Broj Kurana u kući, kontakti sa ljudima u inostranstvu, gledanje nedozvoljenih fotografija na internetu, nošenje burki u javnosti, ali i podnošenje zahteva za pasoš, neki su razlozi zbog kojih kineske vlasti zatvaraju pripadnike kineske muslimanske manjinske grupe Ujgure u kampove za prevaspitavanje.
Kina negira optužbe o mučenju i navodi da su kampovi, zapravo, škole u kojima se bore protiv terorizma.
"Dosije Karakaks", dokument u koji je britanski BBC imao uvid, otkriva na koji način se Kina odnosi prema muslimanima koje drži u zarobljeništvu u kampovima širom zemlje.
Dokument pokazuje da vlasti u Kini imaju najličnije podatke za oko 3.000 Ujgura koji žive u zapadnoj kineskoj provinciji Sinđijang (Xinjiang).
Kina poseduje lične podatke o Ujgurima
Izveštaj na 137 strana sadrži informacije o tome koliko se često ljudi mole, kako se oblače, sa kim kontaktiraju, ali i kako se njihovi članovi porodice ponašaju.
Podaci su prikupljani tokom 2017. godine, kada su vlasti poslale timove Komunističke partije u Sinđijang, kako bi prikupili što više podataka o Ujgurima i njihovom načinu života.
Svaki tim je dobio određeni broj ujgurskih domaćinstava koje je posetio, sprijateljio se sa porodicama i sačinio izveštaj o tome da li je domaćinstvo religiozno, koliko Kurana imaju u kući i slično.
Takođe, skupljani su i podaci o tome kakvi su njihovi porodični odnosi, koliko su bliski sa drugim članovima iz svoje familije.
Pročitajte i ovo: Procurili dokumenti o kineskim zatočeničkim kampovimaIzveštaj pokazuje i da li ljudi imaju rodbinu ili poznanike u inostranstvu, što se smatra jednim od najozbiljnijih pokazatelja moguće nelojalnosti i skoro uvek znači da je zatvaranje u kamp prilično izvesno.
Nakon opisa dnevne rutine i navika osobe, u finalnom pasusu se nalazi "presuda", odnosno zaključak, o tome da li se poručuje zatvaranje u kamp ili, ukoliko se osoba već nalazi u njemu, da li je spremna za puštanje ili je boravak potrebno produžiti.
Skoro 90 odsto ljudi sa spiska su osuđeni na jednogodišnji program u kampovima.
Takođe, u izveštaju se konstatuje i da li oni koji su ranije pušteni na slobodu, treba da budu vraćeni u zatočeništvo.
Prikupljene informacije se nalaze u objedinjenoj bazi podataka, koja pored podataka dobijenih sa terena, sadrži i policijske dosijee, ali i snimke sa nadzornih kamera te lične podatke iz telefona nadgledanih osoba ujgurskog porekla.
Izveštaj je procurio zahvaljujući izvoru koji je i 2019. godine objavio gomilu osetljivih informacija o tome kako se kineske vlasti ophode prema ujgurskim zatvorenicima u kampovima.
Kina odbacuje sve optužbe, navodeći da su kampovi, zapravo, škole i da je njihov cilj borba protiv terorizma i religijskog ekstremizma.
Zašto se ljudi zatvaraju?
Razlozi za pritvaranje su brojni, od pretpostavke da imanje prijatelja u inostranstvu predstavlja bezbednosni rizik pa sve do nošenja burke na ulici.
Neki od zatvorenika odvedeni su u kampove jer su podneli zahtev za izdavanje pasoša, zbog toga što vlasti u Sinđijangu smatraju da je namera da se putuje van zemlje znak radikalnog ponašanja. Drugi su zatvoreni jer su slučajno posetili stranu internet stranicu koja je registrovana van Kine.
Pročitajte i ovo: SAD stavio kineske organizacije na crnu listu zbog 'represije nad Ujgurima'Ljudi su zatvarani i ne samo zbog ličnih radnji iz prošlosti, već i zbog nečega što su učinili članovi njihove porodice. Tako je, jedan muškarac, odvedeni u kamp zbog toga što su njegove ćerke nosile burku, a sin iskazivao islamska politička uverenja.
Sve to navelo je vlasti Kine na zaključak da ova porodica gaji netrpeljivost prema kineskoj državi i narodu te da je otac direktno odgovoran za radnje i stavove svoje dece.
Jedan od najčešćih razloga za zatvaranje je i kršenje kineskih zakona kada je reč o planiranju porodice. Vlasti smatraju da činjenica da Ujguri imaju više dece pokazuje njihovu privrženost islamskoj kulturi i tradiciji.
Pročitajte i ovo: Kina: Ozil je 'zavaran' o Singđangu, dobro došao je u posjetKo su Ujguri?
Svih 311 osoba koje se nalaze na spisku su iz mesta Karakaks, koji se nalazi u blizini grada Hotan u južnom delu Sinđijanga, oblasti u kojoj 90 odsto stanovništva čine Ujguri.
Oni su u svom izgledu, jeziku i kulturi bliži narodima centralne Azije nego Han Kinezima, koji su najdominantnija etnička grupa u Kini.
Poslednjih decenija milioni Han Kineza se doselilo u Sinđijang, što je dovelo do rasta etničkih tenzija, ali i ekonomskog isključivanja Ujgura.
To ponekad dovodi i do nasilnih sukoba, što Peking koristi kako bi što okrutnije odgovorio na "bezbednosne pretnje".
Ujguri su, zajedno sa ostalim muslimanskim manjinama, poput Kazahstanaca ili Kirgistanaca, postali meta za kineske vlasti i odvođenje u kampove za prevaspitavanje, jer se smatra da njihova religija predstavlja pretnju za kinesku državu i komunizam.