Borbena obuka za civile deo ratnog načina života u Ukrajini

Borbena obuka u sportskom klubu EBSH, Kijev 7. avgust 2022.

Piše: Aleksandar Palikot

"Granata!"

Do prošle godine, takav urlik bi bila zastrašujuće neprikladan u kijevskom sportskom klubu EBSH – teretani poput onih u bogatijim četvrtima širom sveta koje posećuju ljudi koji žele da budu fit, nabace mišiće ili smršaju, a možda i da dobiju svoju nedeljnu dozu adrenalina, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Ovih dana, muškarci i žene u osvetljenim, modernim prostorijama kluba možda nose pancire preko odeće za vežbanje i mitraljeze: EBSH organizuje borbene kurseve za civile koji su traženi u glavnom gradu Ukrajine dok rat besni na jugu i istoku zemlje skoro šest meseci otkako je Rusija pokrenula invaziju 24. februara.

Poklič upozorenja Andrija Ševcova, 35-godišnjeg IT specijaliste, stigao je poslednjeg dana ubrzanog kursa taktičke obuke, jednog od mnogih programa koji se nude u Kijevu. Dok su njegovi drugovi iz grupe zalegli na pod, rukama pokrivajući uši, ružičasta granata za obuku polako se kotrljala po podu i onda stala, posle čega su svi prasnuli u smeh.

Grupa od 12 osoba vežbala je rukovanje jurišnim puškama, približavanje neprijatelju pokriveni vatrenom paljbom i tretiranje prostrelnih rana. Tokom tri nedelje, okupili su se 14 puta radi taktičke i fizičke obuke, aktivnosti na otvorenom i vežbi borbene medicine.

Andrij Ševcov na obuci u klubu EBSH, 7. avgust 2022.

"Kurs je osmišljen za potpune početnike", rekao je instruktor grupe Kirilo Kurinij.

"U istoj takvoj situaciji sam bio 2014: nikada nisam imao oružje u rukama", dodao je on, misleći na godinu kada je rat između snaga koje podržava Rusija i vlade izbio u Donbasu – regionima Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine, gde je Moskva podsticala separatizam pošto je preuzela kontrolu nad Krimom, dalje na jugozapadu zemlje.

Otprilike u to vreme pridružio se paravojnoj grupi Desni sektor, rekao je. I ovog februara, pridružio se jedinici teritorijalne odbrane u Kijevu – jednoj od mnogih osnovanih širom zemlje dok je Rusija gomilala svoje snage na granici u mesecima pre invazije.

Teško je reći koliko se kurseva obuke poput onog koji vodi Kurinij trenutno nudi u Kijevu, ali ne manje od 10 organizacija nudi osnovnu borbenu obuku za civile. Obični Ukrajinci već su užurbano polazili na takve programe početkom zime kada se nadvijala pretnja ruskom invazijom.

U to vreme, mnogi zapadni stručnjaci su predviđali brzi poraz Kijeva – kao što je ruski predsednik Vladimir Putin očigledno očekivao – posle čega bi usledio decentralizovani gerilski rat protiv okupacionih snaga. To se nije dogodilo i ruske snage koje su pretile glavnom gradu u prvim nedeljama posle invazije povukle su se pre nekoliko meseci, ali se žestoke borbe i dalje vode u Donbasu i na jugu Ukrajine, pa potražnja za borbenom obukom nije smanjena.

'Ovaj rat je maraton'

"Rat me je naterao da odem iz rodnog Donjecka pre mnogo godina", rekao je Ševcov, "ali su mi tek 24. februara spale ružičaste naočare: tek tada sam shvatio da se rat s Rusijom ne može izbeći."

Posle početka invazije nije otišao iz Kijeva i postao je dobrovoljac ukrajinske IT vojske – mreže koja podržava ratne napore na internetu. Sada je spreman da nastavi s, kako kaže, "paravojnim samoobrazovanjem".

Kao i većina učesnika kursa u EBSH-u, Ševcov prethodno nije prošao kroz vojnu obuku. Neki ljudi iz grupe rekli su da veruju da bi mogli biti regrutovani i da žele da se što bolje pripreme.

Stanislav Tihonko, 25-godišnji poslovni konsultant, rekao je da je polovina njegovih prijatelja na prvoj liniji fronta. Ubrzo posle februarske invazije, otišao je u kancelariju za regrutovanje, ali je odbijen zato što nije prošao vojnu obuku. Sada, pored pohađanja obuka, nabavlja vojnu opremu i traži dozvolu za oružje.

"Čak i ako ne budem sutra regrutovan, želim da budem spreman za mogućnost uličnih borbi", rekao je Tihonko.

Stanislav Tihonko na borbenoj obuci u klubu EBSH, 7. avgust 2002.

"Ako se jednog dana nađem u nekoj drugoj Buči, ne želim da umrem od metka u potiljak, s rukama vezanim iza leđa", dodao je on, misleći na grad u blizini Kijeva gde su se zastrašujući dokazi o zverstvima pojavila odmah posle povlačenja ruskih snaga.

Kada je čas obuke u EBSH-u završen, grupa fizičkih spremnih muškaraca u punoj vojnoj odeći i savremenim oružjem ušla je u prostoriju. Bili su to Oleksandar Polovij, jedan od vlasnika kluba, i njegovi prijatelji koji su došli na naprednije časove obuke.

"Ideja da organizujem ovaj trening bila je rezultat najgorih pet minuta u mom životu", rekao je Polovij. Na dan početka ruske invazije, koja se poklopila s njegovim rođendanom, bio je potpuno paralizovan, znajući da treba da nešto da uradi, ali ne i šta.

"Posle nekog vremena, shvatio sam da ovaj rat nije sprint već maraton, i zato moramo da se spremimo za to", rekao je on. "Voleo bih da svaki građanin prođe takav kurs, kao u Švajcarskoj".

Kampovanje u rovovima

Na neki način, civilna odbrana je imala ulogu u ukrajinskom nacionalnom identitetu još od Drugog svetskog rata, a dobrovoljačke snage – kasnije inkorporirane u vojsku – imale su ključnu ulogu na početku rata koji je počeo u Donbasu 2014. Sada, nakon što je Rusija pokrenula invazija velikih razmera, vojna obuka postala je uobičajeni deo životnog stila mnogih.

Na primer: usred leta, ono što bi nekada bilo neobično kampovanje dogodilo se u šumi na periferiji Kijeva u blizini Buče, Irpinu, i drugim gradovima i mestima teško pogođenim ratom. Civili su bili s vojnicima ispred šatora postavljenih pored sveže iskopanih rovova.

Celo područje još je zatrpano otpadom, smećem i flašama koje su ostavili ruski vojnici koji su tu bili pozicionirani. Deo šume se i dalje čisti od mina.

Instruktor, vojnik u kasnim dvadesetim koji je živeo u Poljskoj ali se vratio da se pridruži vojsci, stajao je pored stola zatrpanog zavojima i povezima. On i njegov drug su objašnjavali kako se s bojnog polja evakuišu ranjenici.

Obuku u šumi održao je bataljon Spas-23, vojna jedinica koja takođe obučava grupe teritorijalne odbrane i službe za sprovođenje zakona u Kijevskoj oblasti. Intenzivna dvodnevna radionica obuhvatala je kampovanje, fizičke vežbe, rukovanje oružjem i upravljanje dronom.

Vrhunac programa je lažna gerilska bitka: timovi sastavljeni od preduzetnika, vlasnika radnji i agenata za nekretnine naoružani vazdušnim oružjem borili su se za kontrolu rovova i položaja koje je ruska vojska napustila u martu.

Učesnici obuke u organzaciji škole Taktyka.ua i bataljona Spas 23, 11. avgust 2002.

Spas-23 je razvio partnerstvo s Taktyka.ua, školom taktičke i borbene obuke za civile koju je ovog leta osnovao tim na čelu s Mihajlom i Olhom, bračnim parom u ranim tridesetim godinama koji iz bezbednosnih razloga nisu želeli da se otkrije njihove prezime.

Oni kažu da su pre invazije radili za zdravstvenu kompaniju iz Kine i da su bili "pacifisti". Međutim, posle 24. februara njihov posao više nije bio moguć, pa su odlučili da žele da iskoriste svoje veštine da pomognu svojoj zemlji.

Učesnici plaćaju program, ali Mihajlo i Olha naglašavaju da novac pokriva samo organizacione troškove i skromne naknade za instruktore. Kursevi se rasprodaju u roku od nekoliko sati, rekli su oni, a najveći problem je pronaći instruktore pošto je većina na frontu ili imaju druge dužnosti.

Mobilizacija se nastavlja

Prema rečima ukrajinskog ministra odbrane Oleksija Reznikova, više od milion ljudi trenutno brani Ukrajinu. Većina – oko 700.000 njih – mobilisana je u oružanim snagama; ostatak su trupe nacionalne garde, graničari i federalna policija. Ukrajinski parlament je 15. avgusta izglasao produženje vanrednog stanja i mobilizacije za još tri meseca.

Detaljni podaci o mobilizaciji ipak ostaju vojna tajna. Vlasti kažu da su haos u prvim nedeljama invazije i preterano revnosni službenici koji su uručivali pozive oficirima kao kaznu za manje prekršaje, poput nepoštovanja policijskog časa, doveli do širenja dezinformacija o nespremnim ljudima koji nevoljno idu na front.

"U stvari, niko nije mobilisan bez njegovog pristanka, a kamoli poslat na liniju fronta", rekao je za RSE vojni ekspert Mihajlo Žirohov. "Ukrajinskim oružanim snagama u ovom trenutku ne nedostaje ljudi, ali kako se borbama ne nazire kraj i zbog sve više žrtava, mobilizacija će se nastaviti".

Regruti obično prolaze dvomesečnu obuku, a ljudi za koje se smatraju da nisu spremni za borbe drže se podalje od fronta, rekao je on.

"Ali u ovoj novoj vrsti rata, sa stalnim granatiranjem i raketnim napadima, psihološka otpornost igra ključnu ulogu", rekao je Žirohov. "Nikad nije dovoljno obuke i priprema, ali ono što je ključno jeste da oni koji brane naše pozicije imaju veoma visok moral".

Dotle, vraćajući se u centra Kijeva posle obuke u šumi, Mihajlo je sugerisao da on i Olha ne vide da će tražnja za vojnom obukom uskoro posustati.

"Bolje je ne praviti čvrste planove u Ukrajini ovih dana", rekao je on dok je vozio preko improvizovane zamene za uništeni most preko reke Buče, "ali do proleća naš tim bi želeo da ima sopstveni poligon i otvori redovnu borbenu školu".