Piše: Reid Standish
Nova faza ukrajinskog rata zadobija oblik na istoku te zemlje, gde ruske trupe nastoje da prevaziđu rane neuspehe i napadaju ukrajinske snage iz daljine, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Ipak, ostvarivanje novih ratnih ciljeva neće biti jednostavan zadatak za rusku vojsku koja je, prema proceni britanskog ministra odbrane Ben Volasa (Wallace) 25. aprila, izgubila oko 15.000 ljudi od početka invazije 24. februara.
Zapadni i ukrajinski zvaničnici kažu da su ruske snage, premda daleko veće od ukrajinskih, demoralisane i iscrpljene posle neuspelog pokušaja Moskve da ostvari brzu pobedu. Rusija je već angažovala veliki deo svog vojnog arsenala, uključujući neku od svoje najsavremenije opreme, i ispalila ogromne količine raketa, granata i projektila.
Dok zapadne zemlje nastavljaju da šalju dodatnu i bolju opremu Ukrajini, pitanja o dubini ruskih vojnih zaliha, kao i o spremnosti i veštinama njenih vojnika nadvijaju se nad ratnim naporima Kremlja dok sukob ulazi u devetu nedelju.
Da bi saznao više o predstojećim bitkama, RSE je razgovarao sa Margaritom Konaev, saradnicom u Centru za bezbednost i nove tehnologije Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu.
RSE: Ruski zvaničnici izjavili su da je jedan od ciljeva druge faze rata uspostavljanje pune kontrole nad Donbasom i jugom Ukrajine, kao i stvaranje kopnenog koridora koji bi išao od Krima do Pridnjestrovlja, proruskog separatističkog regiona u Moldaviji. Kako to tumačite i koliko je to realističan cilj za rusku vojsku u ovom trenutku?
Margarita Konaev
Margarita Konaev: Svi koji su prate rat primetili su da je ruska vojska morala da prilagodi ciljeve s obzirom na realnost na terenu i, u izvesnoj meri, te poslednje izjave odražavaju neke od onih realnosti koje trenutno vidimo u Donbasu. Oni već kontrolišu veliki deo teritorije na jugu. Dakle, promena ciljeva daje im više održivih mogućnosti koje mogu ostvariti u doglednoj budućnosti.
Istovremeno, mislim da je ta izjava o blokiranju pristupa moru Ukrajini, o kontroli nad celim jugom Ukrajine, a zatim i održavanju tog kopnenog mosta do oblasti u Moldaviji koje kontrolišu ruske snage, alarmantna. Ne bih to shvatila kao nešto što će oni nužno pokušati da ostvare u ovoj rundi borbi i ovoj fazi rata, već nešto što oni postavljaju kao opciju koju bi mogli da nastoje da realizuju u budućnosti.
Upravo sada, usled raspoloživosti njihovih snaga i njihovih logističkih kapaciteta, oni jednostavno nisu u poziciji da ostvare čak ni ove vrste bitnih vojnih ciljeva zbog toga koliko je ruska vojska teško pogođena i kako joj je rat dosad dobro išao.
RSE: Dok se zahuktava nova faza rata, sada je veliki fokus na snabdevanju Ukrajine sa Zapada. Ali kakve zalihe i snage Rusija ima koje još nije upotrebila i kako se to meri prema ukrajinskoj strani?
Konaev: Posvetili smo mnogo pažnje na potrebe Ukrajine i na ono što nedostaje Rusiji ili na njene taktičke neuspehe, ali smo se manje fokusirali na ono što Rusija ima u rezervi.
Jedna oblast koju nisu efikasno koristili – a ostaje pitanje da li će to moći u budućnosti – jeste vazdušna snaga. Nismo videli značajnije učešće ruske vazdušne snage u ovom ratu i kada gađa mete, one to radi vrlo kratko, a zatim se brzo vraćaju nazad u bezbednija područja pod ruskom kontrolom. Veće učešće ruske vazdušne snage moglo bi da malo više pomeri ravnotežu ka Rusiji.
Za Rusiju će veoma važno pitanje biti ljudstvo i u kojoj meri želi da nastavi da angažuju sve više svojih trupa u ovoj borbi, posebno na visokom nivou kadrovskih gubitaka koje je pretrpela. U određenom trenutku morate početi da se pitate kako možete da opravdate takve gubitke.
Takođe je veliko pitanje odakle će dovesti te ljude. Zato slušamo izveštaje o plaćenicima iz grupe Vagner, pa čak i o regrutovanju nekih sirijskih snaga koje navodno dovode u Ukrajinu. Mada zaista nisam videla neku realnu evidenciju koja bi ukazala da je broj plaćenika toliko veliki kako neki izveštaji sugerišu... nije nemoguće da će sve više morati da se oslanjaju na neke od tih izvora kako bi povećali ljudstvo.
RSE: Rusija je nedavno tvrdila da je preuzela kontrolu nad Mariupoljem i u mestima i gradovima širom juga vidimo kako ruske snage pokušavaju da uspostave lokalne proruske vlasti. U Hersonu se čak govori o održavanju referenduma za proglašenje "Hersonske Narodne Republike" kako bi se u Ukrajini stvorio još jedan entitet koji podržava Moskva. Šta mislite o toj taktici koju ruske snage koriste na terenu dok preuzimaju kontrolu nad oblastima?
Konaev: Od ranih faza rata, jedno od najvećih pitanja je bilo kako Rusija planira da okupira Ukrajinu ili ukrajinske oblasti koje očigledno nisu zainteresovane za bilo kakvu rusku vlast.
Znamo da na istoku i u delovima juga postoje veći džepovi stanovništva koje govori ruski, ali čak i među njima zapravo nije bilo nekakve dobrodošlice ruskom napadu na nivou koji je Rusija očekivala na početku rata. Zato sve više moraju da se oslanjaju na nasilje, suzbijanje i uništavanje tih područja, umesto da pokušavaju da ubeđuju ili dobiju lokalnu podršku. To je taktika koju oni neizbežno moraju da koriste ako žele da zadrže bilo kakav uticaj ili kontrolu u tom regionu.
Ali ja lično ne predviđam nekakvu trajnu vojnu okupaciju juga Ukrajine koju možete videti na mestima kao što je Palestina ili čak nekakvo uklanjanje protivničkih snaga koje smo videli u Iraku. Biće to sasvim drugačija vrsta odnosa koju će pokušati da uspostave s tamošnjim lokalnim stanovništvom. I opet, oni se uglavnom oslanjaju na uništavanje tih oblasti da mogu da proglase pobedu i da kažu da su tamo ostvarili svoje ciljeve.
RSE: S obzirom na brutalnu taktiku koju smo videli tokom rata, a zatim i napade poput onih u Buči, kakav je odnos ruskih snaga s Ukrajincima na terenu uopšte moguć ako bi došlo do referenduma?
Konaev: Bilo kakav referendum, mislim da je važno da se razjasni, apsolutno je nelegitiman i nelegalan, jer je ovo nelegalan rat. Kao prvo, takav referendum bio bi protivan međunarodnom pravu i šta god se tamo proglasi trebalo bi posmatrati s velikom sumnjom.
Nažalost, u bilo kojoj vrsti sukoba, imate lokalne aktere koji žele da izvuku korist iz haosa. U ovom sukobu je definitivno bilo manje primera toga, jer ste videli pravo jedinstvo među Ukrajincima, ali ono što će Rusija pokušati da uradi jeste da osnaži neke od onih na terenu koji su voljni da sarađuju ili čak da dovede ljude sa strane, (iz Rusije ili delova Ukrajine pod kontrolom separatista).
Još jedna stvar koju treba posmatrati jeste raseljavanje stanovništva i nastojanje da se ukloni deo lokalnog stanovništva koje je više proukrajinski orijentisano. Ruske snage bi možda mogle da presele neke ljude iz drugih oblasti Ukrajine ili čak delova Rusije da daju percepciju legitimiteta, ali trenutno, u ovom trenutku rata, mislim da je legitimitet prilično nisko na listi onoga što Rusija pokušava da prikaže i ostvari.
To je nešto što može da tvrdi i argumentuje sopstvenom stanovništvu koje je već nahranjeno lažima, ali je malo verovatno da će u Ukrajini ili na Zapadu biti mnogo prihvatanja ili legitimizovanja njihovih napora na jugu ili na istoku, a kamoli u ostatku zemlje.
RSE: Ranije ste spomenuli da će u sledećoj faza borbe biti veći fokus na artiljeriji. Ako biste morali da izaberete jedan element ove sledeće faze rata na koji treba obratiti pažnju, šta bi to bilo?
Konaev: Mislim da naša očekivanja o dužini ovog rata treba da budu umerena. Moja procena je da će se ovo više razvući nego da će biti odlučujuće – samo zbog odnosa snaga i političke komponente da ruski predsednik Vladimir Putin jednostavno ne može sebi da priušti poraz.
A s druge strane, Ukrajina je prilično nevoljna da se dogovori, a kamoli da se povuče kada je u relativno dobroj poziciji da nastavi borbu. Moj savet je da ne očekujete odlučujuću bitku već da očekujete dugotrajnu pat poziciju i da nastavite da obraćate veliku pažnju na humanitarnu cenu ovog rata jer će troškovi rekonstrukcije premašiti troškove vojne podrške koju Zapad sada obezbeđuje – i koju zapadne vlade treba da nastave da obezbeđuju – ali i da obratite veliku pažnju na humanitarne potrebe i posleratne potrebe koje će Ukrajina imati.