Ministri spoljnih poslova Francuske i Nemačke Žan-Mark Ero i Frank-Valter Štajnmajer stigli su na istok Ukrajine, što je njihova prva poseta ovoj regiji nakon izbijanja sukoba pre dve godine. Oni traže od obe strane da poštuju dogovoreno primirje kako bi se realizovao dugo odlagani politički deo sporazuma iz Minska o davanju autonomije oblastima koje kontrolišu proruski separatisti i raspisali izbori u njima.
Proruski separatisti na istoku Ukrajine i Vlada u Kijevu međusobno se optužuju za kršenja prekida vatre koje je stupilo na snagu u sredu u ponoć.
Lokalne snage su pre dva dana objavile jednostrani prekid vatre, a nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer, koji je juče doputovao u Ukrajinu, izjavio je da se Ukrajina slaže da poštuje primirje.
Lideri pobunjenika su izjavili da je na njihove položaje gađano iz minobacača. Istovremeno, portparol ukrajinske armije Ivan Arefjev je kazao da su borbe utihnule u ponoć ali da su u četvrtak izutra proruski separatisti pucali na njene pripadnike iz lakog oružja, uključujući i ručne granate.
U sukobu u istočnoj Ukrajini poginulo je 9.640 ljudi
Prema izveštaju Visokog komesarijata za ljudska prava UN, koji je objavljen u četvrtak u Ženevi, u sukobu u istočnoj Ukrajini poginulo je 9.640, a ranjeno 22.431 lice.
Deo izveštaja koji obuhvata period od sredine maja do sredine avgusta pokazuje povećanje broja civilnih žrtava od 66 odsto, u odnosu na prethodni period.
U pomenutom razdoblju bilo je 188 civilnih žrtava, i to 28 mrtvih i 160 ranjenih. Uništen je i znatan deo infrastrukture na istoku Ukrajine, koji je industrijski centar zemlje.
Ministre dočekali ukrajinski demonstranti
Ero i Štajnmajer su doputovali u Kramatorsk, grad pod kontrolom ukrajinske vojske, u blizini linije fronta s proruskim separatistima, a sastali su se u zgradi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Prethodnih dana su vođene najžešće borbe u poslednjih nekoliko sedmica u kojima su poginula po tri pripadnika snaga pobunjenika i ukrajinske armije.
Dvojica ministara su zatražila od prozapadne Vlade u Kijevu da u potpunosti sprovede 13 tačaka Sporazuma iz Minska, sklopljenog u februaru prošle godine, kojim se, između ostalog, predviđa autonomija za oblasti na istoku zemlje koje uglavnom kontrolišu proruski separatisti.
Ukrajinske vlasti trebalo bi da izmene ustav i priznaju autonomiju pobunjeničkim oblastima na istoku i raspišu izbore, što je izazvalo oštre polemike u Kijevu, koji te odredbe smatra legalizovanjem separatizma i destabilizacije Ukrajine. Mnogi poslanici su optužili predsednika Ukrajine Petra Porošenka da je potpisivanjem Sporazuma iz Minska izdao zemlju, zbog čega je on odugovlačio sa podnošenjem ove inicijative parlamentu.
Ukrajinska vlada smatra da izbori ne mogu biti raspisani dok se ne povuku strane trupe
Ukrajinska vlada smatra da izbori ne mogu biti raspisani dok se ne povuku strane trupe i dok Kijev ne preuzme punu kontrolu nad granicom sa Rusijom, dok Zapad izbore vidi kao sredstvo za političku reintegraciju separatističkih teritorija.
Šefove nemačke i francuske diplomatije je ispred zgrade OEBS-a dočekalo oko 40 demonstranata, koji su uzvikivali parole protiv donošenja statuta kojim se priznaje autonomija separatističkim regionima Donjeck i Lugansk.
Oni su nosili plakate na kojima je pisalo: "Mi smo Ukrajina" i "Nema specijalnog statusa za Donbas".
Dvojica ministara su se sastala sa zvaničnicima OEBS-a u Ukrajini, koji su ih obavestili o aktivnostima posmatračke misije zadužene za praćenje poštovanja sporazuma o prekidu vatre na istoku Ukrajine.
Štajnmajer: Mogući koraci ka trajnom miru
Štajnmajer je izjavio u sredu u Kijevu da nedavni pokušaj primirja između ukrajinskih trupa i proruskih snaga pruža "tračak nade" i da vidi mogućnosti za dalje korake ka trajnom miru iduće nedelje.
Dve strane su se ranije saglasile da poštuju primirje koje će se poklopiti sa početkom školske godine, odnosno od 1. septembra, što je smanjilo intenzitet sukoba, ali ih nije u potpunosti zaustavilo.
"Ponovo smo na raskršću. Vidimo mali tračak nade u primirju, ali to nije dovoljno", rekao je Štajnmajer na konferenciji za novinare.
Ero je juče u Kijevu izjavio da bi sporazum između ukrajinskih trupa i proruskih snaga o povlačenju trupa u tri oblasti istočne Ukrajine mogao da bude postignut iduće nedelje. Nakon toga bi, po njegovim rečima, usledila primena političkog dela sporazuma sa usvajanjem ustavnih promena u ukrajinskom parlamentu koje bi omogućile davanje autonomije oblastima pod kontrolom pobunjenika i održavanje izbora u njima.
"Nema plana B", poručio je šef francuske diplomatije.
Sporazumom iz Minska, u čijem zaključivanju su posredovale Nemačka i Francuska, predviđen je niz političkih i ekonomskih mera za okončanje sukoba
Sporazumom iz Minska, u čijem zaključivanju su posredovale Nemačka i Francuska, predviđen je niz političkih i ekonomskih mera za okončanje sukoba i dat rok do kraja prošle godine da se definiše status proruskih snaga.
Međutim, do njegove primene još nije došlo, za šta ni ukrajinska ni ruska strana ne prihvataju odgovornost.
Kijev optužuje Moskvu da nije povukla svoje trupe i oružje sa istoka Ukrajine, ali ona negira bilo kakvo svoje prisustvo u toj regiji. Istovremeno, Kremlj optužuje ukrajinske vlasti da krše Sporazum iz Minska jer još nisu odobrile autonomiju i raspisale izbore na istoku zemlje.
Kijev traži od ruskih vlasti da garantuju da će proruski separatisti poštovati mirovni sporazum, dok u Moskvi ističu da ukrajinski zvaničnici treba da se direktno dogovore sa predstavnicima pobunjenika.
U međuvremenu, Kijev je uputio žalbu Svetskog trgovinskoj organizaciji protiv Rusije, jer, kako se navodi, ograničava teretni transport koji ide iz Ukrajine.
EU je produžila sankcije protiv Rusije, ukrajinskih državljana i pravnih entiteta do marta 2017. godine, saopšteno je iz Evropskog saveta.
Zapad optužuje Moskvu da se meša u sukob na istoku Ukrajine i zbog toga joj je uveo političke i ekonomske sankcije. Kremlj je odbacio optužbe i uveo kontramere.