol nezavisnosti, ali i "evropejstva" zbog njegove unije sa Švedskom, koja je bila evropska supersila pre nego što je izgubila rat s Rusijom posle debakl u Poltavi, u istočnom delu centralne Ukrajine.
Portret Ivana Mazepe, koji je uradio Volodimir Kozjuk.
U Kijevsko-pečerskoj lavri, Mazepa je sponzorisao i nadgledao rekonstrukciju Uspenskog sabornog hrama, sagradio crkvu Svih Svetih, nekoliko kula i zid oko manastira, koji je dugo posle njegove smrti nazvan Mazepinim zidom.
Takođe je podigao desetine crkava širom Ukrajine, mnoge u arhitektonskom stilu koji se ponekad naziva kozački barok ili mazepski barok. Njegov živopisni život inspirisao je, između ostalih, Voltera, Džordža Bajrona, Petra Čajkovskog i Franca Lista.
"Mazepa je prvi pokazao... da je spreman da žrtvuje svoj život za Ukrajinu. Zato ga Moskva stalno naziva izdajnikom. Naš narod je kozački narod i u prošlosti je deo društva koji je razmišljao o nezavisnosti Ukrajine nazivan mazepski", rekao je za RSE profesor istorije iz Kijeva Volodimir Sergejčuk.
Preimenovanja ulice
Pored dve crkvene službe u čast Mazepi, aktivisti su ranije ove godine prikupili dovoljno potpisa u elektronskoj peticiji da se ulica u kojoj se nalazi Lavra nazove po Mazepi, kao što je urađeno 2007. godine pod Juščenkom.
Ime je ponovo promenjeno za vreme predsednika Viktora Janukoviča koji je bio naklonjen Moskvi. Ubrzo posle njegovog izbora 2010. godine, uoči posete patrijarha Kirila, veći deo ulice je preimenovan u Lavrsku, dok je s Mazepinim imenom ostao samo kratak potez od dva bloka daleko od samog kompleksa.
"Možete li da zamislite kakva je bila politička situacija u Ukrajini 2010. godine, kada je da bi zadovoljio ruskog patrijarha Kirila, koji je želeo da dođe u Kijev, ali nije želeo da Lavra bude u ulici Mazepe, veći deo preimenovan u Lavrsku? Ova ulica nikada ranije nije bila Lavrska", rekao je za RSE Andrij Lupak koji je pokrenuo peticiju. "To je učinjeno da bi se usrećio patrijarh Kiril".
Viktor Janukovič na verskoj službi koju je vodio patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril, pred inauguraciju, Kijsvsko-pečerska lavra, 25. februar 2010.
"Ulica je namerno preimenovana zbog posete patrijarha Kirila, koji nije želeo da uđe u Lavru iz Mazepine ulice", tvrdi kijevski aktivista Taras Šamaida koji je 2010. godine protestovao zbog preimenovanja.
Sada se tim pitanjem bavi Gradsko veće Kijeva, nakon što je peticiju u martu brzo potpisalo više od 6.000 ljudi, što je dovoljno da je razmotre lokalne vlasti. Lupak, koji je pokrenuo peticiju, nada se da će to pitanje biti rešeno do kraja godine.
Pročitajte i ovo: SPC 'brani' Ukrajinsku crkvu od KijevaMazepa je brzo "rehabilitiran" nakon što je Ukrajina proglasila nezavisnost posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. Ubrzo se pojavila novčanica od 10 grivni s njegovim likom.
Od tada je Ukrajina podigla nekoliko spomenika Mazepi, uključujući u Poltavi, mestu bitke u kojoj je pobeda vojske Petra Velikog pomogla jačanju moćnog ruskog carstva. Razgovaralo se i o planovima za postavljanje spomenika u Kijevu, ali odluka još nije doneta.
"Odstupili smo od nametnutog mišljenja koje hetmana Mazepu prikazuje kao izdajnika. Mazepa je želeo da Ukrajina živi slobodnim i nezavisnim životom", rekao je Lupak za RSE. "A sada, posle 300 godina, borimo se za iste stvari za koje se borio Ivan Mazepa".