Konačno "Beli šengen"

Slobodno putavanje u zemlje EU

"Beli šengen" kao božićni poklon – najčešći je naslov u beogradskim medijima nakon najave iz Evropske unije da bi građani Srbije već od 19. decembra mogli da putuju bez viza.

Nakon 17 godina izolacije i peripetija po ambasadama svi su srećni zbog dobrih vesti, a posebno su obradovani mladi – jer više od 70 odsto njih nikada nije izaslo van granica zemlje.

Dani i godine u redovima za vize po evropskim ambasadama u Beogradu mogli bi uskoro da budu samo ružna sećanja građana Srbije. Savet ministara Evropske unije usaglasio je stav da se od 19. decembra 2009. Srbija uvrsti na belu šengen listu, što je četrnaest dana pre od ranije najavljivanog termina - 1. januara 2010.

Beograđani čija su putovanja, kao i ostalih građana Srbije, skoro dve decenije bila uslovljena vizama, srećni su zbog najave iz Brisela.



Konačnu odluku o ukidanju viza doneće Savet ministara unutrašnjih poslova i pravde Evropske unije 30. novembra, i tada će biti saopšteno i od kog datuma će Srbija biti na belom šengenu.

Dan posle ove najave, Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Srbije i Marija Fekter, ministarka unutrašnjih poslova Austrije, potpisali su u Beču Memorandum o saradnji u oblasti unutrašnje bezbednosti. Dačić je tom prilikom rekao da očekuje da se proces vizne liberalizacije uspesno završi.

"Možda je ovo prvi praktični pokazatelj da se zemlje Evropske unije već spremaju za viznu liberalizaciju, jer ovaj memorandum podrazumeva saradnju na planu unutrašnje bezbednosti u situaciji posle ukidanja šengenskih viza za naše građane. Postoje već neke najave da bi to možda moglo biti i pre 1. januara 2010, ali pre svega zbog praznika koji postoje uoči Nove godine."

Da lepe vesti stignu ranije nego što se većina tome nadala pobrinuo se i evropski komesar Oli Ren izjavom da se se nada da će Srbija, Makedonija i Crna Gora biti stavljene na belu šengensku listu već 19. decembra, uoči božićnih praznika koji, kako je rekao, "podrazumevaju i duh dobre volje".

Ali najzaslužnija za moguća novogodisnja putovanja bez viza je jedna od najmlađih članica EU, jer je 19. decembar kao predlog zvanično stigao sa slovenačke strane, zbog čega su u dobrom raspoloženju srpski mediji Sloveniju nazvali Deda Mrazom.

SLAVLJE ZA SLAVU?

Da smo nadomak ukidanja viza je velika vest za građane Srbije, izjavila je za naš program Maja Bobić, iz Evropskog pokreta u Srbiji i to vest koja, pored političkog i simbolickog, ima i ogroman psihološki značaj.

"Jer se potvrđuje ono sto smo često čuli kao poruku zvaničnika Evropske unije, a to je da su Sbija i ostale zemlje regiona dobrodošle u evropsku porodicu kada ispune potrebne uslove. Ovo će biti potvrda da to zaista jeste tako i da ovaj deo Evrope nije zaboravljen i da jeste deo Starog kontinenta", kaže Bobić.

Za reditelja Gorčina Stojanovića najava Srbije na beloj šengen listi je jednostavno fantastična, pogotovu što će odluka o ukidanju viza imati i veliki realni smisao.

"Najpre zbog toga što će neke praktične stvari biti moguće. Stvarno je bilo glupo da raznorazne evropske ambasade zarađuju pare od ljudi koji su sa mukom dobijali te vize, dok smo se svi više puta uverili da je svaki kriminalac koji je to hteo mogao da dobije vizu. Dakle, ukida se takva jedna licemerna situacija odnosa zapadne Evrope prema ovom delu sveta", smatra Stojanović.

U blagoj euforiji zbog toliko željenog cilja na dohvat ruke, domaći mediji primećuju i da bi se, ukoliko to bude 19. decembra, ukidanje viza dogodilo na praznik Sveti Nikola.

Gorčin Stojanović kaže da nije toliko bitno da li ce Srbija biti na beloj šengen listi dve nedelje pre ili kasnije, već zaključuje da je najvažnije to sto će ukidanje viza zasigurno imati suštinski pozitivne efekte za čitavo društvo.

"Očekujem da se za dve, tri ili pet godina dogodi emancipacija drustva. I to na otprilike isti onaj način na koji je transformisano nekadašnje jugoslovensko društvo od trenutka kada ste od početka šezdesetih godina mogli imati pasoš i otići bilo gde. Posle toga su se dogodile ključne promene u socijalnom, pa dakle i političkom životu ondašnje Jugoslavije. Mi smo ipak sada bili više od sedamnaest godina u izolaciji i, generalno, nije ista stvar kada bar možete da odete do Trsta po farmerke ili kada to prosto ne možete", zaključuje Stojanović.