Preispitati funkcionisanje Bezbednosno informativne agencije (BIA) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), povodom ubistva poznatog advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, zatražio je Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM). Ova nevladina organizacija, u saopštenju emitovanom dva dana posle ubistva, ukazuje da je takva mera neophodna i povodom informacija koje su se pojavile u medijima o navodnom postojanju "lista za odstrel" advokata u Srbiji.
"Takve informacije o vezama MUP-a ili BIA-e sa kriminalnim klanovima mi nemamo, međutim, neaktivnost, to jest nemogućnost da se ovako nešto spreči govori o tome da ne postoji ili dovoljna spremnost ili dovoljna sposobnost unutar ovih službi da se bave ovim pitanjima, a to je nama kao građanima i kao ljudima koji zastupaju građane i brinu o njihovoj bezbednosti, nešto što je alarm i što zahteva hitan odgovor", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Milan Antonijević, direktor JUKOM-a, organizacije koja se pridružila apelu predstavnika pravosuđa i advokature upućenom organima gonjenja da se pronađu izvršioci ubistva advokata Ognjanovića.
Upitan kakav bi odgovor BIA i MUP-a na indicije o povezanosti organizovanog zločina i bezbednosnih struktura trebalo očekivati Antonijević kaže:
"Da li je taj odgovor podnošenje ostavke ako niste u stanju da obezbedite mir u Beogradu i drugim mestima ili neka druga vrsta odgovornosti, ali ta odgovornost zaista mora da se utvrdi, kako bismo videli na koji način je postupano, da li je tu bilo nekih propusta. Takođe očekujemo i od Narodne skupštine, od Odbora za bezbednost, hitne akcije, koje nismo videli, a mislimo da su one neophodne."
Pedesetsedmogodišnji Dragoslav Ognjanović izrešetan je mecima u subotu u Novom Beogradu, u ulici Antifašističke borbe, dok je njegov dvadesetšestogodišnji sin Petar ranjen.
Ognjanović je zastupao i Miloševića u Hagu (Foto: Ognjanović na konferenciji za novinare o suđenju Miloševiću, 2006)
Ognjanović, koji je početkom devedesetih i sam radio kao policijski inspektor, bio je u pravnom timu Luke Bojovića (koji se smatra jednim od ključnih ličnosti kriminala u Srbiji, a koji je u Španiji 2015. pravosnažno osuđen za zločinačko udruživanje, posedovanje oružja i falsifikovanje isprava na 18 godina zatvora - u Srbiji je poternica za njim ukinuta 2016).
Takođe, zastupao je i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom, kao i njegovu udovicu Mirjanu Marković koja je nedavno u odsustvu osuđena na godinu dana zatvora zbog malverzacija sa državnim stambenim fondom.
Njegovo ubistvo podiglo na noge advokatsku zajednicu Srbije koja je objavila jednonedeljni prekid rada koji je u toku. U utorak su advokati protestovali ispred Višeg suda u Beogradu zahtevajući adekvatnu zaštitu.
Istog dana i istim povodom iza zatvorenih vrata zasedao je Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti Srbije. Kako je saopšteno tu je konstatovao da su svi državni organi angažovani na rasvetljavanju ubistva, te da će pružiti neophodnu pomoć Republičkom javnom tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal radi razjašnjavanje ubistva Ognjanovića.
"Zaključeno je da će se država svim raspoloživim sredstvima obračunati sa organizovanim kriminalom i da će građani Srbije vrlo brzo videti rezultate tih aktivnosti", navodi se u saopštenju.
Advokat Miša Ognjanović sahranjen je u sredu u Beogradu
Biro čine direktori službi bezbednosti i sekretar Saveta Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova Srbije. Pored članova Biroa, sednici su prisustvovali i ministar odbrane Aleksandar Vulin, ministarka pravde Nela Kuburović, Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac, Tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić.
Povodom navoda JUKOM-a o ćutanju čelnika bezbednosnih struktura, Jugoslav Tintor, predsednik Advokatske komore Beograda, za RSE kaže da kad se dogodi teško ubistvo, poput likvidacije Ognjanovića, niko ne očekuje da policija i tužilaštvo dnevno raportiraju javnosti o tome šta čine:
Nas zanima problem napada na sve advokate i u sklopu toga rasvetljavanje ubistva kolege Miše Ognjanovića -Jugoslav Tintor
"Ako neko u nekom periodu vremena ne daje nikakve informacije, nemam problem sa tim ako se u tom nekom periodu vremena dođe do konkretnog rezultata. Kad je reč o tome kako policija i tužilaštvo rade, zaista nije uobičajeno da se svakog dana izađe i referiše javnosti do čega se došlo. Nas zanima problem napada na sve advokate i u sklopu toga rasvetljavanje ubistva kolege Miše Ognjanovića. To je ono što je težište", kaže Tintor.
Podsetimo da je ubistvo advokata Ognjanovića devetnaesto od početka godine koje ima karakteristike mafijaških likvidacija, kao i da je to treće ubistvo advokata za manje od tri godine. Bezbednosne strukture, pre svega policija, javno iznose da je u Srbiji u poslednje četiri godine manje krivičnih dela nego u prethodnom periodu. Početkom godine državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović rekla je "da je prošlo vreme kada nije postojala iskrena volja da se država obračuna sa kriminalom". Ona je u tom smislu posebno istakla rad ministra policije Nebojše Stefanovića:
"Dolaskom ministra Stefanovića taj period je iza nas, jer danas ne postoje kriminalci kojima policajac ne sme da priđe, da im zatraži dokumenta i da izvrši pregled njihovog vozila. Više nema zaštićenih, za razliku od nekih ranijih perioda kada su kriminalci slobodno šetali ulicama i bili ugledni građani, koje niko nije smeo ni da pogleda, danas nema zaštićenih", zaključila je Hrkalović.
- Biro: Svi državni organi angažovani na rasvetljavanju ubistva Ognjanovića
- Ministarstvo pravde Srbije: Otkriti počinioce ubistva advokata Ognjanovića
Kriminolog Dobrivoje Radovanović za RSE kaže da su to pre svega političke izjave i da su zvaničnici koji o tome pričaju najčešće oni koji dolaze iz političkih partija ili policijski rukovodioci u ovoj zemlji i da to pričaju iz čisto političkih razloga.
"Da li je bezbednosna situacija bolja ili nije treba da kažu stručnjaci, a stručnjaci uglavnom kažu – ne, ona nije bolja nego je gora. I prirodno je da bude gora jer je organizovani kriminal različitog profila uzeo više maha nego što je to bilo ranije kada se on formirao ili u počecima formiranja. Sada je on stabilizovan, učvršćen, dobro ekonomski potkovan u zemlji, dobro involviran u državne ili političke strukture i ne može ni teorijski ni praktično da bude povoljnija bezbednosna situacija", ocenjuje Radovanović i osvrće se na učestala ubistva u Srbiji:
"Ako gledate samo ubistva tog organizovanog kriminala, ona prirodno variraju u nekom obliku sinusoide – malo padnu, pa skoče, pa ponovo padnu, pa tako redom; dakle, to nažalost, ne zavisi mnogo od namera ili izjava političara, nego zavisi od toga koliko država snažno kreće u borbu protiv tog organizovanog kriminala."
Da bi krenula u snažnu borbu protiv organizovanog kriminala, država bi morala da ispuni nekoliko uslova koje ne ispunjava, kaže Radovanović:
"Treba prvo da ima nezavisno pravosuđe jer ako je pravosuđe zavisno od politike, odnosno, od izvršne vlasti, a postoji sprega organizovanog kriminala i izvršne vlasti ili političke vlasti, onda ni pravosuđe ne može biti nezavisno. To, naravno, podrazumeva i drugi uslov – da nema selektivnog gonjenja, dakle, da nema poroznosti u toj politici, pa nekoga gone, nekoga ne gone. Treće, mora se dosledno kažnjavati primenom zakona, a ne dogovorima jer sa organizovanim kriminalom ne sme biti dogovora. Nadalje, kazne moraju biti žestoke jer se tako smanjuje recidivizam; ako se ne smanjuje obim organizovanog kriminala, smanjuje se recidivizam istih ljudi da ponovo dođu na scenu", kaže Radovanović.
Ovaj ekspert zaključuje da je najvažniji od svih uslova da se raskine veza između države i organizovanog kriminala, struktura države, političkih partija, političara, pravosudnog sistema, policije, bezbednosnih službi i organizovanog kriminala.
Podsetimo, još u strategiji proširenja iz juna ove godine Evropska komisija o Srbiji govori kao jednoj od država regije koje su "zarobljene" od strane organizovanog kriminala i korupcije.