Piše: Važa Tavberidze
Prvi ratni lider postsovjetske Ukrajine rekao je da "krvave, teške i dramatične" patnje koje njegova zemlja trpi zbog invazije Rusije imaju monumentalan značaj za Evropu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Bivši premijer Arsenij Jacenjuk pozdravio je ključnu promenu u zapadnom političkom razmišljanju otkako je došao na funkciju u senci prve ruske agresije pre osam godina – za koju misli da je "preokrenula plimu" u korist Ukrajine i demokratskih snaga u Evropa.
U opširnom intervjuu na neotkrivenoj lokaciji u Ukrajini za gruzijski servis RSE-a, Jacenjuk, koji je bio premijer između 2014. i 2016. godine, upozorio je na "veoma krvave i teške bitke" dok ruske snage pokušavaju da zadobiju kontrolu nad Donjeckom, Luganskom i drugi delovima istoka Ukrajine sedam nedelja posle početka sukoba.
Ovaj 47-godišnji politički veteran je takođe primetio da Nemačka plaća cenu svoje pogrešne politike prema Rusiji i rekao da će, ako ruski predsednik Vladimir Putin uspe u Ukrajini, "Gruzija i Moldavija biti sledeće".
"Imamo samo dve opcije: da pobedimo ili izgubimo; da preživimo ili da nas Rusi istrebe", rekao je Jacenjuk. (arhivska fotografija)
Jacenjuk zasluge za osujećivanje prvobitnih ratnih planova Moskve pripisuje čvrstom otporu ukrajinske vojske, složnom odgovoru Zapada i neuspehu "potpuno korumpirane i zastarele... takozvane modernizovane ruske vojske".
On je, međutim, upozorio da Ukrajincima tek predstoje strašne patnje.
"Imamo samo dve opcije: da pobedimo ili izgubimo; da preživimo ili da nas Rusi istrebe", rekao je Jacenjuk.
"Čvrsto verujem da će pobeda doći", dodao je on, navodeći da je odbrana Ukrajine "pravedni rat". "Razumem da je ovo veoma krvav, težak, dramatičan put".
Jacenjuk je ocenio da je ukrajinska odbrana "jedan od najvećih primera u savremenom svetu zaista herojskih akcija" i rekao da je prošlonedeljno potapanje raketne krstarice "Moskva", ruskog komandnog broda u Crnom moru, "zlokoban i loš znak za Putina".
Moskva i Kijev saopštili su 18. i 19. aprila da su ruske snage počele novu fazu svojih operacija u Ukrajini.
Jacenjuk, tada opozicioni lider, tokom sukoba demonstranata s policijom na protestu podrške evropskim integracijama Ukrajine, Kijev, 24. novembar 2013.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je ukrajinske branioce da se bore, dok su njegove oružane snage navele da je Rusija "pojačala ofanzivne operacije duž cele linije kontakta" koja od 2014. uglavnom odvaja proruske separatiste od ukrajinskih snaga u Lugansku i Donjecku.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 19. aprila da su ruske snage tokom noći pogodile više od 1.200 ciljeva i oborile ukrajinski MiG-29, što se zasad ne može potvrditi.
Jacenjuk je naveo da postoje naznake da se Kremlj nada da će ostvariti nekakvu pobedu do 9. maja – godišnjice predaje nacističke Nemačke kojom je okončan Drugi svetski rat u Evropi, datuma koji su Rusi i Ukrajinci zajedno obeležavali decenijama pre raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Mada bi mogao da dovede u pitanje zvanične brojke koje pokazuju da većina Rusa podržava Putina ili njegovu "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini, Jacenjuk je rekao da "ne pravi razliku" između Putina i njegovih glasača, za koje kaže da su "isto kriminalci".
"Ne dovodim u pitanje generalno raspoloženje ruskog naroda. A generalno raspoloženje je antiukrajinsko, antizapadno, antislobodarsko. To je osovina zla. I to nije samo Putin, jer se Putin nije borio u Irpinu ili Buči, ubijajući nevine Ukrajince. Putin nije u Mariupolju. To su njegovi vojnici. A oni su Rusi", rekao je Jacenjuk.
Agencija UN za izbeglice, UNHCR, saopštila je 18. aprila da je skoro pet miliona Ukrajinaca pobeglo iz svoje zemlje od početka invazije 24. februara.
Još 215.000 državljana trećih zemalja, većinom studenti i migrantski radnici, pobeglo je iz Ukrajine, pokazuju podaci kancelarije UN za migracije.
Broj mrtvih i drugih žrtava na obe strane je teško utvrditi usred borbi, mada su obe strana priznale da su poginule hiljade vojnika.
Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava (OHCHR) do 18. aprila je zabeležila 2.072 smrtna slučaja civila i još 2.818 povređenih, mada mnogi posmatrači upozoravaju da je to znatno manji broj od stvarnog, s obzirom na nedostatak pristupa ratnim zonama.
Jacenjuk, koji je preuzeo dužnost pošto su u protestima svrgnuti promoskovski predsednik i vlada u Kijevu u februaru 2014. i bio premijer do aprila 2016, prognozira da će Putinova i ruska taktika ponoviti ruske nedavne vojne kampanje na drugim mestima.
On je naveo razaranja u Groznom, u južnoj ruskoj republici Čečeniji, kao i u Alepu, gde su ruske snage podržavale sirijskog lidera Bašara el Asada, kao i u ukrajinskom Mariupolju, strateškom primorskom gradu koji je imao oko 500.000 stanovnika pre ruske opsade i prateće humanitarne katastrofe.
"U predgrađima Kijeva, u Mariupolju, u Černjihivu, u Harkivu – taktika ruske vojske je vrlo jasna: ubiti svakoga i uništiti sve", rekao je Jacenjuk. "Dakle, to je razlog zašto je snabdevanje smrtonosnim odbrambenim i ofanzivnim oružjem – a želim da… naglasim ofanzivnim oružjem – očajnički potrebno ukrajinskoj vojsci".
Međunarodni tužioci pokrenuli su istrage o ratnim zločinima zbog ruskih akcija u Ukrajini posle raširenog bombardovanja civilnih ciljeva, izveštaja o silovanju i drugih zločina i optužbi – uključujući onu koju je izneo predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) – da Rusija sprovodi "genocid" nad Ukrajincima.
Putin je 18. aprila dekretom odao počast brigadi koju je Kijev optužio da je počinila ratne zločine dok je okupirala mesto Buču, gde su ukrajinske snage koje su ponovo zauzele grad otkrile vezane leševe i druge dokaze o zločinima.
Jacenjuk je pozdravio, kako je rekao, "ogromnu promenu u zapadnoj politici", i takođe odao zasluge SAD, Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji za podršku Kijevu.
"To Putin nije očekivao. I to je bila veoma velika pogrešna procena s njegove strane", rekao je Jacenjuk, koji je preuzeo dužnost 2014. kada je Rusija okupirala Krim uoči potonje aneksije uprkos širokoj međunarodnoj osudi. "Bio je potpuno ubeđen da je zapadni svet krhak i da će odgovor na ovu vrstu brutalne agresije na Ukrajinu biti slab, tup i neefikasan. Zapad je promenio svoju politiku prema Rusiji; preokrenuo je plimu".
Mada je rekao da je njegova "želja" da je ta promena "nepovratna", on je priznao da kao veteran u politici ima "neke manje sumnje".
Jacenjuk je izdvojio zabrinjavajuće znakove kao što su veze Mađarske s Rusijom – što je istaknuto odbijanjem Budimpešte da se pridruži sankcijama koje su protiv Moskve uvedene širom EU i nedavno ponovo potvrđenoj privrženosti uvozu ruskog gasa i nafte – i podrške koju na francuskim predsedničkim izborima ima "proputinovska" kandidatkinja Marin le Pen (Marine).
On je takođe naveo izveštaje da je kancelarija Zelenskog odbacila potencijalnu posetu nemačkog predsednika Valtera Štajnmajera (Walter Steinmeier), mada je ona negirala da je odbila zahtev Berlina za dolazak u Kijev dok su se predsednici Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske spremali za zajedničku posetu prošle nedelje.
"Verujem da bi bilo bolje za nemačko-ukrajinske odnose da nemački predsednik dođe u Kijev", rekao je Jacenjuk.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk posle razgovora u Berlinu 23. oktobra 2015.
Pod bivšom kancelarkom Angelom Merkel, kažu stručnjaci, Berlin je godinama ublažavao neke od najoštrijih kritika Zapada na račun Moskve, kao i pozive na kaznene mere delimično kako bi energetske i trgovinske veze ostale otvorene.
Socijaldemokrata Olaf Šolc (Scholz) i njegova vlada "semafor koalicije" zauzeli su čvršću liniju otkako su nasledili Merkel u decembru 2021. Šolc je od početka ruske invazije blisko sarađivao s članicama EU i Vašingtonom u snabdevanju Kijeva oružjem i pružanju druge podrške.
Merkel i Štajnmajer su javno priznali da su potcenili rusku pretnju.
"Nemačka politika se promenila dramatično, potpuno – što je dobro za Nemačku i dobro je za Ukrajinu", rekao je Jacenjuk, navodeći oslanjanje Nemačke na rusku naftu i gas, investicije, pa čak i diplomatiju. "Takva politika je Nemačku oslabila, a ne ojačala".
Bivši ukrajinski premijer naveo je cenu rata u Ukrajini i dosadašnje politike Berlina u očima nemačke javnosti.
"Nemačka mora da shvati da kratkoročno treba da plati cenu", rekao je Jacenjuk za Gruzijski servis RSE-a. "Ta cena nije ništa u poređenju s cenom koju plaćaju Ukrajinci".
Sada kada su napravili "pravi izbor", rekao je, "moraju da ispune taj izbor, da krenu tim putem".
Kad je reč o zemljama koje nisu članice EU ili su kandidati za članstvo, Jacenjuk je naveo napore vlada drugih bivših sovjetskih republika Gruzije i Moldavije da održe neutralnost u trenutnom sukobu kao "prosto pogrešno, tačka".
Hiljade ruskih vojnika nalaze se u obe zemlje – u slučaju Gruzije da brane separatiste posle petodnevnog rata 2008. godine, a u Moldaviji da održe vojno prisustvo iz sovjetskog doba uprkos stalnim zahtevima Kišinjeva da ih Moskva povuče.
I Tbilisi i Kišinjev su zvanično podneli zahtev za članstvo u EU, ubrzavši proces kada su ruske trupe prešle ukrajinske granice pre skoro dva meseca.
"Oni znaju rusku taktiku. Svi smo delili iste vrednosti", rekao je Jacenjuk. "I u ovim dramatičnim i izazovnim vremenima, bilo je toliko važno za ukrajinski narod, kao i za narod Gruzije i Moldavije, da pokažu stvarno jedinstvo u jedinstvenom frontu, da uvedu sankcije Rusiji. Ako Ukrajina padne, i Moldavije i Gruzija će pasti. Tačka".
On je upozorio te i druge zemlje da ne veruju Putinu i naveo istoriju prekršenih obećanja.
U danima pre pokretanja invazije, Putin je za Ukrajinu rekao da je sastavni deo Rusije, doveo u pitanje ukrajinsku naciju i kulturu i sugerisao da ona nikada nije dostigla "pravu državnost".
U satima pre početka napada, Putin je izneo cilj da se Ukrajina "demilitarizuje" i "denacifikacije". Ovaj drugi navodni cilj je bila česta laž u višegodišnjim naporima Moskve da delegitimizuje ukrajinske vlasti od protesta 2013-14. u kojima je svrgnut predsednik Viktor Janukovič.
"Rusiji nikada nije potreban nikakav izgovor", rekao je Jacenjuk. "Oni će uvek naći ovaj izgovor".